Pročitaj mi članakJedan od najvećih uspeha aktuelne gradske vlasti je to što više nije problem naći posao u Beogradu, ocena je gradonačelnika Siniše Malog, iako je na kraju 2017. godine bilo 87.623 nezaposlenih.
Експерти сматрају да је тачно да је сада статистички рекордно најмањи број незапослених, али да је медју њима велики број оних који траже посао више година.
Према подацима из Статистичког годишњака Града Београда у периоду од 2008. до 2016. године, најмањи број незапослених главни град је имао 2009. године, када их је било 92.185, а највише 2014. године, када је у Београду било 108.289 незапослених. Број запослених највећи је био 2016. године када их је било 669.845, а најмањи 2014. када их је било 559.231. Подаци за 2017. годину још нису обрадјени.
У Београду је у 2016. години смањен и број запослених и број незапослених лица, показују подаци Секретаријата за управу. Тада је регистровано 669.845 запослених људи, што је 2.253 мање него што их је било 2015. године (672.098). Мање је регистровано и оних који су тражили посао, а тај број је пао са 108.237 на 104.350.
Стопа незапослености у Београду пала је са 16,2 одсто у 2014. години на 13,5 одсто у 2016. години.
По подацима Националне службе за запошљавање, месечи просек броја регистрованих незапослених у Београду у 2017. години је био 93.636 лица. Број регистрованих запослених износио је 691.555, од којих је 60.9082 запослено у правним лицима, 79.459 код предузетника, лица која самостално обављају делатност и запослени код њих, и 3.014 регистрованих индивидуалних пољопривредника.
Кабинет градоначелника Синише Малог наводи да је и учешће младих на територији града на евиденцији Националне службе за запошљавање смањено за скоро 18 одсто, као и учешће незапослених жена за скоро 7,5 одсто, али да и даље постоји дебаланс када је у питању запошљавање мушкараца и жена јер је медју незапосленима више жена.
„Дајемо разне врсте подстицаја и субвенција, организујемо успешне сајмове за запошљавање, организујемо обуке, помажемо младима да започну свој бизнис… И наравно, активно се бавимо привлачењем инвестиција што значи да дајемо Београдјанима могућност да раде. Већ месецима уназад пратим како се смањује незапосленост, из месеца у месец је све мања, и мислим да је један од наших највећих успеха управо то што више није проблем наћи посао у Београду“, рекао је Мали.
Истраживач у Фондацији Центра за демократију Сарита Брадаш је рекла да је тешко пратити кретање запослености у Београду јер се методологија мењала неколико пута у периоду од 2008. до 2016. године па подаци нису упоредиви.
„Судећи на основу апсолутних бројева у том периоду се незнатно повећао и број запослених и број незапослених“, казала је она агенцији Бета.
Како је навела, у Београду је 2008. године, према подацима Националне службе за запошљавање, било 98.057 незапослених од којих је први пут тражило посао њих 37,1 одсто. У 2016. на евиденцији незапослених је било 104.132 незапослена од којих је 24,5 одсто први пут тражило посао што значи да је три четвртине незапослених претходно остало без посла.
„Са друге стране стопа регистроване запослености у 2016. иста је као и 2008. године и износила је 59,2 одсто“, навела је Брадаш.
Додала је да је просечна нето зарада у Београду 2008. износила је 40.089 динара (492 евра) и запосленом је омогућила да попуни 91 одсто просечне потрошачке корпе док је просечна зарада у 2016. од 57.717 динара (469 евра) била довољна за подмиривање 85 одсто просечне потрошачке корпе.
Просечна нето зарада у 2017. години износила је 60.142 динара.
