Pročitaj mi članak
Турски инвеститори су врло одважни, храбри, али и озбиљни. Они траже три ствари: политичку и економску стабилност, јасан правни оквир и финансијску подршку. Ако су та три услова испуњена, они долазе и улажу – каже у разговору за Данас амбасадор Турске у Србији Мехмед Кемал Бозај, упитан да прокоментарише како се у Србији се стално најављују и очекују турске инвестиције, али их нема.
Амбасадор Бозај додаје да је Србија „тек недавно усвојила важне законе о приватизацији и раду“ и да су му се „од тада многи из Турске обраћали и показују озбиљну заинтересованост да почну посао овде“. – Турска Халк банка је заинтересована за куповину Чачанске банке, а турски инвеститори радије инвестирају у земљу у којој имају неку своју банку која је спремна да финансира њихово пословање. Тако у Македонији македонска Халк банка финансира 33 одсто малих и средњих предузећа и инвестиција у тој земљи. У земљама региона, Бугарској и Румунији посебно, турске инвестиције су се повећале тек након отварања турских банака. Наредних месеци, октобру или новембру очекујем нови Српско-турски пословни форум, на коме ће се детаљније разговарати о инвестицијама и економској сарадњи – истиче Бозај. Долазак „нових“ лица на чело Турске, председника Реџепа Таипа Ердогана и премијера Ахмета Давутоглуа, неће променити однос Анкаре и Београда, већ ће наставити и јачати сарадњу, поручује амбасадор Турске у Србији Мехмед Кемал Бозај. „Покушаћемо да сарадњу наставимо и оснажимо на политичком и економском пољу, као и у другим областима“, поручује амбасадор.
Турска је добила новог председника – Ердогана и премијера – Давутоглуа. Њих двојица су најавили наставак досадашње политике АК партије. Да ли се, ипак, могу очекивати неке промене у политици Анкаре?
– Сада смо први пут имали директне изборе за председника Турске, што је функцији шефа државе дало још већи значај. Бивши премијер Ердоган је постао председник, а некадашњи министар иностраних послова Давутоглу премијер, и не очекујем промену политике, већ континуитет, јачање Турске и снажнију спољну и унутрашњу политику. У области спољне политике, очекујем да ће се спољнополитичка линија коју је бивши министар, а сада премијер Давутоглу утемељио, сада још снажније спроводити.
Председник Ердоган је изјавио да је чланство у ЕУ и даље стратешки циљ Турске. Чини се да је Брисел још далеко?
– И председник Ердоган и премијер Давутоглу су потврдили да је ЕУ стратешки циљ Турске. То смо показали и тиме што је министар који је раније био задужен за ЕУ, сада министар спољних послова. Очекујемо отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ, наш министар спољних послова се срео са високом представницом ЕУ за спољну политику Федериком Могерини још 21. јула и врло смо задовољни њеним коментаром о турском чланству у ЕУ. С обзиром на чврсто опредељење да наставимо пут ка ЕУ и конструктивни став нове високе представнице надамо се да ћемо на том пољу направити значајан напредак.
„Нула проблема са суседима“ слоган је турске спољне политике настао док је Давутоглу био шеф дипломатије. Са неким ближим и даљим суседима ипак имате озбиљне проблеме?
– Ти проблеми нису настали због промењене турске спољне политике већ ширих проблема у региону. Налазимо се у времену превирања, конфликата и ратова у земљама које су у нашем ближем и даљем суседству. Због тога је дошло до проблема, а не због Турске. Ми не желимо проблеме са суседима, већ добросуседске односе и решавање евентуалних проблема мирним путем. Подсећам да је у Турској 1,6 милиона избеглица из Сирије, а ми смо им као добри суседи отворили врата и пружили помоћ. Имамо и избеглице из Ирака. Видите шта се дешава у Палестини. Покушавамо да допринесемо стабилизацији регије, конструктивном решавању проблема, не желимо конфликте са суседнима већ мир и сарадњу.
Да ли ће промене у врху Турске утицати на односе Анкаре и Београда?
– С обзиром да се у политичком врху нису десиле крупне већ кадровске промене, досадашња политика ће се наставити још снажније и одлучније, имајући у виду да су председник и премијер Турске и креирали такву политику. Покушаћемо да сарадњу наставимо и оснажимо на политичком и економском пољу, као и у другим областима.
Србија и Турска су традиционално пријатељске земље, али је више пута долазило до несугласица и љутњи Београда пре свега због неких Ердоганових изјава и интерпретација. Да ли су те несугласице „изглађене“?
– Најпре да подсетим да је последња изјава о Босни, наводно 100 милиона Турака који се спремају да бране Бошњаке, измишљена. То показује да постоје кругови којима сметају добри односи Србије и Турске, па чак измишљају изјаве и проблеме. Турска и Србија су две велике земље са дугом традицијом, које евентуалне неспоразуме треба да решавају разговором. У јуну је наш тадашњи министар иностраних послова, а садашњи премијер Давутоглу, био у Београду, разговарао са врхом Србије о значајним плановима успостављања бољих веза, конкретно у саобраћају, како ваздушном, тако и друмском, како би се „пут свиле“, обновио на обострано задовољство. Током састанака, истакнута је жеља да у Србији буде више турских инвестиција. Уместо спекулисања о изјавама које јесу или нису дате, треба да се усмеримо на конкретне проблеме, јачамо економску сарадњу, отварамо радна места, на добробит обе земље.
Трилатерални сусрети
Турска се залаже за трилатералу Анкара-Београд-Сарајево. Да ли ће ускоро бити сусрета представника три земље, с обзиром на одбијање председника Томислава Николића да учествује, због ранијих Ердоганових изјава?
– Стало нам је до тога јер је неопходна сарадња у нашем региону. Сетите се само поплава, такве природне непогоде не знају за границе и показују да морамо да сарађујемо. Као што ни економија, спорт, култура не познају границе. Председник Николић је дао неке изјаве, али морамо да сарађујемо не само у тешким већ и у добрим временима. Верујем да је потенцијал за сарадњу у региону велики и морамо да се потрудимо да нађемо начина да то искористимо у разним областима. Да би се то постигло, потребно је да политичке вође три земље успоставе оквир за то, што ће се верујем и десити, али да најпре сачекамо изборе у БиХ следећег месеца.
(Данас)
