Pročitaj mi članak
После дводневне посете турског премијера Ахмета Давутоглуа Србији, поново се отворило питање ширења утицаја Турске на Балкан. Провокативним изјавама, за које је увек потребно додатно тумачење, турски званичници и сами доприносе причи о неоосманизму, обнови утицаја Турске на просторе некадашњег османског царства.
– Балкан је као чорба у коју ми желимо да ставимо леп зачин како би била још укуснија – рекао је Давутоглу у понедељак, првог дана своје посете Београду.
Српски премијер Александар Вучић избегао је да протумачи речи свог госта, правдајући се да „бежи од метафора јер оне могу да се тумаче на различите начине“.
– То је израз отворене претензије Турске да је Балкан њена интересна зона и да једино Анкара зна прави смисао Балкана као „чорбе“ измешаних народа. Зачин би било прихватање Турске као фактора на подручју која она третира као своју интересну зону. Порука и Европи и свим другим факторима који би желели да имају примат на Балкану – одговара бивши југословенски министар иностраних послова.
Када је октобра 2013. тадашњи турски премијер, а данас председник Реџеп Ердоган у Призрену узвикнуо: „Турска је Косово, Косово је Турска“, српски председник Томислав Николић је због „агресије без оружја“ тражио извињење Анкаре. Београд је тада и замрзнуо учешће у Трилетерали, амбициозно замишљеној сарадњи Србије, БиХ и Турске.
Премијер Вучић је, међутим, наставио интензивну сарадњу са Анкаром, започету још у време председника Бориса Тадића, инсистирајући на турским инвестицијама у посусталу српску привреду.
Аналитичари упозоравају да и кроз економско присуство Анкара шири неоосмански утицај, поготову фокусиран на подручја са доминантним муслиманским становништвом – БиХ, Санџак и Косово.
– Није тајна јер су и највиши представници Турске у више наврата објавили да је циљ Турске на Балкану обнова неоосманизма и враћање Турске у оне делове Балкана које је отоманска империја у прошлости држала под окупацијом. Они процењују да им нарасла војна и економска моћ Турске даје за право да тај повратак и остваре у 21. веку и то пре свега кроз економију, политику, културу, али и на религијском плану, користећи ислам за који верују да је у експанзији – објашњава Јовановић.
Својевремено су кружиле информације да Турска има обезбеђена средства за отварање више стотина турских исламских културних центара. Један такав био је договорен за време Тадића, недалеко од Београда, поред ауто-пута.
Више од било којег аналитичара о политици данашње Турске, коју суверено предводи председник Ердоган, говори и Давутоглово дело „Стратегијска дубина: међународни положај Турске“ из 2001, у коме турски шеф дипломатије заговара неосманске принципе.
„Турска је баштиник свих векова османске прошлости, током које су постављене трајне основе у историјском, економском и менталном погледу. Турска и данас има могућност и право да на тим просторима игра посебну улогу“, написао је Давутоглу. Осам година касније, у својству шефа турске дипломатије у Сарајеву поручује да су „отоманска столећа Балкана успешна прича, а да је сада треба обновити „.
Европа је у дефанизиви
Једна од теза јесте и да се Европа повлачи са Балкана и да Турцима, као замену за чланство у ЕУ, препушта ово ровито парче старог континента.
– Не верујем да Европа препушта Балкан. ЕУ је дуго преокупирана унутрашњим проблемима, од монетарне уније до структурних, а сада и најездом избеглица и нема капацитета да своје интересе брани истом енергије и зато прави компромисе са Турском. Једноставно, Европа је у дефанзиви, а Турска у офанзиви. Али, Европа мора да води рачуна да успостављање зелене трансверзале нема за циљ само Нови Пазар или Сарајево, већ континуирано присуство ислама од Турске до централне Европе – упозорава Живадин Јовановић.
Траже да их Тома мири са Русијом
Други дан посете Давутоглу је требало да проведе у Новом Пазару и Сјеници, али је због густе магле посета отказана, а турски премијер се састао са председником Србије. Како је саопштено са Андрићевог венца, Николић је прихватио позив турског премијера да помогне његовој земљи у спору са Русијом. На другој страни, српски председник је истакао да Београд жели добре односе са Анкаром, „посебно зато што на делу територије има грађане исламске вероисповести, који имају посебне везе са Турском“.
Vesti online
