Pročitaj mi članak
( Србин Инфо)
Како је цео месец новембар посвећен српском великану П.П Његошу, Демократска Странка Србије у Сремској Митровици заједно са повереништвом Двери организовала је трибину, и књижевно вече „Његош – српска луча“, угостивши професора Мила Ломпара, једног од најбољих познавалаца Његошевог лика и дела.
Трибина је одржана у петак 29.новембра са почетком у 18.часова у библиотеци Глигорије Возаревић у Сремској Митровици.Било је око 100 људи у сали од 70 места. Већина гостију су били млади.
Уводну реч је одржао Љубиша Шулаја члан градског одбора ДСС-а и директор Завода за Заштиту споменика културе у Сремској Митровици. .После кога је све присутне поздравио и Милан Маслаш старешина Двери за Срем.
Делима Петра Петровића Његоша професор Мило Ломпар је заокупљен од почетка своје научне каријере и до овог тренутка бавио се тумачењем свих најзначајнијих Његошевих дела („Горски вијенац“, „Луча микрокозма“, „Лажни цар Шћепан Мали“, Његошеве лирске песме). Говорећи о Његошу професор Ломпар је истакао да је реч о песнику који говори модерним језиком и отуда има шта да каже и читаоцу нашег времена, али који у исто време кореспондира великим песницима других времена и народа, од Дантеа до Пушкина.
Љубиша Шулаја је истакао посебно задовољство да је иницијатива за предавање потекла од омладине ДСС-а и младих покрета Двери,а проф.др Мило Ломпар да је Његош после 1848 схватио немогућност Југословенске идеје и предност Српске идеје.
„Постоје показатељи како су – приликом стварања Бановине Хрватске, 1939. године – сви католици рачунати у Хрвате, док су сви православци рачунати у Србе: муслимани су посматрани као посебна целина. Титоистичко југословенство озаконило је све процесе унификације који се односе на Хрвате, па је нестало Срба католика и Буњеваца, док је истовремено подстицало све процесе дезинтеграције Срба, прогласивши нове нације: Македонце и Црногорце. Такво југословенство је за Хрвате било интегративна сила, док је на Србе деловало дезинтегративно.
То је резултат једног далекосежног кретања: за хрватску културну политику, југословенство је превасходно било средство за остваривање националне еманципације, средство које води до самоостварења као троструког циља: државног, дискриминаторског и доминацијског. Отуд аксиом хрватске културне политике гласи: све што је српско треба свести на србијанско, да би све што није србијанско – као Његош, Андрић, Селимовић – временом престало да буде српско.“ поручио је проф. Др Мило Ломпар
