Pročitaj mi članakAleksandr Vučić će sa turskim predsednikom Redžepom Taipom Erdoganom razgovarati o ekonomskoj saradnji, dok će sa Vladimirom Putinom Vučić pre svega o Kosovu i Metohiji.
Директорка Института за азијске студије и професорка ФПН, др Драгана Митровић сматра да ће главне теме разговора председника Србије Александра Вучића са турским председником Реџепом Таипом Ердоганом бити економска сарадња, док ће са Владимиром Путином Вучић разговарати пре свега о Косову и Метохији.
„Турска је израсла у једну од двадесет највећих економија света, њена привреда расте по изузетно високим стопама“, каже Митровић за Тањуг.
Она указује да турска економија истовремено пати од све већих проблема, почев од инфлације, великог раста дефицита текућег биланса, преполовљених страних инвестиција и броја туриста, значајне депресијације валуте и других, што је све у значајној мери везано за велике политичке нестабилности унутар и око Турске.
Са наше стране гледано, међутим, економски односи су у успону, што помаже осварењу укупних циљева наше економске политике, почев од повећање извоза, јер са Турском имамо споразум о слободној трговини, који се у све већој мери користи, за све шири спектар наших производа, како се доносе пратећи билатерални уговори који то омогућавају, попут најновијег, везаног за извоз говеђег меса, на пример.
„Билатерална трговинска размена је премашила милијарду евра прошле године и можемо очекивати њен даљи раст. Отвореност турског тржишта за нашу робу индиректно повећава привлачност нашег пословног амбијента, односно српског тржишта за све стране инвеститоре који би да улажу у производњу на нашем тлу намењену извозу“ указује Митровић.
Према њеним речима, безвизни режим за држављане Турске, као и директне и кратке авио линије, омогућавају видљиви и све већи талас турских туриста које привлачи безбедност Србије, њене природне лепоте, културна баштина, богата кулинарска култура, љубазност и све друго што привлачи и остале стране туристе, укључујући и заједничку историју.
Турске инвестиције у нашу привреду су, оцењује, још увек скромне, махом у сектору текстила, где су их привукле ниске наднице и владине субвенције, као и други елементи привлачности нашег тржишта, али и њихова жеља да буду значајан економски и политички фактор утицаја у нашем региону.
Указује да је значајно и постојање турске банке Халкбанк као показатељ намере да дугорочно буду присутни и финансијски подрже своје привреднике на нашем тржишту.
За разлику од Србије, каже Митровић, њихове инвестиције у околне земље и ентитете су више усмерене у сектор телекомуникација, изградњу и контролу кључних саобраћајница, управљање ваздушним лукама итд.
„За Турску је српско тржиште по себи мало, али је уједно повољно одредиште за инвестиције због слободног приступа руском тржишту, те бесцаринском приступу тржишту ЕУ“, наглашава Митровић.
Међутим, додаје, када се гледа политичка страна односа, слика се драстично мења, „будући да је Ердоганова Турска на таласу неоосманизма и овај регион посматра као полигон за пројектовање своје, иначе прецењене, моћи“.
Како каже, у том смислу, БиХ и тзв. „Република Косово“, коју су Турци пожурили да признају, а затим се појавили као закупци приштинског аеродрома на 20 година, главне су упоришне тачке и полигони због подложничког менталитета и корупције тамошњих лидера и збрке у главама људи који им дају политичку подршку.
Но, као и у случају економије, политички утицај Турске и на ових просторима је несразмерно мали у поређењу са утицајем САД и ЕУ, оцењује.
Србију у Анкари виде као кључну земљу и за одржавање стабилности и за изазивање нестабилности у региону „и зато је уважавају и поклањају јој посебну пажњу, иако знају да је са наше стране могућа само “љубав из интереса““.
„Дакле, велики опрез и критичка дистанца су нам увек добри савезници док развијамо сарадњу са Турском“, оцењује она.
У осврту на посету Русији професорка Митровић каже да је та земља веома битна у нашем настојању да питање Косова и Метохије држимо актуелним у кључним међународним форумима и генерално отвореним.
„Као једна од две кључне сталне чланице СБ УН чији се ставови поклапају са нашим интересима, чврст став Русије по овом питању и укупни односи са њом су нам изузетно битни“ истиче.
Митровић додаје и да је економска сарадња у стратешком смислу једнако важна, јер је Русија наш главни снабдевач енергентима и преко својих фирми, пре свих Гаспром Њефта, као већинског власника НИС-а, из ове области значајно учествује у расту наше привреде.
Како каже, само Гаспром је до сада уложио више од 800 милиона евра у развојне пројекте компаније, и око 500 милиона евра у модернизацију рафинерије у Панчеву, чинећи је изузетно модерном, те да обе значајно доприносе буџету Србије.
Велики број, додаје, наших грађевинских фирми послује у тој земљи и део својих прихода кроз дознаке и друге трансакције се враћа у Србију.
„Сарадња у војној индустрији је такође веома битна и традиционална. Изврсна је сарадња у модернизацији наше железничке мреже и возила кроз руски кредит, а отвореност руског тржишта за све већи број наших производа, односно производа направљених у Србији, веома много утиче на сваког потенцијалног инвеститора“ сматра Митровић.
Наводи да Русија тренутно пролази кроз тежак период „политичке антируске хистерије“ у САД и ЕУ и пратећих санкција, што се као сенка преноси и на све државе које имају добре односе са њом.
РУСИ ДРЖЕ КОСОВО на столу УН https://t.co/tssIuqG9u0
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 5, 2018
У том смислу, каже Митровић, присутна је и релативизација историје и тенденција да се умањи или заборави допринос Русије, односно ШСР-а у ослобађању Европе од фашизма.
Традиционална војна парада, као један од симболичких догађаја, у том смислу ће, верује она, бити тумачена на сличан начин, искључиво као “показивање војне моћи“.
„Стога ће и присуство председника Вучића бити под паском и “забележено“. Но, како смо и ми народ који је дао изузетан допринос у тој борби, а и као стратешки партнер Русије, разумљиво је да се нађемо тамо“, закључила је Митровић.
