Pročitaj mi članakNa sastanku organa političke partije Treća Srbija prezentovane su promene načina unutrašnjeg organizovanja i prilagodjavanja savremenim trendovima u evropskoj politici.
У складу са тим променама укинут је класични страначки модел, а на место њега је усвојен модел организовања политичког покрета.
Сходно томе представљен је и нови назив странке и надаље ће се политички деловати под именом Народни слободарски покрет.
НСП ће као централни орган политичког деловања имати петочлано председништво на челу са Мирославом Паровићем.
Поред Паровића чланови председништва су још Мироје Јовановић, адвокат, Марко Теслић, предузетник, Боривој Рашуо песник и политиколог, те проф. др Ненад Крстић, редовни професор на Филозофском факултету у Новом Саду.
На одржаниј скупштини Мирослав Паровић је указао да је досадашњи рад странке обележио велики број добрих подухвата попут подизања споменика Стефану Немањи у Бања Луци или авангардног покретања приче о новом договору на нивоу Европе.
Међутим, Паровић је указао и на пропусте у досадашњем раду због којих је странка често била на удару јавности и то махом због људи који већ одавно и нису део организације.
„Ово је храбар потез који данас чинимо. Још снажније ћемо пропагирати идеју одговорности и потребе да се политика води конкретним делима, а не демагошким флоскулама. Србији треба одговорна опозиција да преузме власт и ми смо дужни да народу дамо избор који до сада није имао.“, закључио је Паровић.
Скупштина је усвојила и пет кључних задатака на којима ће слободари радити, а међу којима су борба против мафије, успостављање српског културног простора, заустављање аутогеноцида, оздрављење институција државе, те заузимање позиције војне и политичке неутралности Србије.
