Pročitaj mi članak

TREBA REĆI NE VUČIĆEVOM RAZGRANIČENJU: 5 evropskih modela koji se mogući i kod nas

0

Otvorena pitanja između država u pogledu suverenosti na teritoriji nisu relevantna samo u Srbiji. Primera radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorena pitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutno pod britanskom vlašću, ali problem suvereniteta nije rešen.

Слично је и са ненасељеним оством Ханс, на кога право полажу Данска и Канада. Иако је у питању ненасељено оство, занемарљиве површине без икаквих природних реурса и стратешког значаја, коначно решење проблема који је настао распадом Друштва народа које је Ханс третирало као данску територију, за разлику од УН, још није постигнуто. Кодноминијум, односно заједничка владавина над овог територијом је могуће решење, које се за ово острво назире у будућности.

Кад смо већ код кондоминијума, треба подсетити да чак и европске државе које немају проблеме граница имају кондомијуме. Аустрија, Немачка и Швајцарска немају јасно уређену границу у погледу Боденског језера. Иако Швајцарци сматрају да граница дели језеро по средини, ово питање није уређено коначним споразумом држава и све државе врше власт на овој територији. Мада би се од увек доследних Немаца очекивало да са сувереним државама које и сами признају имају тај чувени правно-обавезујући споразум.

Пример конодиминијума који никоме није споран је Дисктрикт Брчко где власт заједнички врше два ентитета у БиХ – Федерација и Република Српска.

Превише је територјиа у свету које нису заокружене као јасне државне творевине или делови суверених држава. Из тог разлога, отвара се значајно питање – који је то потенцијални оквир који се може прихватити код дефинисања статуса Косова и Метохије?

Једино што ниједној од држава поменутих у уводу текста није спорно је то да немају намеру признања чак и безвредних територија било коме, све док сматрају да полажу легитимно право на те територије.

Аргументи који би се пре могли поставитити у примерима тих држава попут фактичког стања (преко 90% грађана Гибралтара се на референдуму изјаснило да припада Британији, али то не омета Шпанију да полаже право на територију), камена око врата који оптерећује односе са другим државама, (дословно применљиво на острво Ханс), економског развоја (дистрикт Брчко) или будуће извесности (Боденско језеро), до сада се нису чули у овим случајевима. Дакле, сви аргументи којима се покушава припремити терет на признање независности Косова од стране Србије једноставно нису и не би смели бити опција ни Србији као што нису опција другим сувереним државама.

Са друге стране, у свим случајевима спорних територија, међународно право суштински омогућава осмишљавање одрживих модела који могу довести до трајног решења вршења власти на територији, а представљају вид компромиса. Такав модел би морао у себи садржати питања која су од значаја за заједнички живот различитих ентитета, пре свега у свакодневним животним питањима, па би самим тим морао бити креативан.

Грађани Фарских острва, примера ради, немају погодности данског пасоша нити могућност да се сматрају држављанима ЕУ, па чак ни држављанима Данске, имају своју фудбалску репрезентацију, доносе своје законе, на референдуму су се још одавно изјасили за независност, али их Данска сматра својом локалном самоуправом. Истовремено, оство Ханс сматра својом територијом без било какве аутономије. Изгледа да је Данској итекако одговорало да фактичко стање и проблем са делом територије где становништво не осећа припадност тој земљи, реши тако што ће њихове захтеве подвести под свој Устав са високим степеном аутономије.

То свакако не спречава Острвљане да навијају за своју репрезентацију, доносе своје законе, уређују свој живот. И Данска их у томе не спречава.

Закључак је јасан. Косово је могуће решити по узору на више различитих постојећих модела, уз комбиновање делова тих модела, и уз два суштинска услова – Косово не сме бити признато од стране Републике Србије као суверена држава, нити му се сме омогућити место у УН, и суштински, модел уређења односа мора бити такав да омогући нормалан живот свима који живе на тој територији, што не мора искључивати и питање поделе сфера утицаја. Ако дође до “поделе”, бар ће Данска то разумети као унутрашњу територијалну организацију Фарских острва. Северни део биће оство Ханс, јужни Фарска Острва.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!