Pročitaj mi članakJavni dug Srbije premašuje 35 milijardi evra. Od tog iznosa, više od milijarde i po su dugovi javnih preduzeća za koje garantuje država. Srbija se najviše obavezala kada su u pitanju dugovi Srbijagasa - država je već otpisala više od milijardu evra duga ovog javnog preduzeća, ali to nije dovoljno, pa trenutno za Srbijagas garantuje za više od pola milijarde.
Србија је дужна тачно 35.252.228.336 евра. То је стање јавног дуга на дан 31. март, када је направљен последњи пресек.
Од тих 35 милијарди, око милијарду и 600 милиона представљају гаранције којима ми треба да платимо неспособност и јавашлук, али и бројне афере у неким јавним предузећима.
Гаранције, односно индиректна дуговања, значе да ће држава на себе да преузме дуг које је направило неко јавно предузеће, ако оно не буде могло да га плати.
Ова дуговања деле се на спољна и унутрашња, што значи да су нека средства позајмљена из иностранства, а нека не.
Чије дугове ће отплатити држава?
Убедљиви “првак” на листи дужника чије ће обавезе потенцијално да намири држава је Србијагас. Држава је, наиме, гарантовала за око 560 милиона евра дуга овог јавног предузећа.
Од тога, Србијагас има 549 милиона евра вредна дуговања у Србији, а 11 у иностранству.
Потом, велике гаранције наша држава је дала и за Електропривреду Србије, која је однедавно акционарско друштво.
Држава ће, уколико ЕПС то не буде могао, да плати око 377 милиона евра у његово име.
На листи предузећа за које је држава гарантовала су и железничке компаније, мада Управа за јавни дуг не прецизира које.
Те компаније имају укупан дуг од 255 милиона евра, а ако не буду могле да га врате, зна се ко ће – држава.
Србија је гарантовала још и за око 211 милиона евра дуга Путева Србије, као и за 161 милион дуга који имају јединице локалне власти, односно градови и општине.
Дали смо гаранције и Електромрежи Србије, и то за скоро 35 милиона евра, као и још близу 22 милиона за Јавно предузеће Скијалишта Србије. Ако још и Југоимпорт не буде могао да врати дуг од 9,3 милиона евра, опет ће то да уради Србија.
Најмање гаранције наша држава дала је за дугове Електродистрибуције Србије, 700.000 евра, и на крају, још 200.000 за ЈАТ технику.
Коме су дужна предузећа?
Највећи спољни дугови за које гарантује држава су према Европској инвестиционој банци, и то око 440 милиона евра, а око 310 је дуг ка Европској банци за обнову и развој. Потом, Јапанској агенцији за међународну сарадњу вратићемо, ако то дужници не буду могли, око 153, а Немачкој развојној банци око 110 милиона евра.
Страним банкама треба да се отплати још око 11,5 милиона евра, а око 10 страним владама.
Остала спољна индиректна дуговања, односно гаранције, износе око 18 милина евра.
На крају, држава се обавезала да ће вратити и 570 милиона евра банкама у Србији, ако дужници то не буду учинили.
Држава гаранцијама спасава од пропадања
Најбољи пример шта све може једно јавно предузеће када држава гарантује за њега јесте Србијагас. Према последњем финансијском извештају, за 2022. годину, ово предузеће остварило је добит од 47 милиона евра. На први поглед, чини се да је Србијагас лепо пословао.
Међутим, у истој години, дуг овог предузећа износио је вртоглавих 2,5 милијарди евра.
Како је објаснио стручњак за енергетику Милош Здравковић, без обзира на то колику добит пријави Србијагас, дуговања су драстично већа. Једини разлог због којег ово јавно предузеће није у дебелом минусу је што њих на себе преузима држава.
Држава гарантује – и плати
Да је устаљена пракса да држава заправо и плати дугове за које гарантује, показује чињеница да је још 2019. године отписала целокупан дуг Србијагаса, који је тада износио 1,2 милијарде евра.
„Србијагас сутра да почне да продаје сладолед и даље ће добијате државне субвенције и гаранције на кредите. Резона нема. Резон је заправо да је све то једна политичка игра”, прокоментарисала је раније за „Нову“ професорка Економског факултета у пензији др Даница Поповић.
Директоре дужника прате афере
Док се ова предузећа задужују, а за њих гарантује држава, њихове директоре прате афере.
Тако се јавност сећа Милорада Грчића, чији је крај у ЕПС-у почео 12. децембра 2021. године, када је енергетски систем у Србији доживео колапс, јер су у коповима Рударског басена Колубара уместо угља копали блато, па је мање од 30 центиметара снега оставило на десетине хиљда грађана без струје.
Тек 10. јануара, Грчић је поднео оставку. Ипак, ЕПС је био дужан и када га је водио Мирослав Томашевић, који је тек смењен.
Добро је познато и да директор Србијагаса Душан Бајатовић сваког месеца прима 33.880 евра, обављајући седам различитих функција истовремено. Само у Србијагасу, којег држава спасава од пропадања, месечно зарађује 202.462 динара.
Велики су дугови и Путева Србије, на чијем је челу Зоран Дробњак, који је од 2008. до 2011. године имао тајни рачун у швајцарској банци са око 500.000 франака. Пре седам година ухапшен је због незаконитог давања сагласности за изградњу оптичког кабла словеначкој компанији „Нуби инвест“. Оптужен је да је злоупотребио службени положај и оштетио државу за 2,5 милиона динара. Правоснажно је, на крају, ослобођен за ово дело.
Погледајте вртоглаве цифре задужености Србије која се управо још више задужилаhttps://t.co/ayGshQfUlK
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 15, 2023
