Pročitaj mi članakPriče o atentatima i zaverama, mafijaškim i "tajkunskim" pokušajima da se konačno obračunaju sa njim "jer im smeta napredna Srbija", godinama unazad su sastavni deo retorike predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koje poslednjih meseci poprimaju sve agresivnije i besmislenije obrise. Počelo je davne 2015. u Potočarima, a nastavilo 2016. u Jajincima i 2017. na Topčiderskoj zvezdi, da bi se 2019. "s terena" preselilo u novinarske redakcije i društvene mreže i konačno 2020. na policijske performanse i gradilište kovid-bolnice. Dok je u gotovo svakoj "epizodi" u programima uživo pozivao imaginarne atentatore na sopstveno ubistvo, činjenicu da je zaraženi episkop kruševački David, na sahrani patrijarha Irineja, držao opelo sa očiglednim simptomima zaraze koronavirusom i svesno i očigledno ugrozio njega, ali i ostale prisutne, Vučić je, iz nekog razloga prećutao. Uostalom, kao i svaku istinu.
“Лакше вам је да ме убијете. Ајде бре! Ајде више! Урадите то већ једном”, “Сазнао сам да је Чаби Деру нуђен новац да ме убије”, само су неки у низу председникових антифокнеровских токова несвести, којима годинама уназад покушава да анимира јавност у Србији и унесе немир и страх свом гласачком телу, који је претходно мучки инструирао да и даље живе и постоје само зуахваљујући њему. Ове најпризменије манипулације саставни су део његове владавине и контроле над угроженим и полуписменим слојем становништва, а неретко и главни кец у рукаву и адут за скретање пажње за горућих тема.
Вероватно сваки пут када рејтинг крене низбрдо или неки други спољни фактори запрете да баце потпуно ново светло на његов истински “живот и рад посвећен Србији, њеним грађанима, а надасве бескрајној љубави према бакама и декама”, јавност је изнова осуђена да слуша детективске приче, идејно формиране у бујној машти незрелих дечака из савских блокова, који чак ни непрочитане књиге нису у библиотеку враћали на време.
Јер, шта би више могло да узнемири нацију која се никада није, нити ће, опоравити од убиства свог првог демократског премијера, који је мучки убијен само зато што је намеравао да се обрачуна са организованим криминалом. Онај исти премијер чије је име, данашњи борац против мафије прелепљивао на уличним таблама, а коме сада на јавним уметничким конкурсима бира и подиже споменик.
Случај “Поточари”
Први “атентат” датира још из јула 2015., када је Вучић, тада као председник Владе присуствовао комеморативном скупу у Поточарима, а када је тада из масе окупкљених према њему полетела камебница и ударила га у главу. Дивљачки чин осудила је тада читава јавност, а режимски медији данима су извештавали да је Вучић у последњем тренутку успео да се спасе од линча у Поточарима. Међутим, убрзо су уследиле спекулације да је читав овај инцидент унапред исцениран у Београду, а у прилог му је убрзо ишла и чињеница да су двојица полицајаца који су у Поточарима обезбеђивали премијера, убрзо завршили на суду због оптужби да су одали службену тајну. чак и најгласнијим заговорницима да је у питању договорено каменовање није било јасно зашто би премијер посезао за таквим “оружјем” у тренутку када је био на врхунцу моћи.
Оружје у Јајинцима
Вучић и Брнабић у викнедици у Јајинцима, Фото: ТАЊУГ/ ИНСТАГРАМ/ БУДЦНОСТСРБИЈЕАВ/бс
Годину дана касније, тачније октобра 2016. у медијима је одјекнула вест да је у подавалском насељу Јајинци пронађена закопана већа количина оружја – и то у близини викендице породице Вучић. Уследиле су нове тезе о атентату и све очигледнијим покушајима да се Вучић смакне с политичке сцене, а обимна и помпезно најављивана истрага окончана је – ћорком. Ни наводни ДНК трагови о којима је и Небојша Стефановић тада говорио нису успели да расветле ову, очигледно, имагинарну заверу, која је после годину дана окончана обустављењем истраге.
Бентли на Звезди
Лука РадуловићВозио “бентли” Лука Радуловић, Фото: Фацебоок/Лука Радуловиц
Наредне године, јавности је поново пласирана прича о спреченом атентату, овај пут на Топчидерској звезди, када је “бентли” у власништу познатог фудбалера, у ком су били наводни дилери дроге и радници обезбеђења ноћних клубова, пресекао колону аутомобила у којој је био тада и новопечени председник. “бентлијем” је управљао Лука Радуловић који је неколико месеци провео у притвору, да би га одмаг по изласку на слободу, у једној кафани код Бранковог моста убио маскирани нападач.
Атентат насловицом НИН-а
То што је јавност, очигледно, сваки пут одреаговала на приче о атентату онако како је било замишљено, потврдили су шефови исте кухиње који су од 2019. почели редовније да пласирају исти садржај, препознајући га чак и у карикатурама и насловним страна слободних медија. Тако је фотографија са сајма оружја, објављена на насловној страни НИН-а, а на којој је митраљез, у очима “кувара” уперен у Вучића, изазвао незапамћен скандал. Слична реакција уследила је и на Кораксову карикатуру, а бележена су и честа хапшења грађана због “позивања на убиство” на друштвеним мрежама, међу којима је чак била и социолошкиња Весна Пешић.
Чабина мета
У тренутку када Србија сваки дан обара рекорд у бројевима заражених и преминулих од коронавируса, председник је присуствовао полицијској антитерористичкој вежби, не би ли јавности послао поруку, да смо упркос изгубљеном рату с невидљивим непријатељем, спремни за обрачун са видљивим, али непостојећим. Целокупан перформанс покушао је да појача наводима да је сазнао да је плаћени убица и мађарски држављанин Чаба Дер, признао мађарским властима да је имао понуду да га ликвидира. Овом “спин миксу” по многима су допринеле и тектонске политичке промене у региону, а због којих је Вучић, према мишљењу бројних аналитичара, поприлично забринут, и да управо зб ог тога, у наредном периоду неће имати никакву самоконтролу у подизању рејтинга.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 23, 2020
