Pročitaj mi članak

Svi skandali Vlade: Tim snova za afere

0

Кад се буде подвлачила црта шта је у свом мандату урадила одлазећа Влада Србије, несумњиво је да ће критичари на тај списак додати и листу скандала у којима су учествовали њени чланови. Иако би волели да остану запамћени само по добрим резултатима, поједине министре више ћемо памтити по аферама у којима су учествовали.

Прва постава Владе Србије формирана је у августу 2016. године, а на њеном челу се тада налазио Александар Вучић. Скоро годину дана касније, јуна 2017, “диригентску палицу” зграде у Немањиној, Вучић је препустио тадашњој министарки државне управе Ани Брнабић.

Од формирања до данас, Владу Србије потресале су бројне афере, али чини се да ниједна није била довољно јака да је обори или да подстакне неког министра да поднесе оставку. Пред вама је списак афера по којима ћемо, између осталог, памтити одлазећу извршну власт.

Небојша Стефановић – лажне дипломе и трговина оружјем

Још док се “уигравао” на месту министра полиције у свом првом мандату за Небојшу Стефановића се везивао термин “плајгијатор”. Томе је претходила анализа његове докторске дисертације, стечене на Мегатренду, коју је реализовала група научника из Енглеске, утврдивши да је добар део поменуте дисертације плагијат.

Током 2019. године, опозициони Савез за Србију је наводио да је упитна и Стефановићева диплома основних академских студија, стечена такође на Мегатренду (испостава Сава центар). Пар месеци касније емитована је и документарна емисија Н1 телевизије, под називом “Мега дипломац”, која се бавила начином на који је Стефановић дошао до факултетске дипломе и његовим студирањем у Сава центру. Додатни разлог за “главобољу” у 2019. години Стефановићу је задавала афера трговине оружјем из ваљевске фабрике Крушик у коју је умешан његов отац Бранко. Спекулише се да је министар свом оцу обезбеђивао неопходне дозволе и повлашћен положај у поменутој трговини. Стефановић је ове наводе неколико пута демантовао, а његово место у Влади Србије ни због једне афере није довођено у питање.

За сада нема најава да ли и коју ће функцију Стефановић обављати у наредном сазиву Владе. Ипак, било би велико изненађење ако би један од најутицајнијих политичара у Србији “извисио” у наредном дељењу карата, што чак предвиђају и неке кладионице.

Синиша Мали – аванзовао захваљујући аферама

Након рушења у Херцеговачкој улици, где се сумња да је улогу поред њега имао и његов садашњи колега из владе Небојша Стефановић, каријера Синише Малог је кренула је да напредује до те мере да му је на чување поверен новац свих грађана Србије. Постао је министар финансија.

Упркос веровању одређеног дела јавности да ће му случај Савамала окончати политичку каријеру, чини се да је узлет Синише Малог кренуо управо након те априлске ноћи 2016. године. У томе га није омела ни изјава његове бивше супруге Марије, која је у интервју за КРИК, навела да је управо он главни актер догађаја у Херцеговачкој.

“Испричао је то као најобичнији догађај – ‘имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли људи усред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио. То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице” изјавила је тада Марија Мали.

Поред рушења у Херцеговачкој, име Синише Малог је повезивано са офшор компанијама. Наводило се да поседује 24 апартмана у луксузном летовалишту “Свети Никола” на бугарском приморју, те да је само један од станова уписан на њега, док је 23 купио у име две офшор компаније са Британских Девичанских Острва. Био је на челу престонице и кад је портал “Пиштаљка” на свом сајту објавио да је у децембру 2016. намештен тендер за набавку новогодишње расвете и да је услове могла да испуни само једна фирма. Део јавности је управо Малог оптуживао да је злоупотребљавао јавне набавке, док је кривичну пријаву, која је касније одбачена, против њега тада поднела Иницијатива Не давимо Београд.

Списак афера за које се везује име Синише Малог наставља се причом о утицају на суд приликом добијања старатељства над децом, информацији да издваја 60 хиљада евра годишње за њихово школовање, што је далеко више од годишњих примања градоначелника Београда. Међутим, поменуте афере нису значајно уздрмале Малог. Чак ни она последња, која је свој епилог добила пошто је он већ увелико засео у министарску фотељу, кад му је поништена докторска дисертација одбрањена на на Факултету организационих наука. После више од пет година мукотрпног процеса, Универзитет у Београду је тек крајем 2019. године утврдио да је Мали плагирао свој докторски рад.

Ипак, ни то није био довољно снажан разлог да он поднесе оставку, нити је ова афера утицала његов даљи политички развој, напротив – он се у јавности данас перципира као један од главних фаворита за место премијера.

Вулину тетка решавала стамбено питање

Афера “Тетка из Канаде” је лета 2017. године била хит прича Владе Србије. Пет година након што је купио стан на Звездари у Београду, министар одбране Александар Вулин је морао да објашњава одакле му 244.620 евра за 107 квадрата стамбеног простора. Тада је јавност обавестио како је новац позајмио од женине тетке из Канаде. На питање како је толику количину новца успео да унесе у земљу, имајући у виду да сваки износ већи од 10 хиљада евра мора да се пријави на граници и објасни порекло новца, Вулин је рекао да је уносио девет по девет хиљада евра.

“Ко вам каже да је унето у једном комаду? Ко вам каже да није пренето девет хиљада по хиљада, по закону”, одговорио је Вулин новинарима који очигледно нису веровали да је министар толико често посећивао тетку у Канади.

Занимљиво је да Вулин један од оних који су се доводили у везу и са случајем Јовањица, имањем где је својевремено брао парадајз. На истом месту, четири године касније, утврђено је да постоји 12 хектара засађене марихуне, након чега је ухапшен власник имања Предраг Кулувија, за којег се у јавности говорило да гаји добре односе са врхом државе.

Зоран Бабић и енгима ко је возио ауто на наплатној рампи Дољевац

Пре пада “Јовањице”, на њеном имању се нашао још један државни чиновник. У питању је Зоран Бабић, бивши шеф посланичке групе Српске напредне странке и в.д. директор Коридора Србије.

У полицијским извештајима се наводи да се возило, у којем се налазио Бабић, по магловитом времену кретало већом од дозвољене брзине, али до данас је остало питање ко је заправо седео за воланом тог дана, јер на снимку који је кључан за ресветљавање овог случаја недостају два минута.

Бабић је након несреће поднео оставку, али из Владе му нису пронашли замену, па је наставио да обавља функцију в.д. директора Коридора Србије.

Златибор Лончар и друговање са Земунским кланом

О везама министра здравља и припадника Земунског клана дуго се причало у јавности. Још за време суђења за убиство премијера Зорана Ђинђића, сведоци сарадници Дејан Миленковић Багзи и Миладин Сувајџић навели су да је управо Лончар помогао Земунцима да се реше једног од њихових противника, тако што му је, док је лежао у болници, “убризгао нешто” у инфузију. За то дело награђен је станом на Новом Београду, који је, према писању КРИК-а, “купио” од супруге Сретка Калинића, једног од најпознатијих чланова Земунског клана.

Да је Лончар заиста друговао са Земунцима потврђује и фотографија коју је 2017.године у јавност изнео Велимир Илић. На њој се види актуелни министра здравља, видно доброг распложења, како се грли са Душаном Спасојевићем, вођом ове криминалне групе.

Тврдњу да је Лончар имао блиске односе са Земунцима, али и са кланом Дарка Шарића, неколико пута је у јавности износио и бивши начелник УКП Родољуб Миловић.

Ненад Поповић у “Рајским папирима”

Према наводима КРИК-а из 2017. године, министар без портфеља у Влади Србије задужен за иновације Ненад Поповић је пословање својих комапнија пребацио у офшор зоне и на тај начин је избегао плаћање пореза.

Тако је он постао један од актера међународног скандала званог “Рајски папири” и нашао се на списку оних који су у пореским рајевима сакрили богатство и тако избегли обавезно плаћање пореза.

КРИК је писао да Поповићеви послови и имовина вреде најмање 75 милиона долара, а њихова тржишна вредност је већа од 100 милиона, што га чини убедљиво најбогатијим политичарем у земљи.

Зоран Ђорђевић – без одговорности за мртве у домовима за старе

И Зоран Ђорђевић, министар за рад, борачка и социјална питања, такође иза себе има једну офшор фирму, захваљујући којој је 2009. године, према наводима КРИК-а, добио посао са Телекомом вредан 87 хиљада евра.

Недавна афера у Герентолошком центру у Нишу, кад је коронавирус ушао у ту установу и кад је заражено више од половине корисника, није натерала ресорног министра да преиспита своју одговорност. И док су због немарности надлежних доведени у питање животи 140 корисника Геронтолошког центра у Нишу, на сајту министарства главна вест је била обележавање 75. годишњице пробоја “Сремског фронта”, уз ускршње честитке.

Да то није био једини случај где је начињен пропуст, говори и податак да је само дан раније затворен и дом за старе у Смедереву, након што су две особе у њему преминуле, а десет његових корисника смештено у болницу. Министар Ђорђевић није понудио оставку, нити је смењен због овог скандала.

Нелегални објекат на Панчићевом врху – срамота комплетне Владе

Од како је у јавности објављено да се на Панчићевом врху на Копаонику, једној од стратешки најважнијој локацији у Србији, налази објекат од скоро хиљаду квадрата, траје “пребацивање лоптице” о одговорности између Министарства полиције на чијем је челу Небојша Стефановић и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које води Зорана Михајловић.

Првобитно је рушење нелегалног објекта закзанано за 8. август 2018. године, али је дан раније отказано, јер је изостала асистенција полиције. Објашњавајући изостанак припадника МУП-а, Стефановић се позвао на законе, рекавши да помоћ полиције није могућа уколико претходно није достављен доказ да је покушано рушење. С друге стране, његова колегиница из владе Зорана Михајловић тврдила је да њен ресор не може да сруши објекат без асистенције полиције, јер би тиме била угрожена безбедност запослених у њеном министарству. Према писању Инсајдера, она је тада рекла да је грађевинска инспекторка која је радила на том случају, у службеној белешци и изјави навела је да је добијала упозорења да буде опрезна јер се ради о опасним људима и да је била уплашена за безбедност своје породице.

Та документација је, према тврдњи Зоране Михајловић, достављена МУП-у. Министар Стефановић је на питања Инсајдера одговарао тврдњама да полиција пријаву није добила, али није конкретно одговорио на питање да ли је МУП на било који начин обавештен да је инспекторима прећено.
Ова пат позиција између два министарства, која је показала сву немоћ система правне државе, трајала је више од две године, а епилог је одлука инвеститорке да сама отпочне уклањање објекта.

Непотизам и буразерско – партнерски послови осталих чланова Владе

Министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић, крајем прошле године нашао се на радару Агенције за борбу против корупције, која је препоручила да он буде разрешен са функције коју обавља. Као разлог, наводило се то што је у учествовао у именовању његовог сина Стефана на место в.д. директора јавног предузећа Стара планина и тиме дошао у сукоб интереса. Оставка или смена никада нису уследиле.

Јавност у Србији недавно је сазнала да су компаније блиске Бојану Кисићу, супругу министарке правде Неле Кубуровић и брату докторке Дарије Кисић Тепавчевић, која у јавности фигурира за будућу минстарку здравља, добиле 27 уговора са јавним предузећима и министарствима.

Истраживање БИРН-а показало је да су од 2013. године до данас фирме НИТЕС групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредна око 26,8 милиона евра, саме или у конзорцијуму са другим фирмама.

Само у априлу 2020, НИТЕС је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра.

Министарка Нела Кубуровић у одговору БИРН-у негирала је да је повезана са фирмом у којој ради њен супруг.

“Ни на који начин нисам повезана са фирмом у којој ради Бојан Кисић, нити сам у могућности да утичем на пословање једне мултинационалне компаније која послује широм света. Влада и министарства имају строге процедуре када је у питању пословање и закључивање уговора са различитим фирмама, које подразумевају рано препознавање евентуалног сукоба интереса”, рекла је Кубуровић.

Аферу иза себе има и актуелни министар спорта Вања Удовичић. У марту 2018. године, Блиц је објавио да је Удовичић пребацио 143 милиона динара фантомској фирми “Европске универзитетске игре 2020. Београд”, која је основана са фалсификованим документима и без одлуке Скупштине Универзитетског спортског савеза Србије (УССС). Према писању Блица, наредне године спористи из Србије нису учествовали на Универзијади, јер министарство на чијем је челу бивши ватерполиста није уплатило новац УССС.

Претходне године полагање мале матуре пореметила је информација да је дошло до крађе теста из математике због чега је ухапшен отац једног матуранта, радник штампарије Политика АД. Оваквој ситуацији делом је кумовала одлука Министарства просвете да промени место штампања тестова, које је првобитно било у Заводу за израду новчаница и кованог новца. Ресорни министар Младен Шарчевић због читаве ситуације није поднео оставку, иако су многи сматрали да је управо он најодговорнији због тога што је дошло до крађе тестова.

Из афере се родила и политичка каријера Ане Брнабић

Име Ане Брнабић зе већи број људи тек је постало познато након афере “Ветропарк“. Сајт Телепромтер објавио је 2015. године транскрипт телефонског разговора сестре тадашње министарке државне управе Кори Удовички, Лидије Удовички и бившег председника Демократске странке Бојана Пајтића. Како се наводило, Удовички је у поменутом разговору рекла да је кум тадашњег премијера Србије Александра Вучића и директор Електромрежа Србије Никола Петровић покушао да наплати рекет од два милиона евра од америчке фирме “Континентал винд партнерс” како би прикључио њихове ветропаркове у систем електромреже.

Тада је, широј јавности непозната, Ана Брнабић дематновала ту причу, наводећи Петровић није рекетирао њеног послодавца. Након овог догађаја, кренуо је политички узлет Ане Брнабић, која је прво преузела министарско место Кори Удовички, да би годину дана касније постала и премијерка.