Nemačka kompanija Wacker Neuson je od Srbije dobila subvencije od 1,6 miliona evra za zapošljavanje 200 radnika. Država se isprsila, ali radnici od toga nemaju ama baš nikakvu korist, pošto primaju minimalac od 42.000 dinara. Ova fabrika u Srbiji posluje od 2007. a u junu ove godine svečano otvoren novi pogon u Kragujevcu - uz osmeh od uva do uva, vrpcu je svečano presekla premijerka Ana Brnabić, kamen temeljac prethodno je položio lično predsednik Aleksandar Vučić. Obmane i laži nisu dugo potrajale, pa jedno za drugim počinju da se nižu svedočenja radnika koji potvrđuju da primaju minimalac, uprkos tome što su pred kamerama i u prisustvu najviših državnih zvaničnika svi morali da budu prezadovoljni i da pričaju kako će im početna plata biti 70.000 dinara. Konačno se oglasila i uprava fabrike, ne poriču navode radnika o visini zarada, ali tvrde da ih niko nije nagovarao da javno pričaju o većim iznosima.

Многи су наивно поверовали да ће за посао заваривача, дефицитарно занимање за које се у иностранству зарађује и по неколико хиљада евра, добити обећану плату, а касније и повишице. Ипак, једно за другим нижу се приче запослених које то демантују.

Клупко је почела да одмотава млада заваривачица Милена Неговановић (20) која ради за минималац, што је скоро 30.000 мање од очекиваног. Она је за наш портал изјавила, да је на недавном отварању фабрике, коме је присуствовала премијерка Ана Брнабић, једна њена колегеница била приморана да “слаже да је почетна плата заваривача 70.000 динара”.

Ове речи за наш портал потврђује још један радник, који и после годину и по дана у фабрици, ради „као почетник“ за минималац од 42.000 динара.

“Плату од 70.000 могу само да сањам. То је чиста лаж да толико износи почетна плата”, револтирано за Нова.рс прича И.Н. (име и презиме познато редакцији), који се као искусан заваривач са сертификатом, пре годину и по дана запослио у фабрици “Вакер Нојсон”.

Он додаје да до 70.000 “једва могу да добаце” заваривачи који у тој фабрици раде од седам до 10 година, а да почетници “морају да се задовоље минималцем”.

Искрено додаје да не би прихватио посао, да је у старту знао да ће радити за минималац.

“Када сам потписивао уговор, речено ми је да је минималац почетна плата, али да радници имају могућност напредовања и да се висина плате мења на сваких шест месеци. Иако као заваривач имам велико искуство, третирали су ме као апсолутног почетника, па сам неколико недеља морао да идем на обуку, односно у ‘школицу’, како они кажу. Ајде и то сам прегурао, а када је прошло првих шест месеци, није било повећања. Онда су нам у децембру прошле године ускладили плату са новим минималцем и то нам је било повећање. Испада да је наша сатница 2,5 евра, док заваривачи у Немачкој зарађују од 12 до 15 евра на сат”, прича И.Н. радник у касним тридесетим годинама, иначе отац двоје деце.

Он каже да са платом од 42.000 динара и топлим оброком, на крају месеца прими 49.000 динара, од којих не може да школује двоје деце. Револтиран је и што су представницима власти, како каже “пуна уста” о томе како заваривачи у Србији одлично зарађују и да је то дефицитарно занимање у Србији.

“То су будалаштине и увреда за све нас. Немојте да нам причате да смо дефицитарни, а да нас мизерно плаћате. Није то само ситуација са Вакером. У Крагујевцу има неколико фабрика тешке индустрије у којима раде заваривачи и свуда је ситуација иста. Људи иду из фабрике у фабрику, надајући се да је на другом месту боље, али није. Бедно смо плаћени и то је једина истина. Од нас више зарађују људи у продавницама. Наш посао је много тежак, ухвати те вар, боле те очи, а после осам сати заваривања, ја нисам у стању да радим неки додатни посао да бих прехранио породицу”, незадовољан је он.

“За већу плату треба да знаш и друге занате”

Наш саговорник наводи и да је за већу плату, заваривачима потребно да знају да раде и друге послове у обради метала, а како каже, тога није било у уговору који је потписао.

“Нас завариваче деле по групама, па тако постоји варилац 1, 2, 3, и тако редом до 5. Најмању плату има варилац 1. Разлика у плати између два степена је 60 евра, а да би један заваривач напредовао мора да зна и друге послове. То значи, да ја као варилац, треба да будем и бравар хефтач и брусач да бих могао да напредујем. То су три различита занимања за која постоје посебни уговори, али је то услов за завариваче да би могли да напредују. Значи, ја треба да радим три различита посла да бих добио већу плату, а тога није било у уговору”, прича овај радник.

Радници носе храну од куће, а бонус постоји само на папиру

Наш саговорник прича да радници на основну плату добијају и топли оброк, који по дану износи 300 динара. Међутим, наводи да он, као и већина његових колега, не купују храну у кантини, већ доносе од куће.

То је, како објашњава, један од начина, да на крају месеца имају колико-толико већу плату.

“На плату од 42.000 динара са топлим оброком који је за месец дана 7.000 успемо некако да се приближимо плати од 50.000. Када не бисмо доносили храну од куће, на крају месеца бисмо добили минималац. А, ко да преживи са тим? И ово је бедно што примамо”, указује он.

Даље наводи и да у фабрици постоји могућност добијања бонуса који се креће од 6.000 до 12.000 динара, али да је, како објашњава, радницима “максимално отежано” да дођу до додатне зараде.

“Цела фабрика подељена је у линије. Имамо неколико тих линија у којима је по 50-60 људи. Бонус се додељује само онда када сви у линији добро ураде посао и нико не направи грешку. Бонуси се врло ретко добијају, јер готово увек неко погреши. Рецимо, џабе је да ја перфектно заварим свој део, кад тамо неко на линији, неко кога ја уопште и не познајем, направи грешку. То може да буде и радник који заварује потпуно другачији део од мог, али је довољна само једна грешка, да цела линија остане без бонуса”,објашњава он како је постављен систем награђивања.

Фабрика је полигон за “извоз” младих заваривача

Немачка фабрика Вакер Нојсон у Крагујевцу постоји од 2007. године. До скоро је радила у изнајмљеним халама, а 1. јуна ове године, званично су отворени погони у које је инвастирала компанија из Немачке.

Међу предностима које у први план истичу и представници државе и сама компанија Вакер Нојсон је улагање у дуално образовање и оспособљавање младих заваривача.

Међутим, наш саговорник објашњава, да је програм дуалног образовања “одличан полигон” за одлазак младих радника у иностранство.

“У фабрици раде деца од 18 до 20 година. Они су у тој ‘школици’ и уче занат шест месеци. За то време држава их плаћа кроз програм Моја прва плата. Чим заврше, они добијају посао у у фабрици, али исто као и ми раде за минималац. Та деца остају у фабрици још можда годину, годину и по дана да усаврше занат и онда иду преко. Нико од њих не жели да ради за бедну плату, већ траже шансу да у иностранству као заваривачи зарађују по 3.000 евра. Када би нам плате биле по хиљаду евра као што прича председник, можда би и остали овде, овако одлазе, а заваривачи и даље остају дефицитарно занимање”, закључио је наш саговорник.

Немачки инвеститор корисник државних субвенција

Фабрика Вакер Нојсон је иначе од државе добила субвенције за подстицај запошљавања. Сам председник Србије Александар Вучић је приликом полагања камена темељца за изградњу фабричке хале у фебруару 2022. изјавио да је “држава дала субвенцију од 1,6 милиона евра за запошљавање 200 радника“, те додао да је поносан на то, јер ће 200 Шумадинаца добити посао.

Према тврдњама наших саговорника, упркос великим субвенцијама, изгледа да се испоставило да запослени Шумадинци раде за минималац.

Вакер: Само заваривачи приправници имају плату 43.000 динара

Из компаније су за наш портал изјавили да нису тачне тврдње да се у фабрици ради за минималац, те да само заваривачи приправници имају почетну плату од 43.000 динара и то, како су навели без топлог оброка, превоза и регреса. Навели су и да од 800 запослених тренутно имају 47 заваривача приправника са том платом.

„Заваривачи са релевантниим искуством не запошљавају се на позицији приправника већ на вишим заваривачким позицијама. Заваривачи без искуства свој рад започињу у тренинг центру, где основна обука траје између два и три месеца, а након тога прелазе на производне линије“, стоји у њиховом одговору, уз додатак да се на сваких шест месеци процењује њихов напредак у стицању заваривачких вештина и уколико постоји напредак повећава им се зарада.

Из Вакер Нојсона су демантовали тврдње наших саговорника да је једна радница приликом отварања фабрике била приморана да „слаже да је почетна плата 70.000 динара“.

„Те тврдње апсолутно нису тачне, јер пре свега запослена није давала изјаве о висини своје зараде, већ о томе да ли је и колико задовољна својом зарадом. О конкретним износима није се ни комуницирало“.

Када је реч о бонусима, одговорили су нам да радници могу да добију додатни износ од 100 евра уколико њихов рад доприноси продуктивности и квалитету производа.

„Сви заваривачи-приправници који су иż тренинг центра прешли на производне линије имају право на овај бонус иако у првих пар месеци на производној линији још не могу да постигну резултате оних колега који имају значајније искуство“, навели су из ове фабрике.

Бахати СНС директори Енергетике о трошку фирме купили три “ајфона” за 700.000 дин.https://t.co/cytKiG56v2

— СРБИН инфо (@srbininfo) June 20, 2023

Izvor: nova

Oznake: Ana Brnabić, Aleksandar Vučić, minimalac, nemačka fabrika