Прочитај ми чланакПредседник Републике Српске о политичкој борби, одрастању на селу, студентским и војничким данима, породичним тајнама...
Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
Председник Републике Српске о политичкој борби, одрастању на селу, студентским и војничким данима, породичним тајнама…
ЗА мене неки кажу да сам главни руски човек на Балкану. Пре тога су тврдили да сам кључни амерички играч у БиХ. Говоре и да сам израелски човек. Убрзо идем у нову посету Кини, па ће вероватно рећи да радим и за Кинезе. На све ове наводе одговорићу им конкретно и јасно – ја сам човек српског народа из Републике Српска, а суштина мог политичког деловања је јака и моћна РС!
То у интервјуу за „Новости“ поручује председник Српске Милорад Додик сумирајући резултате своје деценијске политичке борбе, уз неизбежне коментаре о кошарци, подсећања на живот на селу, студентске и војничке дане, откривање малих породичних тајни и ритуала… Политика, разуме се, има примат, у данима када многи желе да уздрмају темеље Српске. Лидер РС открива шта је, у ствари, његова мисија:
– Циљ је јака и савремена Српска, која је, по свему оном што јесте – држава! А нападају нас управо они који не желе да РС постане држава. Желе да нас укину или да створе неку безличну структуру унутар БиХ. Зато им поручујем – наша снага је у нашем јединству и јаком националном идентитету. Борба за Српску и слободу српског народа је вечна.
* Верујете ли интимно да ће се Српска кад тад припојити Србији? У Сарајеву често говоре о „тајним плановима“ Београда за РС…
– Нема тајних планова између Србије и Српске. Срби, са обе стране Дрине, јесу народ са јаким идентитетом који је очуван у историјски немогућим условима. Сачували смо српски језик, културу, обичаје и јак однос према цркви под многобројним освајачима на нашим просторима. Имали смо много жртава у борби за слободу. У НДХ су нас покатоличавали, а данас се неолиберализмом покушава угушити српски национални идентитет. Зато нападају сарадњу РС и Србије. Срби, да су се питали, не би изабрали да буду у БиХ, већ у Србији, и то је тачно. Шта ће се десити у будућности – видећемо, али сигурно је да ћемо још чвршће и одлучније бити везани за матицу.
* Београд није подржао референдум у РС. Стрепите ли да ће у будућности доћи до суштинског политичког разлаза Српске и Србије?
– Референдум је демократска одлука народа РС. И после њега сарадња Српске и Србије је пријатељска и братска. О неким питањима можемо да имамо различите ставове, али ту нема ни речи о конфронтацији или разилажењу. Српска жели моћну, јаку и стабилну Србију. Видимо да државни врх Србије води такву политику. Референдум је био одбрана РС. Тачно је да га Србија није подржала, али је исто тако Београд јасно рекао да је то ствар институција РС и ми поштујемо њихов став. Само шпекуланти говоре и прижељкују сукоб Србије и РС, али од тога нема ништа. О свему сам отворено разговарао са Николићем и Вучићем.
Фото: Србин.инфо – Ненад Златановић
* Да сте на месту званичника Србије и да вам Брисел огољено испостави услов: Косово или чланство у ЕУ, како бисте поступили?
– Тешко ми је да на то питање одговорим. То је веома деликатно. Нисам званичник Србије, али јесам Србин. Став Срба о Косову је јасан. Али, овде је реч о лицемерју Брисела и Запада. Србија се упорно кажњава. Само се на њу врши притисак и траже уступци. То је понижавајуће за сваког Србина без обзира на то где он живи. Много је извештаја о криминалу, корупцији и злочинима над Србима на КиМ, али свет о томе ћути.
Сви осећамо ту европску и међународну неправду према Србији. Тешко је данас бити српски државник. Преко Косова желе да понизе Србе. Као што експериментишу са БиХ, тако исто странци раде и са Косовом. Сад траже српску имовину. Све више сам уверен да завера Запада против Срба – постоји. Запад никад није предложио ниједно прихватљиво решење за Косово.
* Многи вас перципирају као главног руског човека на Балкану. Осећате ли се тако?
– Обожавам и поштујем Русију и поносан сам на сарадњу са Москвом. Јер, многе западне земље имају одличну сарадњу са Русима, а само се Срби критикују због сарадње са њима. Поносан сам на сарадњу са Русијом и Путином. Ми смо мала земља, а примају нас на највишем нивоу и у Русији, али и у Кини и у САД. Знате чији сам ја? Ја сам човек српског народа из Српске!
* Имали сте част да се неколико пута сретнете са Путином. Има ли обичај да се понаша неформално и памтите ли неку анегдоту са тих сусрета?
– Пре нашег последњег сусрета у Москви, Путин је цео дан радио. Био је на седници Националног комитета за безбедност. Доносили су важне одлуке. Али, на састанак је дошао пун енергије. Причали смо о свим важним политичким питањима у БиХ и региону. Кад нас је испраћао, поручио нам је: видимо се опет – убрзо!
* Страхујете ли да ће се нови глобални судар великих опет сломити преко наших територија и домова и изазвати ново крвопролиће?
– Наравно да би се сукоб великих сила у будућности негативно одразио на наше просторе. Тако је увек било у историји. Ипак, не очекујем такав црни сценарио. Мислим да нико у свету није толико луд да започне неки нови, велики рат. То би водило катастрофи. Док трају трзавице на глобалном плану, важно је да Срби постану свесни себе и линије на којој се налазе. Треба јачати српску државу и нацију и престати се додворавати било коме. Срби морају да имају јасан и јединствен став о својој будућности.
„Вечерње новости“ су лист од посебног угледа у Републици Српској, вама се верује, ви сте националне, али нисте националистичке новине.
Вас, како рече песник, све ране нашег рода боле. Били сте и данас сте са својим народом у Штрпцу и у Дрвару, у Андријевици и у Костајници. Колико волите и верујете у Београд толико вам је важна и Бањалука. Све ово ми у Српској препознајемо и видимо свакога дана. Мени и мојој породици дан без „Новости“ није потпун. Останите такви какви сте и хвала што браните Републику Српску, на свој, посебан начин. Од срца вам честитам 63. рођендан.
* Сарађивали сте са Коштуницом и Тадићем, сада сте у готово сталном контакту са Николићем и Вучићем. Ко вам од њих највише „лежи“ као човек?
– Сви смо имали некакве представе једни о другима, али чим смо почели да сарађујемо и да се чешће сусрећемо ти односи су постали искренији и бољи. Имао сам добру сарадњу и са Коштуницом и Тадићем, а сада и са Вучићем и Николићем. Могу да сведочим о одговорности Вучића и Николића за државу Србију. Ми поштујемо Србију, они поштују РС. То су добри људи и одговорни државници. Никада нису вршили притисак на мене и РС.
* Јесте ли имали прилике да са Вучићем одиграте баскет „један на један“? Ако нисте, смете ли као декларисани партизановац да га преко „Новости“ изазовете на мегдан?
– Вучић је задрти звездаш. Нисам договарао баскет са Вучићем, али мислим да је бољи од мене, пошто је млађи и вероватно у бољој кондицији. Једино је искуство на мојој страни и нека финта под обручем.
* Смете ли на „црту“ Бакиру Изетбеговићу? Делује ли вам као добар шутер?
– Немојте да ме засмејавате. Радо бих одиграо баскет са Бакиром, али не бих имао достојног противника. Сигурно бих победио. Видели смо да му кошарка не иде од руке, као ни политика. Бакир је вероватно узео лопту у руке да би се усликао, али није то за њега.
* Рекли сте да је кошарка ваша највећа страст?
– У овим годинама често размишљам о томе да се нисам наиграо кошарке. А играо сам стално кад сам био млад и док сам студирао. Играо сам, за време студија, стално баскет на Бежанијској коси. Дан и ноћ. У Александровцу смо играли баскет тако што упалимо фарове на колима. Звали су ме у кадетску репрезентацију БиХ, али био сам из мањег клуба, па нисам имао велику подршку сарајевских тренера. Обожавао сам да закуцавам. И то са обе руке. То нису могли многи у то време. Чак сам сломио и леву руку приликом закуцавања. Био сам на другој години факултета. Подметнуо ми се неки фрајер и ја паднем на њега након закуцавања и поломим леву руку у зглобу.
* Може ли Партизан ове сезоне да свргне са трона Звезду? Је ли одлазак Вујошевића била грешка?
– Познајем ситуацију у Партизану изнутра. Дуле је без сумње велики стручњак. Погледајте колико је само створио играча за свог мандата. Клуб је дошао у проблеме због своје организације. Наравно и данас вредите у кошарци онолико колико имате новца. Фали Србима ривалитет Партизана и Звезде. Када је Партизан у кошарци био у најбољим данима, Звезда је била у великим проблемима. Сада је обрнуто. Мислим да највећи проблем српских клубова то што у управи седе они који живе од клуба а не живе за клуб.
* Где сте служили војску и имате ли контакт са друговима из класе?
– У Билећи и Врању. У Билећу сам стигао у јануару 1984. Био сам 78. класа Трећа чета, други вод. Када сам отишао у Билећу да је посетим као председник Српске дочекао ме тадашњи начелник општине. И као сви Херцеговци, на дочеку госта, почне да причо и хвали свој град, Билећа ово, Билећа оно, а ја му кажем да добро знам шта је Билећа. Пита ме како знам. Одговорим му: „Служио сам војску овде!“. Човек само рече: „Е, ј.. га онда…“. После су ме послали у Врање.
* Ко је најбољи наш кошаркаш свих времена?
– Ух, то је тешко питање. Гледао сам многе. Од Кићановића и Далипагића, па до Дивца, Паспаља, Бодироге. Ту су нијансе. Дивац ме одушевљавао, па Бодирога који је показао целом свету какав је играч. Кића и Праја да играју данас били би мега звезде. Сетим се, по неким анегдотама, и мање познатих, а врхунских играча.
Такав је био Мишовић из чачанског Борца. Гледао сам Борац у Београду док сам студирао, а он је био вансеријски играч. Сећам се једне ситуације, неки Урошевић који је играо исто за Борац, на неком мечу покушао је да добаци лопту играчу иза леђа а она оде богу иза ногу. А приђе му Мишовић и опали шамар пред пуном двораном.
* Је ли тачно да сте са оцем као дечак продавали лубенице на приморју?
– Мој отац је био пољопривредник и први је у крају набавио комби, па камион. Радили смо стално. Возили смо робу у Сисак, Загреб, Марибор, Цеље… Још као дечак и пре завршетка основне школе обишао сам све те градове са оцем. Био на пијацама. Пре подне смо радили у пољу. Завршимо око седам осам увече, па седнемо у камион, некада сам седео и иза врећа у приколици. Морали смо бити на пијаци до два ујутро. Ту смо распоређивали робу и читав дан стајали за тезгом. Продавали смо кромпир, боранију, грашак и лубеницу. Сплита се сећам по пијаци код стадиона Хајдука.
* И поред тога успели сте да упишете факултет…
– Рад са оцем ме није спречио да упишем Факултет политичких наука у Београду, у генрацији 1978-79, а дипломирао сам 1983. С тим да сам се на трећој години студија оженио и добио дете. Успео сам уз подршку супруге и породице да завршим факултет.
* Познато је и да волите „Бијело дугме“. Долазите ли на њихов концерт у „Београдску арену“?
– Волео сам „Бијело дугме“. На нашим игранкама се свирао рок и поп. Није било народњака. Био сам на концерту „Бијелог дугмета“ у Сарајеву, као и на хиподрому у Београду. Ако ми обавезе дозволе можда и одем на нови концерт у „Арену“.
* Како сте од рокера постали народњак који на митинзима пева песме Митра Мирића?
– Увек сам волео праву народну музику. И сада волим да запевам. Ко пева зло не мисли. Волио сам и народну песму и поготово ту сеоску идилу која је ишла уз њу. Моје село је у равници у Лијевчу пољу. Када се копају кукурузи, онда се окупи цело село и по читав дан се знало ићи од домаћинства до домаћинства. Наравно, стално се певало. Увек ћу памтити као нешто лепо из детињства када се дан умири и када копачи крену са поља…
ГЛУПОСТ ЈЕ ДА САМ ОДМОГАО КУСТИ
* Кога још, осим Мирослава Илића, убрајате у пријатеље са естраде?
– Волим многе певаче и ценим њихов рад. Поготово старе и добре песме. Од легендарног Мирослава Илића, Маринка Роквића, Цеце, Саше Матића, Брене, Аце Пејовиће, Митра Мирића, Љубе Аличић….
* Можете ли да поверујете у трач да је Куста остао без „Златног лава“зато што је вас довео у Венецију?
– То су глупости. Кустурица је врхунски редитељ и мој пријатељ. У Венецији нам је било лепо.
ПРЕДСТАВЉАЊЕ У ВРТИЋУ
* Недавно сте пети пут постали деда. Колико су вас унуци променили?
– Унуци су ми унели велику позитивну промену у животу. Тек када дођу човек спознаје суштину живота. Док имате децу, имате обавезу да их васпитате, да бринете о њима. А унуци су ти да им покажете, поред ваше деце, љубав и пажњу. Сећам се кад је најстарији унук Стефан кренуо у школу, ћерка му је скренула пажњу да се не истиче и да не прича ко му је деда.
И он послуша мајку, али након неког времена деца „провале“ ко му је деда па га почну зезати – твој деда је Милорад Додик! Љутили су се што им то није рекао. Све то слуша унука Исидора која треба да крене у вртић за неколико дана. Дошао и тај дан. Она дошла у вртић и одмах са врата опали: Ја сам Исидора, а мој деда је Милорад Додик! (смех)
