Pročitaj mi članakVest da je novoimenovana ministarka pravde Maja Popović u braku sa sudijom krivičnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu Rastkom Popovićem, odmah je u javanosti nametnula pitanje da li se njih dvoje, zbog funkcija koje obavljaju, mogu naći u nekoj vrsti sukoba intersa. S obzirom na to da su Popovići predstavnici dve različite grane vlasti - izvršne i sudske, sukob interesa ne bi trebalo da postoji, osim u delu koji se odnosi na postupanje Visokog saveta sudstva (VSS), a među čijim članovima je uvek i aktuelni ministar pravde.
Тачније, министрака би могла да буде у сукобу интереса када би као члан ВСС расправљала и учествовала у одлучивању било чега што се односи на судијску функцију њеног супруга, његово евентуално напредовање или дисциплинско кажњавање.
Фото: А.С.
“Нема речи о класичном сукобу интереса, јер се ту ради о извршној и судској власти. Ипак, до тога би могло доћи у случају да се ради о његовом напредовању и кажњавању. Наиме, Високи савет судства може да утиче на рад или каријеру неког судије онда када одлучује о неким стварима које се њега тичу. Конкретно, ако супруг министарке буде желео да напредује из Апелационог суда и постане судија Врховног касаци, онда би требало да се она, као министарка правде која је у Високом савету судства и чији је глас изузетно важан, изузме из поступка одлучивања”, каже извор портала Нова.рс. који је инсистирао на анонимности због сопствене функције у правосуђу.
Међутим, због чињенице да се судија Поповић тек две године налази у Апелационом суду, мало је вероватно да би уопште покушавао да напредује до краја министарског мандата своје супруге, посебно скраћеног који је већ увелико најавио председник државе.
Ко је судија Растко Поповић
Супруг нове министраке правде у правосудним круговима важи за доброг, темељног и строгог судију кривичара, која иза себе има скоро три деценије радног искуства. Првих десет година провео је у некадашњем Првом општинском суду, да би потом био изабран за судију Окружног суда. Након што је “преживео” чувени реизбор из 2009. године постављен је за судију Вишег суда у Београду, одакле је убрзо прешао у његово Посебно одељење за ратне злочине, где је судио у медијски познатом случају убиства тројице браће Битићи у Петровом Селу, 1999. године.
Судија Поповић је двапут изрекао ослобађајуће пресуде српским полицајцима Сретену Поповићу и Милошу Стојановићу који су били оптужени за помагање у овом ратном злочину, и то због недостатка доказа.
Средином 2012. године, оквирно у исто време када је након поновљеног суђења изрекао ослобађајућу пресуду у случају Битићи, али и када је СНС дошла на власт, судија Поповић “напушта” ратне злочине и прелази у Посебно одељење за организовани криминал. После годину и по дана, тачније с почетка 2014., одлуком председника Вишег суда Александра Степановића постаје председник тог одељења, или ближе речено Специјланог суда. Интересантно је да је на функцији председника “Специјале” наследио судију Владимира Вучинића, који је своју законску одлуку да Мирославу Мишковићу ком је судио врати пасош, платио тиме да је на крају напустио судство због сталних притисака.
Име његовог наследника то јест судије Поповића помињало се у вези са случајем Бранка Лазаревића, бившег шефа кабинета Ивице Дачића, ком се судило због одавања службене тајне члановима групе Дарка Шарића. Судија Поповић је током првог првостепеног суђења био члан већа судија у овом поступку, а којим је председавао судија Данко Лаушевић, али крајњи епилог није сачекао јер је прешао у Апелацију. Спочитавало му се што као председник Специјале који је задужен за расподелу предмета, овај случај није додели судији који је у раду имао два поступка против Шарићеве групе, већ судији Лаушевићу који је већ једном судио и ослободио Дачићеве сараднике, у познатој афери “кофер”.
Из суда су тада тврдили да предмете додељује софтвер на основу тога који је судија “на реду”, односно да предмет није додељен Лаушевићу с предумишљајем. Такође, судија Поповић је био у већу које је судило бившем министру привреде Предрагу Бубалу због малверзација са Луком Београд. акао и судијама Браниславу Блажићу из Београда и Горану Крстићу из Зајечара који су били оптужени за трговину утицајем.
Има судије Поповића помињало се и у тренутку када је у априлу 2015. требало да отпочне суђење оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије, јер су поједини медији управо њега означавли као судију коме је додељен тај предмет. Оптуженим шефовима ДБ међутим, суди и даље, у понољеном поступку Снежана Јовановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 26, 2020
