Pročitaj mi članakAgencije AFP i AP široko pišu o hapšenju grupe državljana Srbije uoči današnjih poslaničkih izbora u Crnoj Gori i o nadmetanju Zapada i Rusije za tu zemlju.
Фото: Зоран Ђурић
АФП преноси из Подгорице да је полиција саопштила да је „осујетила ‘нападе’ које је наводно планирало да изврши двадесет наоружаних Срба по вечерашњем затварању биралишта у тој земљи којом четврт века управља Мило Ђукановић“.
Андрија Мандић, лидер Демократског фронта, „про-руске опозиционе странке која оспорава вољу премијера да се придружи Европској унији и НАТО-у, одмах је то (саопштење) осудио као ‘сирову пропаганду’ „.
На основу анкета, АФП пише да Ђукановићева Демократска партија социјалиста (ДПС) изгледа да може да победи на изборима, „али овог пута он ће можда морати да иде даље од својих досадашњих савезника, странака које представљају мањине, да би добио стабилну већину од 81 посланика и направила коалициону владу“.
Наредни Парламент „вратиће се ратификовању уласка у НАТО о чему опозиција тражи референдум. Приступање НАТО-у је оштро поделило црногорско друштво“, наводи АФП.
„Односи Београда и Подгорице су заоштрени од 2008. године када је Црна Гора међу првима признала независност Косова, док је интеграција у НАТО још једна тачка раздора“, оцењује АФП.
Премијер Ђукановић је на завршном скупу своје предизборне кампање питао своје присталице: „Да ли ћемо бити део развијеног европског друштва или ћемо бити руска колонија?“, додаје француска агенција.
АФП наводи да је Ђукановић европски лидер с најдужим стажом на власти, кога критичари оптужују за ауторитарности и корупцију, док „он користи дипломатске теме да скрене пажњу с домаћих проблема“.
Француска агенција преноси да су данас постављене препреке у близини Скупштине Црне Горе, „у очекивању могућих демонстрација у вечерњим сатима“.
АФП пише и да је „изражавајући уверење у своју победу, противник Андрија Мандић, позвао је своје присталице да се смире“ уз оцену да је „све урађено да се одбрани власт Мила Ђукановића. Вечерас се очекује велики хаос, али само у кабинету премијера када буду објављен резултати“.
Америчка агенција АП пише о „сукобу Запада и Русија на у изборима у маленој Црној Гори“ јер „Црногорци гласају… да би утврдили да ли та мала балканска држава наставља своје ка Западу или се враћа на традиционалног савезника, Русију“.
„Сучељени су дуговладајућа Демократску партију социјалиста, на челу с премијером Милом Ђукановићем, и група проруских и просрпских опозиционих група које се чврсто противе прозападној политици владе, посебно уласку у НАТО“, пише АП.
Агенција указује да би „исход избора би могао да угрози ширење НАТО и Европске уније у Југоисточној Европи и могао би бити одлучујућ за покушаје Кремља да поврати утицај у стратешком региону Балкана“.
АП констатује да је Црна Гора „земља са 650.000 становника, стиснута између Јадранског мора и високих планина, дубоко подељена на оне који су за и оне који су против западне интеграције“.
Пре избора, Дјукановић је рекао да ће се одлучити да ли Црна Гора наставља курсом ка Западу или ће постати „руска колонија“ и то је, пише АП, „за њега најтежи изазов за четврт века власти“.
„Црна Гора је била историјски савезник Москве“, пише АП, „али после разлаза са Србијом на референдуму 2006. године, снажно је заокренула ка западним интеграцијама“.
Русија се оштро противи ширењу НАТО на бивше комунистичке земље Европе које сматра делом својих „стратешких интереса“.
„Плашећи се руског утицаја у том још нестабилном региону захваћеним крвавим грађанским ратовима 1990-их, Запад жели Црну Гору у НАТО“, пише АП и текст закључује констатацијом да „постоји бојазан да би насиље могло избити на улицама Подгорице између присталица опозиције и владе пошто се објави резултат (избора)“.
