Pročitaj mi članakDugo najavljivana investicija kojom se naprednjački režim napadno ponosio jer je, navodno, uspeo da dovede najvećeg nemačkog proizvođača svinja u Srbiju, nije ništa drugo nego još jedna u nizu prevara Aleksandra Vučića koji je tom istom famoznom "Tenisu" predao u ruke plodno vojvođansko zemljište na 30 godina, iako je početak izgradnji farmi pomeren za dve godine, pa će Nemci još, u međuvremenu, moći da daju u zakup "poklonjenu" zemlju, a ako i započnu projekat, umesto najavljivanih 300 miliona evra, uložiće tri puta manje novca i nisu u obavezi da izgrade svih pet farmi svinja kako je narodu predstavljeno, pri čemu će država izdvojiti najmanje 20 miliona evra i obezbediti građevinsko zemljište bez naknade i brojne poreske olakšice – upozorava Milan Stamatović, predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (ZS), napominjujući da su državne raspikuće spremne, radi opstanka na vlasti, da se odreknu sopstvene zemlje i unište domaću poljoprivrednu proizvodnju prikazujući dolazak stranih kompanija na srpsko tržište kao zaslugu i delo jedne stranke i jednog čoveka.
Стаматовић истиче да су поменутом произвођачу меса, за сада, дато у закуп 2.420 хектара земљишта у околини Зрењанина и приближно једнака површина у близини Кикинде, обе на 30 година, за које ће „Тенис” хектар пољопривредног земљишта плаћати у просеку 207 евра годишње, што је, према речима напредног министра пољопривреде Недимовића, одлична цена јер је, замислите, знатно већа од просечне цене коју плаћају српски пољопривредници и која износи 190 евра!?
На томе се неће стати па ће у наредном периоду немачка компанија добити у закуп парцеле у Пландишту, Вршцу и Сечњу, па ће, са раније одобреним земљиштем „Тенис“ добити око 15.000 хектара најплодније српске земље, на којој ће од државних, односно пара свих грађана Србије градити и улагати – каже Стаматовић и подсећа да ово није једини пример уништавања српске пољопривреде и да су произвођачи малина, због издајничког односа председника државе и његове Владе према српским малинарима, принуђени на радикализацију протеста јер се до 29. новембра, када је био последњи рок, нико није удостојио да им одговори на питања, молбе и захтеве о утврђивању коначне цене малине.
