Pročitaj mi članak

Štajnmajer bi voleo da mu Srbi više veruju

0

Frank-Valter-Stajnmaje tanjug

Немачки министар спољних послова уверен да ће ове године бити помака у отварању поглавља упркос неким препрекама које треба превазићи, док Александар Вучић каже да га нико на кугли земаљској неће натерати да хидроцентралу Газиводе у целини препусти Приштини

„Нико у Европи није мењао услове Србији нити уводио нове, па ни Немачка. То су бесмислице. Немачка и Европска унија су заинтересоване да се Србији још ове године отворе поглавља”, рекао је немачки министар спољних послова Франк Валтер Штајнмајер на заједничкој конференцији за новинаре са министром спољних послова Србије Ивицом Дачићем и швајцарским колегом Дидијеом Буркхалтером.

Коментаришући чињеницу да није отворено још ниједно поглавље у преговорима са Србијом, Штајнмајер, који је у Београду био на састанку тројке ОЕБС-а као будући председавајући ове организације и у билатералној посети Србији, поручио је да „не би требало да водимо дебате о томе ко је крив”. Он је подсетио да је нормализација односа између Београда и Приштине нешто што се подразумева, констатујући да то није „ништа ново, већ предуслов који постоји одраније”.

Слично су биле интониране и Штајнмајерове изјаве дате после сусрета са премијером Александром Вучићем.

„Уверен сам да ће ове године бити помака у отварању поглавља упркос неким препрекама које треба превазићи”, поручио је немачки министар спољних послова, али, судећи по одлучности српског премијера да не пристане на услов да се Приштини у целини препусти хидроелектрана Газиводе, тешка рунда разговора тек предстоји. „На то ме нико на кугли земаљској неће натерати. Ако неко жели договор, онда мора да то да покаже, а одлука је на ЕУ”, рекао је Вучић.

Како је подвукао, одлука о отварању поглавља у преговорима са ЕУ није на Србији, већ на европским партнерима, и ту не ради о реформама, већ о односу са Приштином. „Надам се и мислим да бисмо у јуну могли да отворимо прво поглавље, али то не зависи од нас. Немачка и друге земље доносе ту одлуку. Ради се о неким питањима из Бриселског споразума, као што је заједница српских општина, и неким која су изван Бриселског споразума. Даћемо све од себе да, чувајући наше националне и државне интересе, постигнемо споразуме тамо где можемо”, рекао је Вучић, додајући да је Србија спремна за отварање поглавља 23 и 24, о владавини права и људским правима, и за поглавље 32, о финансијској контроли. Србија је, како је рекао премијер, показала да жели договоре и тако ће чинити и убудуће, али „постоје границе преко којих се не може ићи”. „Србија није признала и неће признати независност Косова. Радићемо много на томе да дијалогом успоставимо рационалне односе са онима који мисле другачије од нас”, поручио је Вучић.

Одговарајући на новинарско питање о нормализацији односа Београда и Приштине, Штајнмајер је рекао да је „изричито” одао признање Србији за допринос напорима за нормализацију односа. „Има још неколико отворених тачака, али није само Србија за то одговорна”, оценио је гост из Немачке, не прецизиравши о чему се тачно ради.

Када је реч о односима Београда и Берлина, Дачић и Штајнмајер су били сагласни у оцени да су они напредовали, али уз опаску немачког министра да би волео да се на том порасту поверења међу званичницима две државе „базира и српско јавно мњење”.

Дачић је, видно задовољан оваквим оценама, констатовао и да односи две земље никада нису били тако добри и подсетио да донедавно ситуација није била таква, а као пример је навео састанак немачке канцеларке Ангеле Меркел и некадашњег председника Србије Бориса Тадића у Београду, за који је рекао да је био један од најнепријатнијих састанака којима је присуствовао. „Данас је ситуација веома другачија”, закључио је Дачић.

Он се похвалио и економским односима са Немачком, оценивши да је реч о најважнијем економском партнеру Србије, са спољнотрговинском разменом већом од три милијарде евра. Немачка је, додао је, велики инвеститор и донатор, са више од милијарду евра уложних у Србију од 2000. године.

Тројка ОЕБС- а: Додатни притисак за мир у Украјини

После билатералног сусрета Дачића и Штајнмајера, у Палати Србија је одржан и састанак тројке ОЕБС-а, у којој је, поред српског министра као председавајућег ОЕБС-а и немачког као будућег председавајућег ове организације, и швајцарски министар Дидије Буркхалтер, који је прошле године био на челу организације. Њих тројица, као и генерални секретар ОЕБС-а Ламберто Цанијер, разматрали су ситуацију у Украјини и могућности ОЕБС-а да утиче на ситуацију на терену. Они су се заложили за унапређење политичког процеса у Украјини и позвали на што хитнију примену Минског споразума и успостављање политичког дијалога у тој земљи.

Како је рекао Ивица Дачић, биће извршен додатни притисак како би се успоставио мир у Украјини. Он је најавио скоро формирање четири радне групе у оквирима нордијског формата које ће се бавити политичким, економским, безбедносним и хуманитарним питањима. Дачић је такође рекао да је врло важно да се што пре одржи састанак трилатералне контакт групе, укључујући и видео-конференцију и састанак у Минску на коме би учествовали и представници Луганска и Доњецка.

Министар Штајнмајер је оценио да се пред Украјином налази дуг пут и да он неће бити успешан ако се не превазиђе сукоб на истоку те земље. Он је затражио од сукобљених страна да се што пре успоставе демилитаризоване зоне и да се успоставе економски односи између истока Украјине и Кијева. Швајцарски министар је поручио да је рад трилатералне контакт групе кључан за смиривање ситуације у Украјини. Министри су заједно апеловали да се посматрачкој мисији ОЕБС-а обезбеди потпуни приступ свим локацијама на терену у Украјини.

На питање новинара о будућности санкција које су земље ЕУ увеле Русији због украјинске кризе, Штајнмајер је одговорио да је то везано за спровођење споразума из Минска, али да смо се, нажалост, „претходних дана вратили мало уназад”, због поновних сукоба на два или три места на истоку Украјине. Дачић је изјавио да се нада да ће се ићи у правцу учвршћивања мира и поштовања споразума из Минска, тако да се неће говорити о увођењу или проширењу санкција, него о њиховом укидању. „Србија није чланица ЕУ и, поштујући националне, државне и политичке интересе, заузела је неутралан став према том питању”, рекао је Дачић.

(Политика)