Прочитај ми чланакСрпска опозиција је уз велики аплауз дочекала вест о паду режима Мила Ђукановића у Црној Гори, те овај догађај испратила похвалама на рачун сложности опозиције, њеном напорном раду и рововској борби, свему оном што је њима на претходним изборима мањкало. Политички аналитичари сматрају да би лидери опозиционих партија у Србији могли много тога да науче од црногорских колега, пре свега да је аутократски режим могуће сменити једино на изборима, а не бојкотом, да не могу све опције у један кош и да је могуће победити и кад се иде у три колоне, те да морају гласачима понудити неки програм, а не само критику режима.
Пораз Мила Ђукановића на тек завршеним изборима у Србији се славио, безмало као да се “историјска победа” догодила овде. Да занемаримо став грађана, који и даље на ситуацију у комшилуку гледају као да се дешава у њиховом дворишту, врло је интересантно да се и већи део српске опозиције повео овим примером.
Ретки су они који су претходних дана избегли да се баве унутрашњим питањима суседске нам државе, па су и победу опозиционе струје дочекали као да су је освојили лично они, у Србији…
Али нису.
Закаснела памет
Разлика између једних и других из данашње перспективе је велика. Црногорске опозиционе странке за поприште са режимом изабрале су биралишта, српска опозиција бирала је бојкот. Док су се у Србији штампали “бојкот” налепнице и постери, у Црној Гори су се позабавили програмом који се не бави искључиво критиком Ђукановића, већ нешто и нуди. Црногорска опозиција поделила се у три јасне колоне, свака је заступала своју идеологију, али се ни у једном тренутку међусобно нису нападали. Српска опозиција се бесконачно делила и међусобно свађала и оптуживала, више него што су се бавили критиком режима.
Дан након пада Ђукановића у Црној Гори, као да су лидери српске опозиције почели да увиђају сопстевене грешке.
Лидер Двери Бошко Обрадовић на Твитеру је написао да се на примеру Црне Горе може учити.
“Из црногорског примера је јасно да победу над нашим Милом Ђукановићем може да издејствује само добра сарадња у опозицији без обзира на број колона, као и искрени родољуб и нестраначка личност на челу опозиционог фронта. Вучића може да победи само патриота који се не стиди Српства”, написао је Обрадовић.
Сличног је мишљења и председник Народне странке Вук Јеремић.
“Од срца честитам опозицији у Црној Гори на херојској кампањи за слободу и историјском резултату на изборима – лекција и узор за цео регион”, оценио је Јеремић.
Програм пре свега
Оцењујући закаснелу реакцију српских опозиционара директор Центра за практичну политику Драган Поповић за портал Нова. рс каже да у политици није добро преписивање рецепата из друге државе, али да се на црногорском примеру могу извести следећи закључци.
“Бојкот није добра идеја, јер се власт чак и у ауторитраним друштвима може и мора освојити на изборима. Слободан Милошевић је био неупоредиво гори од Александра Вучића, он је убијао своје политичке противнике, а ипак смо га сменили на изборима. Гласачима мора да се понуди неки програм, не можете очекивати да неко гласа за вас само зато што критикујете актуелну власт. Црногорска опозиција је свесна шароликости бирачког тела формирала три колоне и свака од њих се држала свог програма. Свако је нудио нешто што је могло да се свиди неком делу гласача. На крају, иако врло различита, опозиција се није међусобно нападала, тога су се изнад свега придржавали”, наводи Поповић.
Спољнополитички аналитичар Бошко Јакшић каже да се на примеру Црне Горе може учити двострано, како опозиција, тако и сама власт.
“Од окупљања и начина окупљања опозиције, платформе, до понашања власти. Ја просто не могу да замислим Вучића који прихвата пораз на достојанствен начин, као што је то синоћ урадио Мило Ђукановић. Опозиција је, са друге стране показала, да не може програм за освајање власти бити критика режима. Наша опозиција то никако да схвати, да критика Вучића није политика. Морају да кажу шта нуде око Косова, каква је по њиховом мишљењу геостратешка позиција Србије, у Европској унији или ближе Русији и Кини, а затим и да се одрекну ове идеје јединства левих и десних што изгледа као један противприродни блуд”, наводи Јакшић.
Избећи мешање цркве
Јакшић истиче и да се од једног дела црногорског рецепта треба чувати.
“Ово у Црној Гори би могла бити и победа Амфилохија Радовића, више него опозиције. А никако није добро да црква буде толико увучена у политичка питања. Снага цркве се показала у свој својој моћи у Црној Гори, то би лако могло да се пренесе у Србију. Не мослим да је то добро, али просто је тако. Већ смо и ми имали сукобе на линији држава – црква, тако да није немогуће да опозиција почне да тражи савезника у цркви”, наводи Јакшић.
