Pročitaj mi članak
(Политика.рс)
Да ли у владајућој коалицији постоји уверење да у јавним предузећима треба запошљавати партијске људе, и да ли због министара, у реконструисаној Влади, који неће бити партијски људи, може доћи до сукоба у коалицији?
Чак и Кори Удовички, која је била нестраначки министар енергетике и гувернер, каже да Србија може да профитира од доласка страних стручњака, али да министри треба да буду политичари.
Немачки стручњак за Балкан Франц Лотар Алтман такође каже да може да има смисла уколико страни стручњаци постану саветници у одређеним доменима, али да министри треба да осећају одговорност према својим бирачима, што значи да имају контакте с људима и лично разумевање и искуство када је реч о потребама српског друштва. „Такође, може да има смисла ангажовање српских грађана који су неко време провели ван земље и сакупили вредно знање у одређеним сегментима.”
Милан Кркобабић, генерални директор ПТТ саобраћаја „Србија” и потпредседник ПУПС-а, не само да мисли да је концепт департизације наметнут а неприхватљив и штетан, већ и да су конкурси у јавним предузећима покушај да се избегне одговорност.
„То је легализација пљачке. Државном имовином не може да руководи нико кога нису верификовали грађани. Тачно мора да се зна ко сноси одговорност за ово или оно предузеће. Департизација је сјајна досетка веселих момака, који су у протеклој деценији уништили Србију. Хоћемо ли под плаштом департизације да убацујемо појединце који ће бриљантно да одраде одређену врсту послова у корист интересних група и да онда нестану?”
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Зоран Стојиљковић, политиколог, примећује да је за сада, у подухвату који је назвао „више од реконструкције, а мање од избора”, реч о једном једином министру који није у странци.
„Потребно је разбити фаму да је Млађан Динкић незаменљив. Да су могли да доведу некога с факултета, то би било најјефтиније, мада избори могу да буду брзо па би се онда неки професор питао зашто сам се прљао? Избором Крстића, Вучић шаље поруку да није довео неког свог, а како ће се о економији највише разговарати, већ ће се проценити да ли он то може да ради. Питање је и да ли ће успети да наметне свој концепт. Партије обожавају кадрове који нису чланови њихове странке, али су јој блиски. Избор Крстића даће додатни кредибилитет власти, а ако Крстић види да нема подршку, може да се повуче.”
О нестраначким кадровима у јавним предузећима Стојиљковић каже да су реду, ако постоје референце и верификација стручне комисије.
„Три ствари су важне: компетентна комисија, јасни услови и могућност да и партије могу да конкуришу.”
И Зорана Михајловић, министарка енергетике, пита се зашто људи из странака не би могли да конкуришу ако су компетентни за посао, и објашњава да и странке имају стручне људе.
Милан Николић, социолог, примећује да једино СНС инсистира на доласку нестраначких личности, док мање партије инсистирају на својим кадровима
„Нико ту нема кадрове, па чак ни ДС. СПС има мало више, али нису радили квалитетно, приписује им се и корупција. Питање је како доћи до квалитетних кадрова. У тој ситуацији треба ангажовати и нестраначке стручњаке, јер нема разлога да буду неодговорни зато што нису чланови партије.”
Николић констатује да је код нас неолиберална струја у економији доживела фијаско, и да би ангажовање Строс-Кана као економског саветника, који не припада тој струји, због чега му је, по Николићевом уверењу, намештена афера, било добар избор.
„Питање је да ли познаје Србију и да ли успешни студенти имају довољно искуства. Партијски кадрови су неквалитетни, а стручњаци и професори су у институтима и неће да изађу на сцену и буду поражени и окаљани, јер успех не може брзо да се постигне. За праве стручњаке ту нема велике привлачности. Можда би требало играти на карту патриотизма, мада смо ту идеју компромитовали. Можда би онда прихватили те функције и чак ушли у партије и тако их појачали.”
Драгомир Анђелковић, аналитичар, каже да министри нису у стању да дуго воде самосталну политику или зато што извршавају вољу врха странке или зато што су неспособни, па је смешна теза да треба да буду партијски људи.
„Тежина партијских кадрова није ништа већа него ванстраначких експерата. Експерти можда имају и већи капацитет за самостални рад јер нису препарирани у духу страначке дисциплине. Из тога не треба закључити ни да ванпартијски чланови владе могу да буду противтежа носиоцима партијске моћи, односно да због њихове веће заступљености дође до тензија с партијским кадровима.
Влада почива на односу снага у Скупштини, а он је такав да владајуће странке лако могу поново да изврше промене унутар кабинета и да одстране кадрове који им представљају проблем. Отуда и директно може да се каже: реконструисана српска влада неће имати било какав проблем у свом функционисању због већег присуства експерата. Они могу само да унапреде њен рад а до тешкоћа у раду Владе може доћи само због евентуалних несугласица међу правим носиоцима политичке моћи у Србији, а то су најужа руководства владајућих странака.”
