Ситуација у Македонији се од јутрос потпуно усложњава. Као што већ брује регионални медији данас се у Куманову води оружани сукоб између неидентификоване терористичке групе за коју се претпоставља да је у питању албанска терористичка групација ОВК и да су на територију Македоније упали са аутономне покрајине Косова и Метохије.

Увод у све ово је био и напад исте терористичке групе која је напала македонску караулу Гошинце и која је стигла са Космета, и то највјероватније са два аутомобила у којима су допремили наоружање и маскирне униформе. Отприлике исти број терориста или нешто мало већи се спомиње и у данашњим извјештајима који долазе из Куманова. Након напада у Гошницама извијесни командант Фљамури је у име ОВК (Ослободилачка војске Косова) преузео одговорност за напад и позвао све службенике, посебно Албанце, да одмах обуку униформе и да се “прикључе устанку”.

Питање које се поставља је наравно шта се то заправо дешава у Македонији. Прије самог одговора потребно је објаснити да у Македонији има нешто више од 2 000 000 становника од чега Албанци чине 30% становништва. Поред бројности треба истаћи да су им у Македонији загарантована сва права по Охридском споразуму. Били су су и још увијек су активни учесници у власти, имали су свог министра одбране, па је чак једно вријеме и шеф обавјештајне службе био Албанац, а и данас имају своје директоре и министре у Влади Македоније. Дакле, сва прича око угрожених права нити “пије воду” нити има смисла, јер је овдје по сриједи нешто друго.

То нешто друго је заправо “Турски ток” који је договорен између Русије (Газпром) и Турске (Ботас) након што су пропали планови за изградњу Јужног тока. Наиме, планирано је да овај “Турски ток” иде од Русије преко Турске па до Грчке и даље преко Македоније, Србије и Мађарске за Аустрију која је крајња дестинација. Осим тога што би обезбиједио гасификацију Балкана и појачао стратешку позицију Русије као и земаља кроз које пролази, овај гасовод би у потпуности преусмјерио количине гаса које сада иду преко Украјине за Европу, што је и најавио генерални директор Газпрома Алексеј Милер. У овом великом геостратешком пројекту Македонија је најнестабилнија од свих наведених држава и према томе јако погодна да би се гасовод зауставио.

Многи ће рећи да је договор између Москве и Анкаре још увијек далеко од конкретизације, но Руси као вјешти стратези у промицању својих ресурних интереса већ одавно у Македонији припремају терен за изградњу гасовода. Ријеч је о пројекту компаније Стројтрансгас руског бизнисмена Генадија Тимченка која почиње да гради крак магистралног гасовода Клечовце – Неготино у Македонији и чија је вриједност око 75 милиона долара. Од тога ће Македонија платити само 15 милиона долара, а остали радови ће бити обављени на основу дуга бившег СССР према Југославији, на који је дио права добило и Скопље.

Иста ова компанија требала је да гради дио бугарског јужног тока, али због притиска на Бугарску од стране ЕУ познато је да се од овог одустало. Више о самом пројекту гасовода Клечковце – Неготино који је већ изграђен до 25% од укупне дужине од 61 км можете прочитати и на званичним страницама компаније Стројтрансгас. Оно што је видљиво из овога јесте да овај ток може да се повеже са гасоводом из Грчке и да је очигледно и припреман у тој намјери, као и то да су Руси и прије пропасти Јужног тока једним дијелом рачунали на то, те имали спреман план Б, а то је овај нови горе поменути “Турски ток”.

Осим приче око овог гасовода и Турског тока не може се изоставити битан дио, а то је афера око прислушкивања коју је покренуо лидер Социјалдемократског савеза Македоније Зоран Заев када је оптужио премијера Македоније, Николу Груевског да је са својим сарадницима прикривао истину о смрти младића кога је на митингу ВМРО ДПМНЕ на смрт претукао припадник специјалних полицијских снага и члан личног обезбијеђења премијера, те да је прислушкивао преко 20 000 људи у Македонији и да за све то постоје материјални докази. Ово је покренуло лавину протеста које смо имали прилике гледати ових дана на улицама Скопља, док су велики опозициони протести су најављени за 17.5.2015.

Оно што је симптоматично јесте сличан сценарио који се већ једном десио у Македонији 2001. када је и дошло до рата након којег је потписан “Охридски споразум”. Тадашњу сукоби су почели око мјеста Танушевце такође на сјеверу, док је епицентар сукоба било Тетово кад је сепаратистичка албанска Ослободилачка национална војска запријетила легитимним властима да ће заузети пријестолницу Скопље, након чега су Македонци били присиљени да потпишу споразум. Вођа те сепаратистичке армије се зове Али Ахмети и данас је члан парламента Македоније и водећи политичар Албанаца у тој држави. Ахмети је рођен у селу Зајас, гдје су ових дана најпре и виђене ове терористичке маскиране групације које данас “шенлуче” по Куманову.

Да Албанци нису ово сами осмислили потврђује и амбасадор САД-а Jess L. Baily са искуством из Ирака и Турске, који је ето случајно именован баш у децембру, а већ почетком године су кренула и ова дешавања са оптужбама господина Заева који је навео да посједује слике и аудио материјале које није добио од сусједне земље већ од неког “другог”. Ко би други могао бити до САД, једини они имају технологију којом то могу у туђој земљу, а осим тога и у званичном саопштењу су се поставили веома заштитнички према Заеву, што свакако баца сумњу на главне виновнике.

Овдје је потребно додати и чењницу да је у фебруару ове године покренута оптужба против амбасаде САД -а у сусједној Грчкој због афере прислушкивања, па не треба бити пуно паметан да би се ово повезало и успоредило. У свему овоме веома издашно ће им помоћи Албанци који ће бити “колатерални добитак” јер имају свој циљ, а то је сад већ увелико позната идеја Велике Албаније.

Кад је Македонија у питању не може се изоставити ни социјални статус и економска ситуација које је сврставају међу најслабије развијену од свих земаља бивше Југославије. За то је својим радом одговоран и сам Груевски којег не желим да браним у том смислу, као ни његове претходнке. Заев је у априлу изнио и оптужбе за Груевског када су у питању корупција и криминал око узимања провизије при продаји Македонске банке. Премијер није проговорио око афере нити је наредио хапшење или истрагу, што јесте чудно али можда и мудро, већ је преко свог адвоката поднио тужбу за кевету.

Уколико се испостави да гдје има дима има и ватре и да је заиста одговоран Груевски је сам себи доста ослабио неке јаче позиције у народу и тешко ће издејствовати подршку за поменуте политичке одлуке док га бије лош глас, а револуција лежи за вратом. Овај проблем имају сви лидери у окружењу и то је за “Запад” јефтина карта на коју увијек могу сигурно да играју кад је у питању бунт народа.

Уколико редом погледамо на посљедње догађаје на Балкану прво Гошнице, па Зворник па сад Куманово, извијесно је да се од стране мањих група радикализује ситуација између људи православних и муслимана, те у овом контексту нових нестабилности на Балкану зна се коме то највише одговара. Са друге стране Македонија је признала независно Косово*1244, неко би рекао “и то им је хвала”. Ипак све ово у Македонији толико подсјећа и на онај украјински сценарио и “паковање Јануковича” од стране Викторије Нуланд и америчког амбасадора у Кијеву Геоффреyа Пyатта.

Америчком незадовољству иде у прилог и то да је предсједник Македоније Ђорђе Иванов боравио на данашњој паради у Москви, али и напрасно прекинуо ту посјету због дешавања у Куманову. Ово очигледно показује да је Македонија покушала окренути свој курс према гасоводу, истоку, Русији па да тако кажем и неким својим интересима и када све то сумирамо стиче се утисак да данас у Куманову Македонија плаћа цех своје непослушности.

Aутор: Невен Ђенадија

Извор: Šta se zapravo dešava u Makedoniji? | Nevendjenadija’s Blog

Oznake: Albanci, Makedonija, Neven Đenadija, teroristički napad, Šiptari