Pročitaj mi članakPriština očekuje da se stavi potpis na pravno–obavezujući dogovor kako se lepo naziva formalno, pravno i političko priznanje nezavisnosti Kosova, a da druga strana, to jest Srbi, ne dobije ništa.
Flickr/ David Bailey
Катанци на православној цркви у Приштини, смена српског министра у косовској влади без сагласности коалиционих партнера из редова Срба, као и најава Едите Тахири, представнице Приштине у дијалогу са Београдом, да је „време да се размотри могућност промене формата дијалога са Србијом у Бриселу“. Па онда, покушај Приштине да Косово на мала врата „уђе“ у Парламентарну скупштину Савета Европе, као и њихово хвалисање на сав глас како је „процес дијалога у Бриселу донео многе успехе Косову“, због чега је по њима, формат дијалога зрео за „фазу затварања“, само су неке од стрела које је Приштина одапела према Београду и то само у неколико дана.
Иако смо навикли на такве испаде, списак истих је ипак овај пут мало згуснут, те је логично да се упитамо — да ли нам то Приштина спрема нешто иза леђа?
Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, каже да Приштина не ради ни на каквој промени форме преговора са Београдом, већ жели „победу“ у фото-финишу.
Дешавања на српској политичкој сцени у Приштини, која се у косовском медијима представљају као „подела“ Српске листе, такође су масло Приштине, јер су Албанци „вични“ да изреку „завади па владај“ са речи претворе у дело.
У сваком случају, изгледа да је почела дипломатска офанзива Приштине која је најављена још летос. Међутим, она се определила за метод „спиновања“ и прејудицирања ствари, а не за саму дипломатију, јер како другачије Приштина може да избегне да формира Заједницу српских општина, што је део Бриселског споразума који се односи на дефинисања положај Срба на Космету, осим опструкцијом на свим пољима.
