Србија поштује принцип очувања територијалног интегритета и не може мање да брани територијални интегритет Србије од Украјине, рекао је јуче министар спољних послова Србије и председавајући ОЕБС-а Ивица Дачић одговарајући на питање чланова албанске делегације при Парламентарној скупштини ОЕБС-а да ли ће Србија прихватити чланство Косова у овој организацији. Дачић је нагласио да се у свакодневним дискусијама види куда може водити пример Космета и каква би била међународна реакција.

„Морамо да се вратимо у правни систем. Зато не можемо да прихватимо да Косово буде равноправни члан. Може да учествује у регионалним форумима и ми не спречавамо ни европски пут, али што се међународних организација тиче, што је у вези са потребом да Србија мора да се сагласи са независношћу, тога неће бити”, поручио је Дачић јуче у Бечу.

Он је, како преноси Танјуг, замолио Албанију да се бави питањима принципа Организације за безбедност и европску сарадњу и да не брине о разговорима Београда и Приштине који се воде у Бриселу.

Ово није први пут да Албанија поставља питање чланства Косова у овој организацији. Тирана је покушавала да Приштину „убаци” у ОЕБС током читаве прошле и претпрошле године, а средином јануара, на седници Сталног савета ОЕБС-а, када је Србија и званично преузела председавање организацији, том захтеву се прикључио и амерички амбасадор Данијел Баер.

Упркос овим покушајима и провокацијама из Тиране протеклих месеци, министар иностраних послова Албаније Дитмир Бушати сматра да односи Тиране и Београда морају бити нормализовани „због значаја које две земље имају у региону”. Он је у интервјуу за бечки „Стандард” рекао и да први пут у историји имамо мир на Балкану, што је омогућено јасном европском перспективом. Међутим, подсећајући на фудбалску утакмицу репрезентација Србије и Албаније у Београду, оценио је и да се „ђаволи нису претворили у анђеле” и да то показује да се „тај мир не сме сматрати нечим што се подразумева”.

„Балкан се налази између Европе и Блиског истока. Он може бити чувар врата у погледу страних бораца, а с тим у вези не би требало дозволити да Балкан постане терен за игру за друге актере”, истакао је Бушати појашњавајући да ту мисли на Русију, али и друге земље „које не деле исте вредности као државе НАТО-а”.

Он је посаветовао НАТО да би требало „стратешкије” да делује и осигура перспективу чланства, како Балкан не би био терен за игру Русије.

Да Бушати добро зна о чему прича говори и то што се, после дуже паузе, Београдом, како због односа према Русији тако и могуће „заразе” грчким сценаријом, све чешће баве најутицајнији западни медији. Колико је на Западу изражен страх од могућег руског утицаја у Србији најбоље говоре текстови у којима се упоређује дочек Путину у Београду у октобру прошле године са оним који је истом госту ових дана приредио мађарски премијер Виктор Орбан.

Према оцени „Њујорк тајмса”, Орбан је посету Путина организовао тако да буде што мање видљива у јавности, за разлику од „тријумфалног пријема у Србији, када су државни медији славили његов долазак”. Овај лист иде тако далеко да чак подсећа на војну параду приређену поводом годишњице ослобођења Београда, наводећи да су „српски лидери приредили војну параду, са акробатским прелетима српских и руских војних млазњака, и уз све то Путину доделили највиши орден Србије”.

Орбан се, пак, анализира даље „Њујорк тајмс”, овог пута уздржао од својих похвала „нелибералној демократији”, подржао је примирје у Украјини и само се помирљиво заложио за обнављање покиданих веза Русије са ЕУ, уз оцену да њена изолација није изводљива. Овај лист примећује и да је Орбан, откако се нашао под критикама због јачања ауторитарног и популистичког стила владавине и проруске реторике, ублажио свој став и нагласио да ће наставити да подржава санкције према Москви.

Бавећи се утицајем Кремља на европске земље, британски лист „Гардијан” пише како руски политички, војни и енергетски лобији вуку конце у Србији и Босни, реметећи њихове шансе за пријем у ЕУ.

Западним аналитичарима је, међутим, промакло да, у моменту када се припрема нови круг санкција према Русији, Хрватска као нова чланица ЕУ сарађује са Русијом више него икада. Како пише загребачки „Јутарњи лист”, ни санкције Запада, ни девалвација рубље, ни негодовање Вашингтона нису спречили око 160 хрватских пословних људи да отпутују у Москву на руско-хрватски економски форум.

„Не можемо чекати да санкције уведене Русији прођу, јер цео низ компанија са тржишта изван Европске уније једва чека прилику да се убаци на наше место”, поручио је хрватски министар привреде Иван Врдољак, док руски медији преносе изјаву америчког амбасадора у Хрватској Кенета Мартина – који је изразио незадовољство због одласка хрватске економске делегације у Москву. Москва очигледно не заборавља такав однос, па заменик директора за ЕУ у руском министарству економског развоја Сергеј Караулов каже да је Хрватска „један од ретких позитивних примера откад је Запад увео санкције Русији”.

Да ли то значи да ускоро треба очекивати један едмемоар, то јест дипломатску ноту Хрватској из ЕУ каква је у Београд стигла у августу прошле године у којој је Брисел упозорио Србију да не користи санкције ЕУ како би се убацила на тржиште Русије? Тешко је поверовати да ће се то десити.

За јединство ЕУ ипак се тренутно најпогубнијом сматра Грчка. Она представља двоструку опасност: противи се устаљеној економској политици строгих мера штедње, као што се опире и санкцијама Русији. За новог грчког министра спољних послова Никоса Коцијаса „Фајненшел тајмс” наводи да је близак са Александром Дугином, који се описује као истакнути руски заговорник православне доминације од Пацифика од Атлантика. Српски премијер Александар Вучић се, додуше, дистанцирао од Сиризе поручујући да то није пут којим ће ићи Србија, чиме је можда успео да, макар за сада, поремети утисак о „руској трансверзали” Грчка–Србија–Мађарска.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да Запад у нама види мале Русе, „основано или не”.

„Све што ми искажемо позитивно према Русима схвата се као нека врста претње, наговештаја нашег геополитичког окретања. Ту има много претеривања јер смо ми, уз све симпатије према Русији, свесни своје геополитичке позиције и гледамо да водимо рационалну политику. Србија је тако радила кроз векове. Никад ми нисмо водили политику која би могла да се окарактерише као некритички русофилска”, оцењује Анђелковић и додаје да и поред тога на Западу постоји таква перцепција Србије јер је русофобија велика и врло често се манифестује и кроз србофобију.

(Политика)

Ознаке: Албанија, ОЕБС, Русија, санкције Русији, Србија