Pročitaj mi članak"Protivim se lažima, krađi, vladi koja ništa ne menja za naš narod. Najviše se protivim medijskoj blokadi", kaže za Glas Amerike Bojana Novaković, međunarodna glumačka zvezda i jedna od učesnica protesta koje pred zdanjem Ujedinjenih nacija na njujorškom Ist Riveru organizuju predstavnici srpske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama.
Бојана Новаковић, добитница награде Аустралијског филмског института за најбољу глумицу 2004. године, која је сарађивала са светским филмским великанима попут Мела Гибсона или Кијану Ривса, каже за Глас Америке да се протестима прикључила због потребе да се сазнају праве размере пандемије коронавируса у Србији јер, како указује, до међународне јавности не долазе валидне информације.
„Потребна нам је транспарентност, истина о Ковиду. Зашто је утакмица са 16.000 људи постојала, зашто имамо турнир, зашто прославе без маски после избора – зашто то?“, указује Новаковић.
Она подсећа на то да су, пре разбуктавања пандемије, Звезда и Партизан у Београду одиграли дерби уз присуство навијача, Новак Ђоковић, светска тениска звезда, организовао тениски турнир, одржани парламентарни избори и победничка прослава Српске напредне странке Александра Вучића – без примене нужних антипандемијских мера: физичког дистанцирања и ношења маски.
„Прво сам се у то укључила преко друштвених мрежа јер ми се јавила сестричина која има двадесет година и тражила помоћ – говорећи ми да сам ја борац за права. Замолила ме да напишем нешто о томе што се дешава у Србији. Препуне болнице, нема опреме, а давали смо другим земљама. Због ње сам то урадила“, подвлачи Новаковић која је 1988. године са породицом напустила бившу Југославију.
Имам тај менталитет и ту љубав према свом народу. Где год да живим, а живим по целом свету, увек кажем да сам Српкиња – имам аустралијски и српски пасош. То је мој идентитет. Србију гледам очима уметнице и глумице јер и мислим да је то такво поднебље са кога је увек могуће испричати причу. Била она добра или лоша.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 17, 2020
Била је, међутим као тинејџерка, учесница протеста – својеврсне увертире пада Слободана Милошевића октобра 2000. године.
„Када сам имала петнаест година била сам на демонстрацијама 1996-1997. И целог живота се бавим неким активизмом. Могуће је да сам постала песимиста као и већина нашег народа – када је реч о српској влади, политици и њеној транспаретности. Тон, глас и страст моје сестричине су ме некако пробудили да о томе поново почнем да причам. Без страха шта ће други људи да мисле. Наши људи увек имају неку реакцију када неко каже своје мишљење у јавности. Без обзира на то ради ли се о медију који направи неку причу од тога, или коментари на Инстаграму – стварно ми то више није важно. Било ми је важно када сам имала њене године – али више није. Хтела сам њој да учиним, а себи да дам поново неку наду да можда може нешто да се промени. Теже, али можда може“, наводи Бојана Новаковић.
На Ист Риверу се прошле суботе нашла на позив пријатељице и такође глумице Маше Дакић.
„Она је одлучила да се обрати пред зградом Уједињених нација и упути апел западним медијима. Да их замоли да истинито извештавају о томе што се дешава у Србији. Да не преносе оно што саопштавају власти – већ да дају праве податке. Нашла сам се тамо да подржим њу и пријатеље који демонстрирају. Постојала је потреба да свету, због медијске блокаде у Србији, кажемо оно што ми знамо о томе шта се у земљи дешава – а чули смо од доктора, пријатеља и људи који протестују. Маша ми је прочитала свој говор, шта је све намеравала да каже, онда сам јој сугерисала шта би могла да дода. Између осталог – да тридесет година молимо Запад за помоћ. Она ми је указала да би ја то требало да кажем – и ето тако сам се тамо нашла. Али, то се сад мало проширило по Србији“, каже саговорница Гласа Америке.
Она каже да јој је важно да диже глас јер мисли да треба „што више гласова да подржи наш народ“.
„Имам пријатеља који је хирург. Имао је симптоме короне. Нашем народу је речено да смо ми као Швајцарска – да је све супер. Он је хирург, ради у болници, не може да иде на посао. Десет дана чека резултате теста на корону. Више нема симптоме. Како смо ми Швајцарска када један хирург, који треба да ради у болници не иде на посао, јер чека резултате. О чему ми причамо? То је, рецимо, један пример где глумица може да вам саопшти какво је здравствено стање у нашој земљи – то јест: није било идеално ни пре короне. А сада је заиста катастрофално. Ми стварно не знамо истинит број људи који су болесни“, каже она.
У Србији ми је речено – само гледај Н1 јер су они једини који имају мандат да дају праве податке. Пријатељ ми је рекао: ‘Гледај Н1 и горе је од тога’, и ја то разумем.
Одговарајући на питање о интервенцији полиције током протеста у Београду, Новаковић каже да зању то није ништа ново.
„Оно што ме баш погодило је да ме сестричина звала због тога. Да је једну младу особу заболело онако како је мене заболело ’96-’97. И такође да сам некако изгубила наду за Србију а да се ово десило и да ме је то некако пробудило. То ме је јако потресло и интересантна ствар која се десила – писала ми је пријатељица Опал Томети, једна од три жене која је зачела Блацк ливес маттер рекавши ми да јој је много жао због тога што се дешава у Србији“, прича Новаковић.
Коментаришући чињеницу да је протест у међувремену спласнуо, она каже да сада већ вероватно има и страха од бруталности полиције, али и „зато што протестујемо нон стоп, а испада да нам протести не помажу“.
„Протестујемо тридесет година. И где смо? Није баш да не помажу – јер протест је јако важан део људског покрета. Мислим да се народ и љутња у њему растопила и видећемо шта ће бити следеће. Знам да људи и даље очекују оставке и да се за то и даље боре. Међутим, имамо Ковид, полицију, владу која не подржава демократију. Могуће је да ће људи у неком наредном периоду размишљати шта ће следеће“, закључује Бојана Новаковић.
