Ne može jedan načelnik ili jedan narod određivati ko može da dođe, a ko ne može da dođe ovde. To što oni zabranjuju ulaz u memorijalni centar, to je njihova stvar, iako to nije dobro za suživot, za ono sve što smo uradili dosad, to je vraćanje u prošlost.

Не може један начелник или један народ одређивати ко може да дође, а ко не може да дође овде. То што они забрањују улаз у меморијални центар, то је њихова ствар, иако то није добро за суживот, за оно све што смо урадили досад, то је враћање у прошлост.

Председник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић сматра да су људи који живе у овом месту најмање одговорни за све политичке тензије и проблеме који се већ годинама јављају сваког јула у време обележавања страдања бошњачког и српског народа у рату деведесетих. Оба народа имају своју верзију истине и правде, од које не одступају, а Миловановић каже да је ових дана у Сребреници неуобичајено мирно, што га на неки начин и плаши.

Како коментаришете најновије тензије око обележавања годишњице злочина над Бошњацима у Поточарима? Порука Ћамила Дураковића, начелника општине Сребреница, да представници државе Србије нису пожељни на овом скупу изазвала је доста буре.

– То показује да пружена рука Србије није прихваћена на прави начин. Овде је требало да се разговара о томе да већ пролази годину дана како је премијер Вучић на најбруталнији начин нападнут у Поточарима, а ми не знамо ко је одговоран за то и докле је стигла истрага, а не да се сада не дозволи долазак делегацији Владе Србије. Мислим да је на тај начин неко желео да понизи и Србију и премијера, наравно и Србе у Србији и Републици Српској и у Сребреници.

За Србе овде у Сребреници то је неприхватљиво, посебно знајући чињеницу да је Србија упркос том нападу прошле године издвојила огромна средства, у висини од пет милиона евра за помоћ Сребреници. Овде не живе само Бошњаци, овде живе и Срби и нису то средства која су послата само Бошњацима, него су то средства за све грађане који живе у Сребреници. Премијер Вучић је увек добро дошао у Сребреницу, и представници Владе Србије, и ево ја ћу и сада овде искористити прилику да их позовем да дођу, да дођу 12. јула, када је обележавање страдања српског народа које се десило на Петровдан 1992. године.

Колико је све то опасно за односе Срба и Бошњака у Сребреници и Републици Српској?

– Не може један начелник или један народ одређивати ко може да дође, а ко не може да дође овде. То што они забрањују улаз у меморијални центар, то је њихова ствар, иако то није добро за суживот, за оно све што смо урадили досад, то је враћање у прошлост. За разлику од Бошњака који никада нису обишли ниједно стратиште страдања српског народа на овом подручју, високи функционери из Србије и Републике Српске посетили су меморијални центар у Поточарима. Мислим да сва ова дешавања у ових неколико дана нису добра за суживот у Сребреници.

Одакле стижу ти проблеми? Како реагују становници Сребренице на све то што се дешава?

– Ово је тежак период за Сребреницу иако се људи који живе овде у Сребреници, наглашавам који живе у Сребреници, труде да не наруше нормалан суживот. Проблеми углавном долазе са стране, мислим да и овај проблем није дошао из Сребренице, него је дошао из Сарајева. Они људи који живе овде знају да ми и после 11. и 12. морамо да наставимо да живимо. Да ли се ми волимо или не, то је нешто друго, али ми живимо овде, живимо једни поред других и ми и даље морамо живети. Ја не видим другог начина. Или да узмемо пушке поново. Људи који живе овде нису кривци за ова дешавања, то су ствари које долазе са стране.

Колико је напад на Александра Вучића прошле године оставио трага на односе и стање у Сребреници?

– Знате шта, чињеница је да власт из БиХ, односно из Сарајева, не жели да реши тај случај. Било би сигурно много лакше свима нама кад бисмо знали тачно ко су одговорни за напад на премијера Вучића, али, нажалост, ми то не знамо. Разних прича има, било је прича и да су у томе учествовали неки људи из Сребренице, било је ту разних слика пронађених…

Али то стоји, тапка у месту. Мислим да се то никада неће испитати јер то не иде у прилог Бошњацима, они то не желе да ураде. А то је сигурно обавеза једне државе када је нападнут премијер друге државе! То је једна крупна ствар, али, нажалост, сведоци смо да они то не желе да реше. Мислим да нису умешани људи који живе овде, да су то опет неки људи са стране. Али не можемо ни бежати од одговорности нас који живимо овде.

Начелник општине Ћамил Дураковић тада је реаговао коректно, захтевао је да се случај испита до краја и узео је у заштиту српског премијера. Зашто су се ствари промениле?

– Постоји та прича да су Дураковић и премијер Вучић у неким пријатељским односима, не знам колико је то тачно. Али Дураковић је овим поступком показао друго лице иако не знам да ли је то сада била његова иницијатива, не могу да знам.

Шта мислите када је говорио искрено, прошле године или сада када је изјавио да српски представници који не признају геноцид не треба да долазе?

– Мислим да је искренији сада.

Још једном се показује да у БиХ нема спремности да се они који су најодговорнији за злочине над Србима осуде.

Дан после обележавања злочина у Поточарима, већ 12. јула је обележавање годишњице злочина над српским народом на овом подручју. Колико Србе овде погађа то што је командант бошњачких јединица Насер Орић и дан-данас и поред бројних доказа о злочинима слободан човек?

– Као што сам вам рекао, Србе пре свега боли чињеница да нико није одговарао за злочине над српским народом на подручју општине Сребреница и не само Сребренице него и комплетне регије у Братунцу и Зворнику. Иако се зна да је на овом простору у одбрамбено-отаџбинском рату убијено око 3.500 српских цивила и бораца. Ниједан бошњачки државник никада није посетио ниједно стратиште страдања српског народа. Оволика фарса везана за Насера Орића само још више оптерећује, односно долива со на рану онима који су изгубили најмилије.

Он је на крају осумњичен само за три убијена, али ево нека добије адекватну казну и за та три убијена. Још једном се показује да у БиХ нема спремности да се они који су најодговорнији за злочине над Србима осуде. Српски народ је разочаран, али ми не смемо престати да тражимо правду, ми не смемо да заборавимо наше најмилије и поврх свега једну перфидну игру коју игра Суд БиХ. Јер они који би могли да изађу да сведоче против Орића полако умиру јер су то старији људи, већ су у фази да више не могу ни да сведоче. Тако да убрзо неће моћи да се нађу адекватни сведоци који ће моћи да потврде сва зверства.

Све више се чује да је БиХ нефункционална, неодржива држава. Како вама данас то изгледа са становишта једног града који је додатно оптерећен историјом и чињеницом да се она сваке године опет проживљава?

– Па Сребреница је место преко кога иду све иницијативе када су у питању напади на Републику Српску, захтеви за њено укидање, тражење некаквог дистрикта и специјалног статуса. Увек постоје одређени кругови који држе тензију када је у питању Сребреница, и то је један огроман проблем, то оптерећује и Републику Српску, али и саму БиХ.

Људи који мање знају о Сребреници и о дешавањима овде тешко могу да разумеју и да схвате суштину јер нити је Сребреница српска нити је бошњачка. Живимо овде и једни и други, а Сребреница је саставни део Републике Српске. Али када сада уђете у канцеларију начелника општине, тамо нема обележја Републике Српске. Покушавају да негирају Републику Српску, али зато смо ми ту да се боримо, да одбранимо оно што је крвљу створено.

Влада Србије уложила је значајна средства прошле године у ову општину, новац долази и од државних органа РС. Како се садашња општинска власт према томе односи?

– Влада Србије је дала пет милиона евра, а онда јој се враћа на овакав начин. Влада Републике Српске константно овде улаже огроман новац. И тај новац је за све грађане општине Сребреница. Али када је у питању улагање из Федерације БиХ, о томе где иде новац се не одлучује у Сребреници, већ у Сарајеву. То искључиво добијају Бошњаци. У свим могућим пројектима је овде учествовала Влада Републике Српске. Али они то не желе да признају. Све договоре које је председник Додик уговорио када је био овде прошле године, све је испунио. Али увек ћете чути ту причу како Влада Републике Српске из разлога што је начелник Бошњак не жели да улаже у Сребреницу. Што није тачно.

Избори су за три месеца, српске странке ће имати једног кандидата за начелника, мислите ли да ће доћи до промене на челу општине? Може ли то да изазове нове тензије?

– Легитимно право Срба је да се боре да имају свог начелника. Нажалост, овде то неко жели да прикаже у другом контексту, да није време да Србин буде начелник. Кад ће да буде време? Кад Срби оду из Сребренице? То је наше легитимно право. Све српске политичке партије сложиле су се око тога да подржимо господина Грујичића и ми идемо у том правцу. Шта ће се дешавати и како ће бити, стварно не желим да предвиђам. Ако је већ 17 година Бошњак овде начелник и ми Срби живимо овде, боримо се и опстајемо, зашто би био проблем некоме ако дође Србин, а доћи ће, за начелника. Наставиће да се живи и ради и нема ту неке велике приче. Па из Сребренице увелико одлазе и Срби и Бошњаци. Зашто? Зато што нема политичке климе која може да омогући да људи почну да раде и да живе.

Делује као да сте у доброј мери сви овде таоци прошлости?

– Овде је све посвећено прошлости. Ко је кога колико убио, ко је крив. Покушавао сам разговорима и с неким међународним представницима да предочим да на челу организационог одбора за обележавање страдања једног и другог народа не треба да буде политичар. Него да то треба да раде људи из удружења. Нажалост, још се није ништа предузело, па је Дураковић начелник општине и председник организационог одбора за обележавање 11. јула, а ја сам председник организационог одбора за обележавање 12. јула. Јутрос смо, ево, имали свађу која је трајала једно пола сата зато што нам се преклапају термини. Па сад не знам шта ће бити…

Може ли се из тог зачараног круга?

– Некоме одговара да је то тако, неће да уложи напоре да се нешто промени. Имамо константно ситуацију у којој мањина, нас је Срба више у Сребреници него Бошњака, влада већином, и то траје и све је горе и горе. Наравно да морамо тражити начин и да се морамо борити да добијемо нашег начелника. А он ће морати да сарађује с Бошњацима као што и ми сад морамо да сарађујемо с Бошњацима док је њихов начелник. Страшно је на шта су све спремни, шта све говоре, шта све траже од међународне заједнице, од неких држава. Мислим да нико нама Србима у Сребреници не може забранити да се боримо у једној политичкој и фер борби да оснујемо власт и да имамо свог начелника.

Вучић је за том бином рекао: “Господине Ћамиле, имаћеш у понедељак два милиона евра на рачуну.” Он је то испунио. Али сад мени Ћамил каже: “Није Вучић рекао: ‘Господине Милоше, имаћеш два милиона на рачуну, него, господине Ћамиле…’”

Слушајући вас, нон-стоп се провлачи то “ми” и “они”. Некако баш не звучи да је добра клима међу вама у Сребреници. Какав је ваш лични однос са Дураковићем, како сарађујете?

– Никада нисам рекао да је клима добра. Једноставно је одређено да је тако. Сарађујемо, али тешко.

Где су највећи проблеми у сарадњи?

– Начелник овде има огромна овлашћења. Новац је код њега, ја као председник Скупштине не одлучујем ни о чему, Скупштина располаже са 5.000 марака годишње. Значи за сваку ситницу морам да идем код начелника општине да преговарам и то тешко иде. Новац је код њега, скупштинску већину су до сада имали они.

Правила су иста за све…

– Ми Срби имамо проблем јер смо несложни као и свугде. Да смо сложни, сигурно би то било боље и текло би другачије. Међутим, политичка борба превазиђе све те неке националне интересе, па се онај бори за себе, онај други за себе… Онда доводимо народ у тешку ситуацију. Овде је веома тешко, али не могу рећи и да нема ствари које не одрађујемо заједно. Мислио сам да ћемо имати више користи од новца који је стигао из Србије.

Како је тај новац преусмерен?

– Вучић је за том бином рекао: “Господине Ћамиле, имаћеш у понедељак два милиона евра на рачуну.” Он је то испунио. Али сад мени Ћамил каже: “Није Вучић рекао: ‘Господине Милоше, имаћеш два милиона на рачуну, него, господине Ћамиле…’” Сада за та средства мораш грчевито да се бориш да би нешто добио. Нас двојица смо различити карактери. Ја сам човек који кад нешто уговори гарантује главом, а он је човек који лако обећа, а чим затвориш врата, он другу причу прича, и то је тај проблем. Има људи који много лакше сарађују с њим од мене, али шта ћу ја. Ја имам неку прошлост која мене не оптерећује, ја сам поносан на своју прошлост, био сам учесник одбрамбеног-отаџбинског рата, то њима смета.

Ту сам где јесам, до када ћу бити, видећемо, али сигурно сам један од ретких политичара који живи у Сребреници, коме је породица у Сребреници. Мени је стало да живимо нормално, као сав нормалан свет. Да радимо, да се договарамо. Проблеми који нас оптерећују су свакодневни и сваки дан је такав, и сваки дан је тежак, и сваки дан су преговори неки, и не иде ништа лако, али боже мој, ту смо да се боримо.

Бошњаци често истичу да српска страна мора да призна да је у Сребреници почињен геноцид, по њима је то кључна ствар, тако испада. Да ли мислите да и када би то прихватила српска страна, да ли би дошло до промене у ставу и понашању Бошњака?

– Не би то ништа променило, то је само прича, то је за оне који не знају шта се овде десило, шта је све било, какав је карактер рата, какви су се страшни злочини десили над једним и над другим народом. Па нема функционера Републике Српске који није био у меморијалном центру у Поточарима да изрази жаљење и поштовање према жртвама. Али то је њима недовољно. И кад бисмо ми на све што они траже пристали, опет би за месец дана имали нешто ново.

Да ли је онда суштина у негирању легитимитета и постојање Републике Српске као такве. Је л’ то суштина?

– Па да, наравно, све је то усмерено на Републику Српску јер најлакше такве ствари и иницијативе полазе с ових простора. Срби знају колико има манипулација око свих тих дешавања. Ја сам отворен човек и ја сам отворено рекао у неком разговору: “Ја то нећу урадити никад, нећу отићи у меморијални центар, ево сад ме смените.” Једноставно сам такав какав јесам и завршена је то прича. Али ако бисте ви сада да прође одређен број година долазили на обележавање страдања Срба, поклонили се српским жртвама. Онда могу сести да разговарамо.

Izvor: ekspres.net

Oznake: Bošnjaci, Branko Miljuš, Miloš Garić, Miloš Milovanović, Srbi, Srebrenica