СРБИН.ИНФО ОТКРИВА КОЛИКО ЉУДИ ОКУПЉАЈУ и коме одговарају протестне шетње

22:58 10.04.2017.

Да ли има довољно људи на улици да би били поништени председнички избори, снимци са протестне шетње на то дају одговор.

Већ осам дана у Београду и већим градовима трају протестне шетње због, како се тврди, изборне крађе помоћу које је Александар Вучић победио већ у првом кругу председничких избора.

У Београду протестни скуп започиње код Скупштине Србије, па се шетњом наставља углавном преко Теразија, Дома омладине, РТС-а, Владе Србије, Славије, и завршава се тамо где је почео – испред Дома Народне Скупштине Србије.

Број учесника варира. Ипак, то не даје право неким медијама да паушално, драстично умањујући или увећавајући, процењују број учесника шетње.

Зато је „Србин.инфо“ направио и данас мали експеримент.

Снимао је колико је густа и временски дуга протестна колона демонстраната.

Наш новинар је стајао на једном месту и од почетка до краја снимао протестну шетњу.

Пребројавањем смо дошли до закључка да се у секунди на екрану може видети од десет до тридесет демонстраната како пролазе.

Први снимак је направљен преко пута зграде „Политика“, а други на раскрсници код Скупштине Србије, где се секу улице Таковска и Кнез Милоша са Булеваром Александра Карађорђевића и Тргом Николе Пашића.

Ако узмемо да у просеку прође око 20 људи у секунди док наш новинар снима поворку, онда је код зграде „Политике“, с обзиром на то да снимак поворке траје девет минута, било највише 10 хиљада људи, (9 мин х 60 секунди х 20 људи), односно највише 7.500 хиљада људи на раскрсници код Скупштине Србије (6 мин х 60 секунди х 20 људи).

То је максималан број, више од тога није било.

ШТА НАМ ОВО КАЗУЈЕ

Прво, да одређени број људи шетњу користе да би се са неким видели, да би се прошетали, да би видели шта се дешава…

Траса шетње је дуга око 5 км, али многи у колони нису дуже од километар, два.

Такође, протест као протест није увек примарни разлог да би неко био у колони демостраната.

Друго, у шетњи све укупно тешко да има више од 12 000 људи (неки током шетње, не дочекавши крај из ње излазе, други пак у њу улазе, а да нису били код Скупштине Србије када је започињао протест), као и да одређен број није ту присутан због политичких мотивација, већ из ко зна ког другог, неполитичког разлога.

Закључак

Оптужбе за изборну крађу, медијске манипулације, третирање јужне српске покрајне Космета као да је у питању иностранство и смена Александра Вучића су превише озбиљне ствари и крупан залогај да би се отклониле и режим победио само са до десет хиљада људи на београдском протесту.

Протестује се и у другим градовима, али ако је у Београду, у граду од преко милион и по људи, на улици само десет хиљада, нема говора о критичној маси. Ситуација је бројчано још слабија у мањим местима где се протестује.

Тек када би на улице свакодневно изашло пар десетина хиљада људи, режим Александра Вучића би био уздрман.