Прочитај ми чланак

Србију чекају нове уцене

0

930836_36-15

Професор на Факултету политичких наука и некадашњи амбасадор Србије у Француској, Предраг Симић оцењује за „Вести“ да ће Србија на путу ка Европској унији морати да промени стратегију о „четири стуба“ спољне политике, али и да ће кључ успешности прикључења ЕУ зависити искључиво од степена опоравка привреде.

– Са почетком преговора, у спољној политици Србије проблем није толико ни у војној неутралности, ни у уговорима о слободној трговини са ЦЕФТА и Русијом, ни у Јужном току и кинеским и арапским кредитима, колико у стратегији „четири стуба“ на којој је до сада грађена подршка бирача.

На шта конкретно мислите?

– Није потребно бити русофил да би се закључило да ће Србија до краја преговора са ЕУ
 морати да „доведе у ред“ још много тога у односима са Русијом, Кином и осталим земљама и да почне да гласа у УН у складу с политиком ЕУ.

Шта ако статус Косова буде кључен за улазак у ЕУ?

– У преговарачки оквир су већ ушли захтеви британско-немачког „нон-пејпера“ који напредак у преговорима условљавају напретком у односима са Приштином. Споразум о „свеобухватној нормализацији односа“ који ће Србија морати да потпише пре уласка у ЕУ не мора, али може значити узајамно признање.

Шта је за Србију приоритет?

– Највише политичке одлучности и повољних међународних околности биће потребно да се српска привреда, ухваћена у клопку недовршене транзиције и удара економске кризе која је у Србију дошла управо из Уније, доведе до стања у коме ће моћи да преживи конкуренцију европског тржишта. Због тога су у праву и српски евроскептици који су одлуку о почетку преговора Србије са ЕУ доживели тек као један корак на дугом и неизвесном путу.

Инсистирате на економији, зашто?

– Одлука о почетку преговора неће променити тешку економску ситуацију у земљи, и на самом путу ка ЕУ је превише препрека. ЕУ је данас заокупљена вишегодишњим политичким и економским кризама, европске касе су испражњене и европски бирачи нису спремни за нове чланице, поготову не за оне у којима виде нову Грчку, Португалу или Шпанију.

Можемо ли и ту очекивати притиске или уцене?

– Европски комесар за енергију, Гинтер Етингер је већ упозорио да ће Србија морати да уговор о Јужном току доведе у склад са европским прописима ако не жели проблеме у преговорима са ЕУ.

И шта још?

– Србија ће у ред морати доведе и друга питања, почев од тужби и разграничења са Хрватском, проблема са суседима до питања у односима са чланицама Уније за које још увек не зна да их има.

Колико је реално да Европа ту помогне?
– Власти и у Загребу и у Београду знају да су те тужбе бесмислене, али се не усуђују да их повуку у страху од бирача. Из истих разлога ни проблем разграничења две земље није непромостив јер се уз помоћ Брисела могу наћи решења каква нису реткост у ЕУ.

 

(Вести онлајн)