Pročitaj mi članak

SRBIJA, ZEMLJA DIVLJIH DEPONIJA Oko 30 000 ih je trenutno, a samo u Beogradu oko 500

0

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina na svom fejsbuku je na zanimljim način komentarisao trenutnu ekološku situaciju u Srbiji i na Zlatiboru. Njegovu Fejsbuk objavu prenosimo u celosti:

„Читајући поједине текстове ових дана, стиче се утисак да је Србија Швајцарска, а Златибор једини и највећи проблем у држави. Поједини дописници у својим градовима дишу на шкрге у најзагађенијим градовима, немају воду због немара градске власти, о загађеним рекама и дивљим депонијама које су преплавиле Србију, да не говоримо. Дивље депоније по Прибоју, Пријепољу, које загађују Лим, изгледа нико не види или о томе не сме да се пише.

На Златибору смо готово све дивље депоније санирали, па смо са разлогом носиоци признања „Зелена планета“. Управо ми бринемо о нашим рекама тако што градимо постројење за пречишћавање отпадних вода. Градимо гондолу као еколошки вид превоза. Комплетну расвету мењамо лед расветом, ради уштеде енергије и повећања енергетске ефикасности. Имали смо и акцију пошумљавања, где је засађено око 400 младих борова, што осећамо потребу да интензивирамо. Урадили смо гасификацију читавог Златибора, ове године радимо и прве истражне бушотине како бисмо користили енергетски потенцијал геотермалних вода.

И све то много кошта, али није вест. Вест су четири бора на приватној парцели која се по нечијем личном обрачуну поново приписују општини, изврћу се изјаве инспектора и као такве преносе јавности, приказује се депонија ка Оку на дан када багер санира исту, равна и ограђује како би ту био паркинг, јер имамо проблем мочварног тла. Исти шут смо слагали поред пута, у близини НИС-ове пумпе, јер нам је то била потребна подлога за изградњу спортског терена.

 

Дакле, у Србији која се дави у депонијама, смећу поред пута, у загађеним рекама и језерима, проблем је Златибор. Прихватићемо и ту етикету, али узгред, ако је заиста у питању добра намера и брига, кроз такве текстове апелујте да Чајетина напокон добије комуналну инспекцију, као и грађевинску, јер на оволикој територији која у сезони угости и до 30 000 људи, немамо довољно ни радника на терену ни инспектора. А наши радници, мимо свог посла, одржавају и чисте чак и оне деонице које су у надлежности „Путева Србије“.

И поред свих саплитања, политичких и других личних обрачуна, постаћемо прва еколошка општина у Србији и тиме доказати и показати наш труд и рад и поштовање и према природи и према мештанима и туристима.”