Србија показала да је уз Русију, да је НАТО непријатељ, а шта даље

09:40 27.03.2022.

На Западу је са почетком специјалне војне операције руске војске у Украјини почела невиђена епидемија лажних вести и на њима засноване пропаганде против Русије и руског народа. Мејнстрим медији у Србији, као ударна песница Западне пропаганде, који више и не знају шта је истина и објективно извештавање, све више показује отворену мржњу према Русији. Контролисани медији у Србији шире русофобију, при томе апсолутно игноришићу ставове већине грађана који подржавају Русију, као и догађаје који то потврђују.

Покушавају немогуће, да наметну народу западне лажи о Русима држећи се препорука министра за пропаганду Рајха Јозефа Гебелса: “Постаје од виталне важности за државу да искористи све моћи да потисне истину, јер истина је смртни непријатељ лажи, и према томе, истина је највећи непријатељ државе“. Све то је узалуд, јер народ није заборавио како су нас Србе светски медији сатанизовали деведесетих година, а то исто чине и данас само у мањем обиму. Већи део народа свестан је да истину о трагичним дешавањима на истоку Европе не може сазнати из њихових прилога који преобилују лажима.

У складу са тим, слично окупљању родољуба од 4. марта у знак подршке Русији, и ово од 24. марта било је потпуно медијски игнорисано. Међутим, све то није могло да спречи да се опет одржи велики скуп на којем се окупило више хиљада људи испред зграде Генералштаба. Поново је народ упутио јасне поруке да је уз Русију, да неће прихвати наметање русофобије, да неће дозволити евроунијатама да наруше братске односе између нас и Руса, да НАТО треба да иде из Србије. Оно што је главна порука, на коју је указао Дамњан Кнежевић из Народних патрола, уствари то су питања која се често постављају на друштвеним мрежама: Где је родољубива интелектуална елита да поведе народ? Има ли међу њима храбрих и спремних на жртву за народ и земљу? Изгледа да су заборавили на речи Св.Николаја Жичког: “Не може се историја српског народа писати само мастилом, него и крвљу и сузама…“

Сви скупови, односно протести пошаљу јасну поруку, и све се заврши на томе. Нема тежње за стварањем јединственог народног родољубивог покрета, који би могао да изврши промене у Србији. Све се своди на причу и текстове, без намере да се оно што из реченог или написаног проистиче као упутство за акцију преточи у дело. Да ли можемо да пређемо преко разлика и личних сукоба и због општег добра се ујединимо?

Истовремено, док медији припремају терен за издају, Вучић чека да потврди своју власт на намештеним изборима уз помоћ лажне опозиције, и онда да по налогу Запада окрене леђа Русији. Он то и наговештава кроз изјаве да је положај Србије све тежи и да је питање докле ћемо моћи да одолимо притисцима. Такав говор представља увод у тоталну издају. После 3. априла престаје глума, лажно седење на две столице и потпуно окретање Западу. Образложење ће бити једноставно, Русија је далеко и изолована, а ми смо мали и окружени онима који су уз Запад, због чега треба да прихватимо реалност и испунимо оно што очекује од нас Брисел и ЕУ, односно Вашингтон.

Да ли ће то бити кап која ће прелити оправдано незадовољство народа због издаје и криминала евроунијатске колонијалне управе на челу са Вучићем? Да ли ћемо тада схватити да без јединственог и активног отпора нема бољитка за Србију?