Прочитај ми чланак
„Новости“ истражују ко и зашто гура нашу земљу у наручје Северноатлантске алијансе (1): Између 60 и 70 одсто нације за војну неутралност.
Нема политичке теме која изазива толико полемика међу партијама и истовремено толико јединства међу грађанима, као што је учлањење Србије у НАТО. Између 60 и 70 одсто житеља константно се изјашњава против уласка у Алијансу, али је број организација и партија које су „за“ у благом порасту.
Прошле недеље одржана је Прва београдска недеља НАТО под покровитељством НАТО одељења за јавну дипломатију и уз подршку Амбасаде Словачке. Организатори су били Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) и Ресурс центар Стари град.
У исто време, у Црној Гори се распламсала расправа о овој теми, а повод је била иницијатива да се о чланству одлучује у парламенту, уместо на референдуму. И тамо расположење јавности не иде наруку промотерима Северноатлантског савеза, јер је скоро две трећине грађана против приступања.
Поновном стављању у фокус теме „НАТО – за и против“ допринела је и недавна изјава руског амбасадора Александра Чепурина да Русија прихвата стратешку оријентацију Београда према евроинтеграцијама, али да за Москву постоје „црвене линије“. А то је приступање наше земље НАТО пакту.
Главни аргументи оних који се залажу да се укључимо у НАТО јесу да ћемо брже стићи у ЕУ, да су све земље у окружењу чланице, да ће се повећати стране инвестиције и смањити трошкови за безбедност. Кључни аргумент противника јесте да би Србија „пљунула саму себе“ када би се прикључила пакту који ју је бомбардовао и који и даље ради на цепању земље. Чланство би нас прескупо коштало, а гро нације је за војну неутралност.
За најтранспарентније промотере учлањења важе ЦЕАС и Атлантски савет, али и ИСАК фонд се на свом сајту залаже за ервоатлантске интеграције, као и донекле Хелсиншки одбор за људска права, мада тога нема у њиховом статуту. Од политичких странака, за Северноатлантску алијансу изјаснили су се СПО, ЛДП и мађарске странке. Најдецидније „не“ рекао је ДСС, чија омладина једина није учествовала на Првој београдској недељи НАТО, у оквиру које је одржан семинар „30 младих експерата о НАТО темама“.
– Од средине деведесетих јавно заговарам чланство Србије у НАТО, а први текст о томе објавила сам још 1998. – каже Јелена Милић из ЦЕАС-а. – Мишљење нисам променила ни током НАТО бомбардовања.
За мене НАТО представља политичку, безбедносну и војну заједницу стабилних, економски развијених, хуманих земаља у којима владају принципи слободног тржишта, владавине права, заштите људских права, где су јавно мњење, цивилни сектор и медији важан коректив влада.
Она верује да је Србији место у тој организацији јер је регионална, а регионализација је најбољи начин организованог уласака у неминовне глобализационе токове.
Сматра и да је добро што „транспарентније и интензивније промовишемо све постојеће облике сарадње са НАТО“, као што су ПфП, ПАРП а ускоро и ИПАП (Индивидуални акциони план партнерства), који сарадњу НАТО са Министарства одбране преноси на ниво Владе:
– Поред четрдесетак програма, од 160, колико смо одабрали у оквиру Партнерства за мир, убудуће можемо да се укључимо у још неки. Ту су и поверенички фондови земаља чланица, који служе за помоћ онима који су у процесу реорганизације система безбедности остали без посла, за уклањање касетних бомби. НАТО је недавно помогао и при усавршавању Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу. НАТО стандарди су нам битни и за наменску индустрију, а тржиште ЕУ и земаља НАТО је не само веће, већ и мање опасно него извоз у земље које су у конфликтима.
Упркос свему, не верује да ћемо се у ближој будућности одлучити за ову врсту интеграција, јер је за чланство у НАТО потребно испунити стандарде од којих је, како каже, Србија још далеко. О чланству се неће озбиљније размишљати ни пре широке институциализације односа са Косовом.
Професор ФПН Слободан Самарџић један је од 200 интелектуалаца и јавних личности који су пре три године потписали проглас у коме инсистирају да се испоштује народна воља приликом одлучивања о приступању Алијанси.
– Најмање је пет разлога због којих Србија не треба да приступи том савезу – каже Самарџић. – Она је, историјски гледано, увек била неутрална и није била чланица ниједног војног пакта. Та неутралност је и формализована Резолуцијом из децембра 2007. Хазардерски је сада улазити у НАТО, чија је једина сврха да скупи војску сиромашних земаља, са много незапослених и гладних, који ће служити као топовско месо.
Самарџић помиње и бомбардовање СРЈ 1999. изван правног оквира ОУН, и објашњава да никаква помоћ не може да надокнади људске, материјалне и друге жртве. Осим тога, перспектива света је у економској и одбрамбеној равнотежи. Светом више не влада једна сила и њена војна организација, и то иде у корист малој земљи као што је наша, која не жели нигде да се сврста.
– Приче да ћемо са учлањењем добити више инвестиција, као Румунија или Бугарска, јесу обмана. Они су награђени због ширења граница НАТО према Русији, и то су финансијски пратили државни фондови, а не здраве инвестиције. Ни приче да ћемо имати јефтинију одбрану нису тачне, јер бисмо морали да плаћамо годишњу котизацију, пратимо стандарде, купујемо оружје, и то све да бисмо ратовали за туђе интересе – констатује Самарџић.
Још један од потписника прогласа био је историчар Миле Бјелајац, који је, такође, против нашег уласка у НАТО:
– Алијанса служи за покриће ратовима, и направила је низ преседана на овим просторима, укључујући кидање комада земље од Србије. Довољно смо истрпели у борби за мир и нема разлога да се сада учлањујемо у војни савез. Процеси треба да се враћају у УН. НАТО гарантује апсолутну неравноправност, провоцира ратне тензије, диктира, намеће, мале земље се боје за своју сигурност.
Када неко уђе у Алијансу, он мора да буде лојалан сарадник, а не камен спотицања. Тако би Србија морала да погази принципе, попусти под интерним уценама, а њене војне снаге биле би разбацане којекуда. НАТО ниједним актом није подржао било који праведан циљ Србије и ми у таквом друштву не треба да будемо.
МЕТА ТЕРОРИСТА
Не постоји исправнија и боља позиција од војне неутралности, сматра Радомир Милашиновић, декан Факултета безбедности у Београду:
– Учлањењем бисмо постали неко ко сервисира крајње потребе НАТО, испуњава деликатне задатке не само мировних мисија, већ и помаже у манифестацији политичке силе. Самим тим, постали бисмо мета терориста.
Он верује да је НАТО још пре две деценије изгубио смисао постојања, а један од разлога напада на нашу земљу био је управо покушај да докаже своју сврху. То није савез у ком бисмо нашли светлу будућност, већ само показали двострукост у моралу и карактеру: – НАТО није гаранција безбедности, већ примене силе према земљама које немају снаге да се одупру. То није наше друштво и не би требало да буде наша будућност!
НЕГАТИВАН СТАВ ПРЕМА УЧЛАЊЕЊУ
Новембарско истраживање Ipsos Stratedžik marketinga показало је да улазак Србије у НАТО подржава само 13 одсто становништва.
– Очигледно је да већина има негативан став према придружењу Србије НАТО, али и да је проценат оних који кажу да би гласали против мањи у овој, него у претходној години.
Ставови грађана према НАТО првенствено су емотивни, а не рационални. Кад год их питамо зашто су против придружења, доминантан а често и једини одговор је:
„Зато што су нас бомбардовали“. Када поставимо неке рационалне аргументе који говоре у прилог придружења, многи их прихватају. Грађани мало знају о НАТО, а незнање је увек велики простор за предрасуде. Ставови о многим темама су се мењали када се мењала клима у друштву у односу на та питања, а пример је Бриселски споразум – каже Светлана Логар из Стратеџика.
(Вечерње новости)
