Шта су предлози Србије били на протеклом бечком самиту ЕУ и држава Балкана када је о инфраструктури реч?

Први, који је на брзину предложио неко из Сарајева, био је изградња аутопута Београд-Сарајево (преко Зворника и Тузле). Овај пројекат се никада раније спомињао, па га не треба, барем за сада, ни узимати за озбиљно. Како раде балканске државе, тако се изнедрио и овај пројекат. Пред Самит је неко рекао да има неких пара које ЕУ хоће да инвестира на Балкан, али да пројекти морају да буду „заједнички“. И онда се у Сарајеву неко сетио неког давног пројекта, још из времена СФРЈ, извукао пројектну документацију и предложио Београду да се заједно заложе да то успе.

Када би успело, било би добро, али због свега реченог, то је далеко од реализације.

Још два пројекта, која је кандидовао Београд су, међутим, занимљивија од овог који је суштински предложила БиХ, а Србија подржала. Ради се о аутопуту Ниш-Приштина-Драч и железничко-саобраћајном коридору Београд-Подгорица-Скадар-Тирана.

Једино што је предвиђено државним стратегијама у последњих двадесет година од свега наведеног је коридор ка Подгорици. Нормално, нико живи не уме да објасни шта би се то превозило од Драча до Ниша и од Скадра до Београда, које робе, какве вредности, па да би се ове инвестиције исплатиле? Одакле одједанпут заинтересованост Владе Србије за правце ка Драчу и Скадру? Зашто не предложише заједничке пројекте са Македонијом, Бугарском, Румунијом, већ баш Албанијом (и наравно-Косовом, које је српска власт одавно признала)?

Наравно, ради се о економски неисплативим пројектима.

Али, за САД, које своје интересе реализују преко Брисела (на штету европских земаља), неопходно је да Албанце, њиховог стратешког савезника, повежу за континенталну Европу. То се чини коридором од Скадра ка Београду. Са друге стране, коридор од Драча ка Нишу је некада, у античко време, био „виа милитарис“, а ту намену има и данас.

Њиме би се омогућило брзо пребацивање копнених снага САД из Италије, преко Драча, до Бургаса и Варне на Црном мору. Усмерених против Русије, да ли у Украјини, на Кавказу или у црноморском приобаљу-свеједно.

Пут, који Србија жели да гради, је војни коридор за пребацивање НАТО трупа у неким будућим ратовима Вашингтона против Москве.

Захваљујући споразуму ИПАП, Србија не би имала никакву могућност да ове прелазе преко своје територије спречи. А захваљујући Зорани Михајловић, министарки у Влади Србије, почела је да се ради „студија изводљивости“. Тако нам Албанци посташе браћа. А Руси потенцијални непријатељи. А ради се о, за ширу јавност, безазленој ствари: путној и железничкој инфраструктури.

Извор: Фонд Стратешке Културе

Ознаке: ауто пут, Драч, коридор, НАТО, Ниш, Русија, САД, Србија