Pročitaj mi članak
Стравични судбина СНС плаката, дроњци на све стране. (ФОТО: kmnovine.com )
Македонци демолираше институције јер су их прислушкивале, Украјинци редом бацали локалне и државне функционере у контејнере, само се Срби спремају за изборе на којима ће гласати за оне исте који су их годинама понижавали, поткрадали и довели на ивицу егзистенције. И за оне који то и даље чине. Неће Срби да виде и да се сете ко су и шта раде људи који им поново траже да их својим гласом уведу у њима омиљени и добро познати свет привилегија и бесчашћа.
Да је Слободан Милошевић имао опозицију какву има Вучић – декинтирану, безидејну и компромитовану, и данас би из Карађорђева, уваљен у фотељу поред своје Баце са цветом у коси, управљао Србијом. А још да је под својом контролом имао све медије у држави као што их поседује Вучић, данас не би лежао испод шљиве у Пожаревцу. И онда није јасно што се вођа буни, да је свећом тражио овакве политичке противнике не би их саставио. Утабали су му стазу којом без икаквих препрека корача ка диктаторском трону. Иста алава лица, исте шупље приче, иста обећања, исто лудило, иста воља за моћ, само сад нису на власти па цвиле – ми ћемо ово, ми ћемо оно. Па што нисте!
Пре него што их по к’о зна који пут заокружите на гласачком листићу, сетите се да су ти исти „Чеда, Борис, Чанак“, амиши из ДСС, аболирани СПС, жути ДС, преподобни радикали, СДС, СНС реформатори и све остале странчице и коалицијице намерени да опет живе на вашој грбачи и да од њихових обећања неће бити ништа. Сви су део једне велике разбојничке дружине која је намерена да настави да пљачка и уништава, јер ни за шта друго нису способни. Па, побогу, погледајте како живите!
Сви до једнога су, од пада Милошевића, здушно подржавали отимачину, корупцију и бахатост, друговали са тајкунима и намештали им послове, најслађе се пајтали са лобистима и монополистима, возили џипове без дана радног стажа, куповали парцеле у центру Београда као њиве 3. категорије – укратко, черупали нас и черечили како су хтели и могли. Понижавали нас изручењем официра Хагу и пристали на стављање најцрњег жига на Србију. И до дана данашњег, НИЈЕДАН није НИ ЗА ШТА одговарао. Сви на слободи, и још иду на изборе. Па има ли овде командне одговорности?
Знамо их добро већ 25 година, колико верглају да ће нас одвести у боље сутра. А то боље никако да дочекамо јер би сваког српског опозиционара одмах по заседању у фотељу појела рођена револуција. Драшковић и Ђинђић грејали су Милошевићево канабе одмах после грађанског протеста негде у марту 1997. године, Коштуница је сам одустао на првој препреци – након киднаповања Милошевића је „вратио мандат народу“, а Тадић поверовао да је „леп и паметан“, што би рекао Шешељ за свог кума, те решио да обори основне научне постулате – да нешто, у овом случају Европска унија а тиме и његова владавина, немају алтернативу. Вечити опозиционар Шешељ, прва Милошевићева перјаница, волео је да чучи уз трон попут дворске луде и бука на све који нису имали крвна зрнца каква доличе правом Србину.
И погледајте где су нас, такви распали какви су, довели – до руба црне рупе која нас увлачи у себе те више не видимо ни где смо, ни шта смо, нити се сећамо да смо некада били људи са достојанством. Зато, 24. априла вадите главе из песка. Аутоматски ће вам се голе гузице склонити са ветрометине!
Vesti-online.com
