Pročitaj mi članakPoseta Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja svedoči o masovnosti i jedinstvu vernika SPC, i tu među vernicima nema razlike između Srba i Crnogoraca. Ali, svaki pokušaj progona SPC ili otimanja njene imovine bio bi koban za budućnost Crne Gore.
Овако др Момчило Вуксановић, председник Српског националног савета у Црној Гори у разговору за „Вести“ коментарише недавну посету патријарха, али и све оно што је тренутно горућа тема за српску заједницу у овој држави.
Шта је донела посета патријарха Иринеја?
– Српска православна црква је у свим истраживањима већ деценијама најпопуларнија институција у Црној Гори. Посета патријарха Иринеја је то потврдила, и када је у питању СПЦ, ту нема дилема и подела.
Да ли је за вас било изненађење што се окупио оволики број људи током ваше посете?
– Празници Српске православне цркве и посете великодостојника масовно су посећене и присуство грађана није никакво изненађење. Познато је да су организоване литије у Црној Гори најпосећеније на простору под јурисдикцијом СПЦ. Световасилијевска литија у Никшићу, у малој Црној Гори, окупља и до 30.000 православних верника и поштовалаца Српске православне цркве и Светог Василија, слава му и милост. Сличан је случај са Светосимеонском литијом, литијом Светог Марка у Подгорици и литијом Светог Јована Владимира у Бару, али и са другим окупљањима поводом празника СПЦ у Црној Гори.
Може ли се посета патријарха оценити и као својеврстан „референдум“ о вери и нацији?
– У борби за промену идентитета Црне Горе и њених грађана, власт је снагом државне моћи успела да промени много тога. Било је готово незамисливо да српски језик и ћирилично писмо добију, односно изгубе давно стечени статус, било је незамисливо да Црна Гора призна независност тзв. државе Косово, било је незамисливо да Црна Гора поремети односе и уведе санкције нашем вековном добротвору – Русији, било је незамисливо да Срби у Црној Гори добију статус грађана другог реда и да им се претпоставе представници других националних заједница, који углавном у државним институцијама и на локалном нивоу добијају онај простор који по уставним принципима и гарантованим правима припада српском народу. Властима је још неопходан прогон Српске православне цркве и отимање њене имовине да би, по њиховом мишљењу, заокружили државност Монтенегра и тако обезбедили све атрибуте државности. Такав покушај, чини се, био би кобан за будућност Црне Горе. Посета патријарха Иринеја отуда сведочи и о масовности и јединству верника СПЦ у Црној Гори, и ту међу верницима нема разлике између Срба и Црногораца.
Претходно, цео стадион је на утакмици Црна Гора – Србија, певао „Боже правде“. Да ли вас то чуди?
– Иако стадион на коме се играла фудбалска утакмица између Црне Горе и Србије није био испуњен до последњег места, улазница није било у слободној продаји, па чак ни Српски национални савет Црне Горе није могао доћи до требовања одређеног броја улазница за представнике српског народа у Црној Гори. Но, и поред тога, чини се да је громогласније навијање било за репрезентацију Србије. Било је очигледно, као што сте и утврдили у питању, да је химна Србије испоштована на најкоректнији начин.
Истовремено, певала се углас и црногорска химна. Шта то показује?
– Црногорска омиљена химна је „Онамо, онамо“ и она се није певала, а српски народ никада није, нити може певати стихове ратног злочинца, који је у најтежим временима, под фашистичком заштитом, радио на расколу између једној народа.
Какав је тренутан положај Срба у Црној Гори?
– Положај српског народа у Црној Гори је веома сложен и знатно тежи него што је то био случај уочи и након референдума о издвајању Црне Горе из заједничке државе. Све оно што је српски народ могао остварити у том времену, сада већ није могуће. Срби у Црној Гори су сада у много незавиднијем положају и за њих готово да не постоји перспектива планирања будућности, уколико нису спремни на промену идентитета и прихватање нове државне концепције, односно претварање српског идентитета у монтенегринство.
На који начин се то види?
– Срба у Црној Гори нема у државним институцијама, од месне заједнице до дипломатије. Заступљеност у државним институцијама је далеко мања него што је то био случај уочи и након референдума, што значи да готово ниједан грађанин Црне Горе, који се национално изјашњава као Србин, у протеклих десет година није засновао радни однос у државним институцијама или институцијама локалне самоуправе, уколико није променио однос према националном идентитету.
Имају ли Срби уопште могућност да нешто промене?
– У оквиру својих могућности српски народ и српске организације у веома сложеним условима раде све што је могуће да би очували свој национални идентитет и српску препознатљивост у Црној Гори. Но, и поред тога нема уочљивих резултата, па се позиција и статус српског народа из године у годину погоршавају, а Срби остају на маргинама друштвених и политичких збивања у Црној Гори. Тако ће бити и убудуће, све до оног момента када се Република Србија озбиљно укључи у заштиту својих сународника готово потпуно обесправљених у Црној Гори.
Срамни плакати
Недавно су осванули плакати „Никада више 1918“. Међутим, цепали су их само у Котору. Страх или нешто друго?
– Креаторима наведених плаката било би много поштеније да су на њима истакли натписе „Никад више 1916, никад више срамна капитулација Црне Горе“. Та 1918. је година ослобођења и уједињења Црне Горе са Србијом и новоослобођеним српским и словенским просторима, што је поздрављено од најутицајних држава Европе и света у том времену, које је Црној Гори повратио субјективитет и обезбедило јој знатно већу територију него што ју је имала пре тога или је има данас.
ДЕСЕТ ГОДИНА СРБИЈЕ СА ВУЧИЋЕМ: Ствари по којим ћемо памтити прву деценију СНС https://t.co/ly6o41CcQH
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 21, 2018
Спискови пуста жеља
Постоје ли тајни спискови непожељних Срба у Црној Гори?
– Мислим да не постоје и да је то само пуста жеља и машта острашћених Монтенегрина који по сваку цену желе да се допадну српским непријатељима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
