Pročitaj mi članakZamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, u obraćanju, sa beogradske “Slavije”, rekao je:
– Уместо заштитне опреме здравственим радницима на самом почетку понуђен је онај лекар Несторовић са својим непримереним смехом, и лажним оптимизмом. Последица тога је продор епидемије у здравствени систем, као и то што имамо највећи проценат заражених здравствених радника у регион, и један од највећих у Европи. На крају је Вучић рекао да држава школује лекаре, да би гинули, а не да би нас лечили.
Стефановић је и подсетио и да су полицајци, такође, на самом почетку остављени без заштитне опреме, и натерани су да пишу казне, и хапсе људе на бази ненормалних мера које је доносио Вучић, а не струка.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 3, 2020
“Доказ за то је, и ово последње повлачење полицијског часа у трајању више од 80 сати које је Вучић тражио, а онда када се суочио са шерповањем, и протестом српске опозиције брже боље повукао. Још су свеже фотографије из прве недеље пандемије, када су радници аутобусима вођени на посао. Нико није имао заштитну опрему. Сетите се колико дана је требало да се запослени у трговинским ланцима опреме маскама, и рукавицама. У “Јури” су увели социјалну дистанце, тек када су се радници побунили, и када је један човек ухапшен због те побуне. Кинески инвеститор у Бору је, за оне који се заразе припремио отказе. Грађевински радници нису ни престајали да раде, а никада није извршена дезинфекција машина. Држава је имала обавезу да чува здравље радника. Она то оваква каква је, није могла.
Обавеза послодавца је да обезбеди сигурне услове за рад запослених. Ни држава као послодавац, ни други послодавци се око тога нису претргли. Радници наши хероји који су омогућили да као друштво функционишемо, наставили су да раде. Замислите апотекара који ујутро љуби своје дете, и иде да ради у смени од осам сати, док у апотеку долазе људи да купе “хемомицин”, који су им управо преписали у “Ковид центру”, а да их нису тестирали. Замислите пекара који се буди, и улази у пун аутобус док размишља како су му отац, и мајка, и ко ће њима тај дан да однесе хлеб. Замислите радника на траци који стоји на метар од свог колеге, а сви заједно знају да им је пријатељ, који је пре само неколико дана стајао ту крај њих, у изолацији, јер је установљено да је заражен короном. Све то су људске судбине које овај режим не интересују. И то сам знао и пре.
За њих су људи само бројке. И данас они кажу да је остало само неколико хиљада људи без посла. Мали, и Брнабићка ,се споре да ли је то 6.000, или 9.000, а нису у стању да схвате да људи са Уговорима које им послодавци не продужавају, већ морају да напустају изнајмљене станове, јер не могу да их плате, а имају децу која не знају где ће завршити ову школску годину. Игноришу генијалци из Владе податке да се отпуштају људи у Нишу, да се неке од инвестиција које су помпезно отварали, данас затварају, да пљуште откази, у Шумадији, да је Крагујевац у паници због ФИАТ-а. Причају о својим будућим успесима, а сами су признали да је 10 одсто, запослених у приватном сектору вероватна цена ове кризе која је већ дошла. То је више од 150.000 људи. И то није само број. То је 150.000 породица. Нама су потребне мере које ће терет кризе пребацити на све, а не само на српског сељака, и радника. Неке од тих мера смо већ предложили. Не смемо да допустимо да огромне разлике у друштву након пандемије буду још веће”.
Стефановић је указао и да је 1,8 милиона људи, већ живело у ризику од сиромаштва.
“ Али то је економија, и политичко опредељење. Овај режим је био, и остао у функцији заштите крупног капитала. Па они су ваљда једина Влада која је када су људи у штрајку увек била на страни послодавца. Наша политика се заснива на потреби заштите, и унапређења права радника. Ми не мислимо да су наши радници лењи, и да их треба кажњавати, и уводити мере контроле. Ми верујемо да они заслужују шансу да се покажу. За то им треба створити оквир у коме су сигурни да ће од свог рада моћи пристојно да живе. И то је кључна политичка разлика измедју нас.
Међутим, постоји нешто ново, и застрашујуће када је однос режима према радницима у питању. Он се најбоље види у одлуци да Вучић организује политички скуп у “Крушику” након што су регистровани први случајеви инфекције у Србији. Све ово доказује да су радници у Србији заправо грађани другог реда, који треба да служе новој политичко-финансијској елити, која се непристојно богати преко њихових леђа продајући националне ресурсе, и крадући им будућност. Из такве Србије 2/3 младих жели да оде, а огроман број њихових родитеља их са сузама у очима у томе подржава.”
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 3, 2020
