Pročitaj mi članak

SRAMNO amnestiranje botova: „Emotivna ispovest“ botice iz Surdulice na N1

0

Nakon što je Dragan Vidaković Mrki na Tviteru objavio spisak "profi botova" (više od 14.000), koji su uglavnom na visokim funkcijama u javnom sektoru i primaju platu iz budžeta za brutalno vređanje naroda koji puni budžet, na tzv. opozicionim medijima je krenulo "pranje" botova i njihove tužne ispovesti.

Извесна Јована Брајовић из Сурдулице за Н1 каже да је бивши члан интернет тима Српске напредне странке који је водио један државни секретар, као и да је по активности (ботовштинама) и броју лажних налога била најактивнији члан.

Од странке је, како сведочи, добила посао у државној фирми, па је пристала да јој у опису посла буде вређање и омаловажавање не само политичке неистомишљенике, већ и њихове коалиционе партнере, чланове Социјалистичке партије Србије. На крају је СНС директора тужила за мобинг.

Вероватно и у свакој месној заједници, а сасвим извесно у свакој општини и граду на југу Србије заједничко је то да је на власти Српска напредна странка. Свуда, осим у Сурдулици. Ту је СПС.

Коалициони партнери у држави, љути ривали у овом месту. Колико љути и шта је све дозвољено да се преузме власт, какви су односи у Сурдулици унутар у држави владајуће коалиције, какви унутар владајуће странке, а какви функционера према члановима и чланицама СНС-а, говори Јована Брајовић.

„Ја сам чланица Српске напредне странке“, наводи.

Из исте странке помињу се, али су одбили да говоре један уважени директор ЕПС-а и један државни секретар и функционер странке који је водио локални Интернет тим.

„Радила сам по упутствима Драгана Стевановића Боскета“, прича.

Јована Брајовић, рођена је 1985. у Сурдулици. По образовању је електротехничар рачунара. Запослена је у „Власинским хидроелектранама“ Ђердап услуге АД Кладово. Ту је најпре од 2014. радила као чистачица четири године, рецепционарка је била три, а тренутно је у одељењу електро-извршења. У хидроелектрани Врла 3 у селу Масурица. Директор овог предузећа, које ради за ЕПС, је њен страначки колега Бобан Петровић.

„Ово је толико гадно, толико је одвратно да бих препоручила свој деци да уче школу, да не морају ово да доживљавају“, почиње своју причу Јована Брајовић за Н1.

Н1: Ви директору пишете хвала Вам, са великим В, а он Вама?

Јована Брајовић: „А он мени… сад ћу да нађем. Њега је интересовала моја сличица. Ух, ово је најтеже. Он је мени увек тражио порукама да се обраћам. Ја кад њему напишем поруку, он мени каже ово, сад ћу да вам покажем… „Ајде неку сличицу“. Један уважени директор који има две ћерке“.

Н1: Хајде да прочитамо шта сте написали. „Ја се извињавам што Вам овако касно пишем. Кад можете да ме примите на разговор?“ Директор пита зашто, Ви сте одговорили да попричамо, јер уговор истиче. А директор је одговорио : „Ајде неку сличицу па да попричамо. Кисс.“

Званичне биографије и фотографије директора Бобана Петровића на сајту ЕПС-а, где су побројани органи управљања, нема. Према доступним подацима, он је дипломирани машински инжењер, директор Власинских ХЕ већ деценију, у Управном одбору врањског Симпа, а на челу сурдуличких напредњака био је у три циклуса, од 2009. до 2021.

„Кад год потражим промену радног места, ја добијем сличицу, добијем поруку да идем с њим за Ниш. Да од моје координаторке „Ђердап услуга“ затражим слободан дан. Ја сам њему одговорила: Ја сам много размишљала о овоме. Ако хоћете поштујте ме као радника и Вашу другарицу и пријатеља. Ја не могу да спавам са Вама, ни са ким. Мени посао јесте потребан и да будем ту где сам. Ја имам женско дете, нећу да дозволим да се стиди мене и да показују прстом у њу“, прича она.

Н1: Шта Вам је овде написао?

Јована Брајовић: „Има ли овде нешто да се поје(д)е? Шта добијеш кад ово гледаш у огледалу.“

„Ево пре тога, како објави, тако брише. Један уважени директор ЕПС-а, на лепом месту. Функционер и у фирми и у странци“, додаје Јована.

Новинарка Н1: Све што сте штампали су поруке. То су стотине порука.

„Било је и превише. Ја сам самохрани родитељ, осам година млађа. Нисам имала ништа, ушла сам у странку. Као, помоћи ће све. Немаш ни од кога заштиту, ћутиш, трпиш, шта ћеш… Али шта ћу још рећи – има још много жена као ја. Само ћуте због посла и гутају. Нема ко да их заштити, а мени је требало пуних осам година“, каже.

Н1: Ово са порукама директора је почело које године?

Јована Брајовић: „2015. На сваку потражњу. Он је мени увек то“.

Н1: Која Вас је од ових порука највише потресла, узнемирила? Како сте се осећали кад добијете такву поруку?

Јована Брајовић: „Па све ове. Искрено. Највише ме потресу кад кажем директору кад ће бити посао за стално, кад ће бити посао за мог мужа, стварно не могу да издржим. Дете ми креће на факултет, не могу директоре. А он „Пошаљи, Јована, сличицу“. Моја ћерка није знала и моји родитељи кроз шта пролазим. Тај Бобан Петровић је наводно, исто то да кажем, нека моја фамилија преко бабе. Ја сам њему рекла да смо ми фамилија, али то овде ушло, овде изашло“.

О свему је рекла, каже, и другима.

„У Врању је био митинг. Био је председник. Ја сам њему предала, рекла сам молим Вас прочитајте. Није он глуп, паметан је и рекао је – јавићу се. И јесте, јавио се пред Ускрс да је послао за пријаву за мобинг на радном месту ЕПС-у. Где је то? Позив из ЕПС-а мени није стигао“, наводи.

Из ЕПС-а кажу да га јесу послали: О предмету смо обавештени од стручних служби Кабинета председника Републике, пошто се обратила овој институцији, а не ЕПС-у. Јована Брајовић је зато дописом још у априлу обавештена на који начин може да поднесе пријаву, те да ће ЕПС у том случају предузети све потребне кораке.

У одговору наводе и да до данас пријаву нису добили, а она да није добила њихов допис.

Адреса је њено матично предузеће. Директор је у надлежности ЕПС-а, у чијим је органима управљања, она у надлежности „Ђердан услуга“, које ЕПС ангажује по уговору.

Директор Власинских хидроелектрана Бобан Петровић није одговорио ни на позиве ни на поруке, а из Ђердап услуга су данас, након емитовања најаве за причу Брајовићеве, нама послали одговор, а њој понуду да је заштите до утврђивања свих околности, па и изместе на радно место у другом граду.

Брајовићева каже да је о свему говорила и онима који су јој помогли да се 2015. године запосли у државном предузећу, а да је посао добила и сачувала захваљујући томе што је осам година имала више од једног имена.

Н1: Ако кажем да причамо са Ксенијом Савић да ли је то тачно или погрешно?

Јована Брајовић: Тачно је.

Н1: Али Ваше име није Ксенија Савић.

Јована: Не.

Н1: Ксенија Савић је име интернет профила?

Јована Брајовић: Јесте.

„Ксенија Савић“, према ономе што пише на Фејсбуку, везана је за различита места у Србији, ниједно није Сурдулица, одакле је заправо. Рођена 1989. Пише да је из Ниша, живи у Београду, студирала је Филолошки факултет, а ради на Медицинском.

„Ја сам имала тај главни профил Ксенија, а притом сам имала још 10, још 10 лажних профила. Радила сам по упутствима Драгана Стевановића – Боскета“, наводи Јована Брајовић.

Драган Стевановић, кога Сурдуличани знају као Боскета, тренутно је државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Као члан СРС, био је председник СО Сурдулица у једном мандату, па затим посланик. Од 2012. је државни секретар у различитим министарствима, најдуже у министарству привреде. Члан или на челу бројних одбора, комисија и тимова скупштине и Владе Србије, па и у преговорима за приступање Србије ЕУ и у Савету за одбрамбену индустрију.

Н1: Како је то организовано? Они вама шаљу на Вибер или неки други начин?

Јована: На Вибер.

Н1: Како се та група звала?

Брајовић: Интернет тим. Локал Српске напредне странке.

Н1: Јел сваки град има своју организацију?

Брајовић: Да, ово је било за Сурдулицу.

Н1: Колико је вас у том тиму?

Брајовић: У почетку баш много, али онда због поверења, почеле су неке ствари да излазе са стране из групе, сишли смо на петоро.

Н1: Прво сте радили за Твитер?

Брајовић: Да, па смо онда почели да радимо локал. Против министра Новице Тончева и његових сарадника.

„Кренули смо и породично да их вређамо“

У Влади Ане Брнабић у два мандата социјалиста Тончев је министар без портфеља, задужен за унапређење развоја недовољно развијених општина. Од 1990. био је на различитим функцијама у својој општини Сурдулица. Потпредседник скупштине, председник општине, па од 2014. посланик. Био је и председник ФК „Радник“ из Сурдулице и потпредседник ФСС. Власник је приватних фирми које се баве градњом. Функционер СПС-а.

Јована Брајовић: „Ми смо прво кренули политички, али смо кренули и породично да их вређамо. Срамота, стварно срамота“.

Н1: Писали сте то што сте сами хтели или сте добили неку врсту упутства, кога да циљате?

Јована Брајовић: „Добијали смо задатке, али је овако било – или ћеш да радиш или ћеш да добијеш отказ. Ја сам самохрани родитељ“.

Н1: Видим да Вам је тешко. У порукама сте вређали људе на функцијама, али и њихове породице. Јел зато сада плачете?

Јована Брајовић: Да, толико ми је тешко кад их сретнем на улици, а не дао Бог да опет одем код доктора…

Докторка Александра Поповић је специјалиста неуролог и ради у Здравственом центру у Сурдулици. У више мандата била је одборница СПС-а, сада је председница општине Сурдулица.

Јована Брајовић: „То је катастрофа. Ја ту жену не могу да погледам у очи. Ужас. Кад помислим да су деца плакала, молила да се обрише. Мајке смо називали конкубинама. Како би било мене да назове конкубином, да моје дете сретну у граду и кажу – мама ти је конкубина…“

Н1: То је радило вас више. Јел познајете друге људе који то раде?

Брајовић: „Да, то су све моје колеге с посла“.

Н1: Јел то тако ишло? Странка па посао или су ти људи већ радили? Јесу ли посао добили захваљујући овоме?

Јована Брајовић: „Ја сам добила за стално. Добио је колега, колегиница пре мене. Само је једна остала под уговором на најнижем коефицијенту“.

Н1: Колико ти људи зарађују?

Брајовић: „Ја сам на минималцу била до пре осам месеци“.

Н1: Значи осам година.

Јована Брајовић: „Да, притом сам била уцењивана. Да радим, ако не добићу отказ. Колегиница завршава посао, а ја пишем“.

Н1: У радно време?

Брајовић: „Да, да“.

Када овде каже „морала сам да радим“ говори о делегираним задацима из страначке Вибер групе, у којој је била до пре годину дана. Каже да је имала два посла – један у Српској напредној странци у коју је ушла 2014. године и други у државном предузећу који је добила већ 2015.

„Јер ја сам упала у сурдуличку СНС секту. Ако ти кажу да скочиш у канал у удавиш се, мораш. Значи секта. Кад сам схватила шта сам ја људима урадила, онда сам рекла ја ово – не“, наводи Брајовић.

Н1: А јел се тај рад додатно плаћа?

„Не. Посао си добио. Кад смо два пута Новицу (Тончева) рокали, баш оно, добили смо по 50 евра. Јавно кажем да ћу да их вратим, само да станем на ноге. Вратићу их, кад буду имали састанак – ја ћу да однесем сто евра. Толико смо вредели. Ја сам радила за њихове фотеље, за њихове столице, да њима буде лепо, да они примају велике плате. А председник је рекао да радимо за нашу децу. Нигде нисам видела моје дете. Где је мени струја коју ће да ми исеку? Где је мени вода? Где је мени храна? Немам ни за храну. Да ли они немају за своју децу? Ја сам радила за њихову децу, моје се није видело, не само моје. Немају ни други, само ћуте“, наводи Брајовић.

Н1: Нисте имали ни 2014. када сте ушли у целу ту причу, немате ни сад 2023. Како се због тога осећате?

Брајовић: „Одвратно…“

Н1: Јел бисте радили опет такве ствари за било кога, за обећања, за новац, за било шта?

Брајовић: „Не“.

Н1: Кад ово будемо објавили, шта мислите да ће да се деси?

Јована Брајовић: „Поштени ће ваљда да ме подрже… Ја сам астматичар, још више је почело да ме гуши све. И моје неправде према другима и њихове према мени“.

Н1: Очекивали сте да ћете радећи све ово добити гаранцију за пристојан живот, а шта сте добили?

Јована Брајовић: „Ништа“.

Н1: Добили сте да Вас је, како сте рекли, срамота?

Брајовић: „Да, да ме је стид, да не могу ове жене и министра да погледам у очи. То сам добила. Да је моја ћерка једном кад је дошла из школе рекла да сви причају да сам то ја и да то не радим, јер то није лепо – да вређам жене које су нечије мајке“.

Н1: Јел знате да је Ваше дете било у праву?

Брајовић: „Јесте, била је у праву. Ја сам јој рекла да ћути јер не зна ништа. Не зна ништа што мени директор пише, а Драган Стевановић мене лаже, а кумове и побратиме запошљава у ЕПС-у. Ми овце ништа“.

Н1: Кажите ми, с обзиром на толико запошљавања о којима говорите, да ли у ХЕ где радите сада има више радника него што би требало?

Брајовић: „Ако треба 150, раде 300“.

Н1: А са профила Ксенија Савић више нема коментара и објава чија су мета политички противници СНС-а. Објаве су углавном о директору.

Брајовић: „Пре два дана на Врли 3, на електрани у Масурици долази инспектор. Питам ко ме пријавио, каже Бобан Петровић, директор“.

Тужен је лажни профил, заправо објаве на њему, али је онај који тужи знао чији је. Најпре је претио да ће објавити 70 њених слика. Сигурна да није послала ниједну одлучила је, каже, да о свему проговори јавно.

Брајовић: „Објави ти, каже, ми ћемо да те тужимо, а ти немаш новца да платиш. Ми имамо људе у суду у Нишу, Хану. Они су елита и њима ће да се верује и ја ћу морати њима да платим. А каже – размисли да ли ћеш имати за дете“.

Н1: То је застрашивање. Да ли су Вас застрашили?

Брајовић: „Не“.

Н1: Јесу ли Вас тиме заправо навели да говорите?

Брајовић: „Да“.

Н1: Биће сигурно лоших коментара, јесте ли спремни?

Брајовић: „Спремна сам, као што сам спремна на то што су ми рекли да ћу добити отказ. Ја, самохрана мајка у њиховој дедовини, државно али се понашају као да је њихово, добићу отказ што ћу да кажем истину. Нећу имати за дете, али ћу бар да кажем истину. Имам две руке, две ноге, браћу малине, за моје дете ћу се снаћи. Ако треба и просићу, али за своје дете“.

Твитераш који је објавио списак ботова: Слободни медији ме игноришу, нашли ботицу покајника

„Занимљиво, један део опозиције крене причу да је Вучић пустио спискове ботова, слободни медији одмах нашли ботицу покајника. Ти исти медији су ћутали два дана о афери. Господо опозиционари, новинари и теби Вучић ево вам задатак. Пошто се спискови капиларних гласова проверавају, до сада је нађено преко 300.000 имена особа које су мртве. Ваше је да припремите сведока Покојника покајника. Ни један медији из Србије није питао како сам дошао до спискова. Занимљиво да ме је контактирало неколико медија из региона“, написало је Видаковић на Твитеру.