Прочитај ми чланак
Љубљана ће, по свему судећи, учинити све да се хрватско приступање Европској Унији не ратификује на време. Словенија неће плаћати дугове Љубљанске банке
Иако је до уласка Хрватске у Европску унију преостало свега шест месеци, не види се крај спора између Љубљане и Загреба и начина који ће довести до словеначког ратификовања хрватског приступа у ЕУ. Званична Љубљана одбија све предлоге који долазе из Загреба, па и онај да се заборави на камате штедишама Љубљанске банке и да Словенија наредних десет година плати само главницу.
Словенија остаје при чврстом ставу да нема ратификације ако ће Хрватска и даље да инсистира на решењу дуга Љубљанске банке ван сукцесије, што је противно европској пракси. Наиме, Брисел већ дуже времена говори како је питање Љубљанске банке билатерална ствар две суседне земље и да никако не може да буде препрека за словеначку ратификацију. Али, Љубљана је и на последњем овогодишњем самиту Европске уније у Бриселу тражила да се питање дуга посматра само као питање сукцесије и да је то услов како би ратификовала хрватски приступни уговор.
ЛЕСАР ТУЖИ МИЛАНОВИЋА
Председник хрватских лабуриста, странке рада, Драгутин Лесар, поднео је пријаву против премијера Зорана Милановића, због распродаје хрватског националног блага. Лабуристи замерају премијеру што је најавио продају Кроација-осигурања и Хрватске поштанске банке, а да није поштовао законску процедуру.
Време истиче, а ставови комшија све су удаљенији, а и словеначка политичка криза прети да одгоди ратификацију. Како нико у Словенији не може да прогнозира шта ће се догађати следећих месеци, није искључен ни сценарио по којем би могла да падне влада. У том случају би до формирања новог парламента све било блокирано, па тако и ратификација коју чека Загреб.
Нови словеначки председник Борут Пахор сматра да није добро да Словенија буде међу последњим земљама које ће ратификовати хрватски приступни уговор. Друго је питање хоће ли имати снаге да натера словеначке парламентарце да пожуре, поготово што то није приоритет садашње Јаншине владе. Могућих препрека и у парламенту је толико да и Брисел стрепи шта ће се у Словенији догађати.
У сваком случају, по други пут се понавља готово иста прича да је Словенија највећи кочничар хрватског уласка у ЕУ. Први пут, због спора око границе, Хрватска је изгубила целу годину у преговорима, а сада Љубљана калкулише и шеф дипломатије Карл Ерјавец не жели да попусти ни милиметар. Словенија тражи да хрватске банке повуку тужбу против Словеније и Нове љубљанске банке, а заједничка комисија опет жели да цео спор препусти Швајцарској.
Све су напетији односи двеју држава, који се осећају и на граничним прелазима, у медијима и у свакодневном животу. Иако се, као за време граничног спора, не води прави медијски рат, у Хрватској се опет чују захтеви да се бојкотује куповина словеначке робе. Иначе, словеначки трговачки ланци имали су велике штете после граничног спора, а процењује се да би нови сукоб имао несагледиве последице за словеначка предузећа којима ионако не цветају руже.
(Новости)
