Вучић делује некако освежено. Као да је долетео с Флориде, рецимо. Иначе, да је био ту, не би оно дете из бујице спасавала браћа, нити би се Ивица Дачић правио важан, већ би бујичне поплаве по Србији решавао мандатар како и доликује новом супермену сваке српске политике.

Врховни командант: Ко није стигао до 14. километра

Двојац с више кормилара, Томислав Николић и Александар Вучић, ритуално је у уторак обавио оно што се мора: председник државе је лидеру најјаче странке поверио мандат за састав владе и рекао „не бих му био у кожи“.

Вучић је одговорио у новоуспостављеном маниру саможртвовања као највише вредности сваке српске политике, нешто на тему и у правцу да неће гледати себе него будућност Србије.

Ритуали се приводе крају и остаје ми само да поновим наслов из прошлог броја „Времена“: „Поклони се и најзад почни.“

Вучић делује некако освежено. Као да је долетео с Флориде, рецимо. Иначе, да је био ту, не би оно дете из бујице спасавала браћа, нити би се Ивица Дачић правио важан, већ би бујичне поплаве по Србији решавао мандатар како и доликује новом супермену сваке српске политике.

О АУТОРУ

Драгољуб Жарковић је главни уредник недељника «Време» од 1991. године.
Пре тога био је новинар и уредник у новинским кућама « Политика» (1974–1987) и «Борба» (1987–1990).
Аутор је више телевизијских емисија и пројеката. Предавач је на Факултету политичких наука у Београду ( води специјалистички курс истраживачког новинарства).

А да не говорим о томе да би критика оних што ништа нису урадили по питању заштите од бујичних поплава била ефектнија него што је била Дачићева, мада, чује се да је и он трескао руком о сто; али, није то исто. Чик нек он сломи неку браву у влади Србије.

Добро, Вучића из неког разлога није било ту пар дана тако да је Томи Николићу припала слава наше политичке „гранд параде“, тим пре што је Војска Србије славила новоуспостављену годишњицу, а поводом чега је то баш тај датум од десет људи не би девет умело да вам одговори.

Тома озбиљно схвата своју улогу „врховног команданта“ и сав је некако „несврстан“.

„Данас, по ко зна који пут, велике и много наоружане државе показују да немају исто мишљење о начину на који се решавају проблеми у свету. Не питају нас када се посвађају и угрозе мир у целом свету. Неће нас питати ништа ни када се буду мирили. Увлаче нас у страдања, а ми смо много страдали, чак и од оних с којима смо побеђивали у светским ратовима.

Данас нам је задатак да се рађамо и живимо, а не да ратујемо и умиремо. И никад више због туђих свађа.“ Ово је, између осталог, рекао Томислав Николић у Ужицу на војној паради поводом Дана Војске Србије.

Још више је био „несврстан“ када је реч о домаћој (зло)употреби војног значаја и политичке употребе војске у идеолошке и сваке друге сврхе. Ево шта је написао Зоран Пановић, главни уредник „Данаса“, па нек буде занет и локалпатриотским разлозима. То што је Пановић из Ужица не значи да овај пут није у праву:

„У прошлу среду у Ужицу одржана је парада Војске Србије. Естетизација је била на високом нивоу. И ова парада је, као и претходне у Лесковцу и Крушевцу на пример, битан допринос у успостављању новог имиџа војске. Председник Николић је подсетио у Ужицу на ослободилачке традиције српског народа, поменуо је и антифашистичку борбу, али није поменуо ко је ту борбу водио. Мало је разочаравајуће да на тај дан у Ужицу нико не помене Раднички батаљон и његовог команданта Душана Јерковића, који су изгинули на Кадињачи (14 километара од Ужица), бранећи град од фашиста.

Додуше, док се све то одвијало на Кадињачи, Немци су већ ушли у Ужице из другог правца, али Титов ратни авантуризам не умањује херојство ових људи. Лепо је што ова војска негује традиције наше славне војске из балканских и Првог светског рата, као и из два српска устанка против Турака, али зар је могуће да ниједна јединица данас не негује традиције неке партизанске јединице, бар оних у којима су већина били Срби. Па није ваљда да то не радимо због њихових пролетерских одредница? Да ли, господо, Путин крије на парадама победничке заставе јединица Црвене армије са српом и чекићем?

Јесу комунисти током трајања Ужичке републике чинили и злочине, било је ту и „класног геноцида“ и фракционашких ликвидација, али зар није у најмању руку игнорантски да председник Николић у среду није подсетио да је у овом граду 1941. одржана војна парада која је уз ону у Москви била једина таква у поробљеној Европи. И тада су у Ужицу биле истакнуте заставе СССР, САД и Велике Британије. Па зар не би било лепо и политички паметно да смо исто урадили и у среду? Да ли партизане, зарад идеолошког конформизма, игноришемо да не бисмо увредили четнике? Е, то питајте Николића.“

Шеик, издајник: Ко ће коме шетати опанке!

„Председница“ Косова Атифете Јахјага – наводници на титули су агенцијски – разговарала је у Абу Дабију са шеиком Мохамедом бин Заједом ал Нахјаном о проширењу и продубљивању односа Косова и Уједињених Арапских Емирата, посебно о сарадњи у области економије и инвестиција, саопштено је из њеног кабинета.

Она је нагласила да Косово нуди велики потенцијал за улагања у различитим областима, посебно у енергетском сектору, пољопривреди, рударству и текстилној индустрији.

Јахјага је позвала шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахијана да са експертским тимом УАЕ посети Косово и упозна се са његовим људским и природним потенцијалом.

У знак захвалности народа Косова на помоћи у очувању мира, кроз учешће војника УАЕ у саставу мировних снага, као и у опоравку Косова и изградњи државе, Јахјага је одликовала шеика Мухамеда бин Заједа ал Нахјана Орденом независности.

Захваљујући на указаној части и поштовању, Ал Нахјан је похвалио односе две земље и изразио спремност да се сарадња продуби, наводи се у саопштењу.

Опа, а ми мислили да је шеик наш ексклузивни пријатељ. За утеху, никад неће бити Приштине на води, јер би прво морали тамо да доведу неку воду, али спрдњу на страну. Одавно нека вест није пружила више повода за коментаре на друштвеним мрежама. Не бих радо цитирао то брдо глупости, малограђанског и примитивног изругивања над вешћу која има значај само за Приштину и Београд. Од тога да је отац дотичног шеика први признао Косово до броја џамија изграђених на тој територији са шеиковим парама, па преко уговора о куповини ЈАТ-а, Емиратима као старој експозитури америчког утицаја и политике, до баналних увреда Вучића и његових напора да привуче какав-такав капитал у Србију.

Кад се све сабере и одузме, а кога не мрзи да дангуби над коментарима поводом те вести, могао би да направи једну дивну анализу рајинског духа из ког провејава дубоко уверење да бисмо само ми требали да му шетамо опанке.

Кад говори о промени свести, Вучић је ваљда мислио и на то, али јесте створио утисак да је шеик наш ексклузивни пријатељ, па сад није чудо да неки мајстори електронског коментарлука предлажу да Томислав Николић уручи Бин Заједу два ордена одједном. То је већ питање престижа.

Избор лепотице: А где је ту Лазански!

Овогодишње такмичење за избор мис Албаније биће одржано у Улцињу, Црна Гора.

То су, како се наводи, договорили председник Општине Улцињ Фатмир Ђека и продуцент ове манифестације Петрија Боза.

Улцињ је, саопштили су организатори, туристички град, а у јуну ће постати центар албанских лепотица. Ђека је рекао да максимално подржава манифестацију за избор мис Албаније.

„Ове године је време да ујединимо албанску лепоту у Улцињу“, поручили су организатори.

Такмичење ће бити организовано од 20. до 27. јуна.

Ништа од те манифестације, жив вам стојим, ако Мирослав Лазански не буде председник жирија.

(Време)

Ознаке: Албанија, Војска Србије, Драгољуб Жарковић, државни врх србије