За Македонију се ближи „Дан Д“, 17. маја, када су најављени велики протести против владе премијера Николе Груевског.

Према ономе што се да закључити из изјава представника „социјалдемократске“ опозиције и невладиних организација, тражиће се ултимативна и неопозива оставка владе и премијера Груевског и успостављање „транзиционе владе до нових слободних избора“. Чак и неко ко није познаје македонски устав претпоставља да постоји процедура за превремене изборе и да Груевски и поднесе оставку, расписују се избори, а до коначних резултата земљу и даље као техничка влада воде Груевски и коалиција окупљена око странке ВМРО-ДПМНЕ. Барем је тако у свим демократским државама.

С обзиром на то да „борци за слободу и демократију“ траже његову неопозиву оставку и успостављање транзиционе владе, неко би им требао рећи да је то класичан преврат или пуч, те да је таква пракса противна свим демократским стандардима на које се толико позивају.

Још једна занимљива чињеница је да је потпредседник Европског парламента Алекандер Граф Ламбсдорф позвао премијера Груевског да поднесе оставку и тиме допринесе решавању кризе, али и да су представници свих парламентарних странака у Македонији позвани на консултације у западна амбасаде „како би се нашао излаз из ове ситуације“. Дакле, иста она амбасаде која су Зоран Заев дала снимке прислушкивања македонских званичника и особа из јавног живота сада желе – што? Пронаћи излаз из ситуације коју су сами створили.

Посебно је занимљив чланак којега је The New York Times јуче посветио Македонији, а који разоткрива који људи стоје иза „гандијевска побуне против режима премијера Груевског“.

 

The New York Times: Македонија се суочава са огромним скандалом

„Готово нестварно звучи скандал због стотине хиљада тајно снимљених разговора у којег су уплетени државни врх и владини званичници, а који разоткрива све, од лажирање гласова до прикривања убиства“, пише лист земље која је проводила и проводи највећи и најобимнији програм прислушкивања у историји човечанства – ПРИЗМ, а за набројати прикривена убиства и лажирање избора у Америци је потребна цела једна енциклопедија.

„Двојица министара и шеф тајних служби су поднели оставку. Хиљаде људи је изашло на улице тражећи рушење десничарске владе. Прошлог викенда је северно од главног града дошло до крвопролића и сукоба у којем је убијено осам полицајаца и 14 „терориста“. Сви се питају зашто се то догодило и зашто сада“, наставља NYT који је убијене припаднике терористичке групе у Куманову ставио под знаке наводника, па ће неко ће закључити да они и нису били терористи, него су се, ваљда, „мало заиграли, те изашли из оквира пристојног понашања“ и при том убили 8 мекдонских полицајаца.

„Македонија, земља величине Вермонта са две милиона становника свих националности. Има историју која сеже само 24 година, а налази се на рубу пуцања. Након што је међу последњима од бивших комунистичких држава видела светло, Македонија је полако, током последње деценије, склизнула у ауторитарну владавину странке која, охрабрена снагама сигурности, доминира судством, а једном је чак опозицију избацила из парламента“, наставља New York Times.

„Македонији има нестабилну етничку мешавину и стоји на раскрсници безброј балканских сукоба, а планирани руски гасовод је навео многе да помисле како су западне владе узрок бурног вртлога догађаја, што су само гласине и теорије завере“, каже аутор, који а приори одбацује могућност да је „Турски ток“ била кап која је прелила чашу и да је руско-турски гасовод био окидач за свргавање Николе Груевског.

„Људи се овде, на Балкану, не смеју пуно теоријама завере. Они су научили да их узимају за озбиљно“, рекао је Марко Тросановски, директор Института за Демократију „Societas Civilis“ (IDSCS) невладина истраживачка група у Скопљу.

Но, ако погледамо IDSCS, одмах је јасно да је реч о пројекту које финансирају Европска комисија, а само име „Институт за Демократију“ подсећа на амерички Национални институт за демократију. Осим тога, занимљивим је финансијски извештај за 2014. годину, где се само наводи „донације – толико и толико“, али се не говори ко су донатори. Зашто би онда једна од теорија била теорија завјере, а аверзија члана једног крајњег нетранспарентног удружења „апсолутна истина“. Но, у ИДСЦС-у су барем толико су коректни да су објавили  „листу партнера“, па ствари постају мало јасније.

ИДСЦС и партнери

NYT даље прелази на опис пролећа у Скопљу и пише „како је пролеће спарно и да се осећа  талас топлоте, а да планине прекривају последњи остаци снега, што Скопље можда чини најчуднијим европским главним градом“.

„У налету националистичке енергије је моћни премијер Никола Груевски покренуо големи грађевински подухват који сада приводи крају. Десетине нових кипова су испунили готово сваки јавни простор. Међутим, већ три месеца левичарска опозиција објављује оно што она зове „бомбе“, исечке снимака из 670.000 разговора са више од 20 000 телефонских бројева, тајно снимљених од стране владе између 2007. и 2013. године. Те су снимке опозицији доставили дродољубиви државни службеници“, пише NYT, док цела Македонија, барем она с трунком разума, зна да су Заев снимке дале западне тајне службе.

Зар није телевизија Сител објавила снимак на којем Заев Груевском признаје ко му је доставио исечке снимака, такозване „бомбе“.

Наиме, још у фебруару је телевизија Сител у централном дневнику објавила снимак на којем Зоран Заев, лидер Социјалдемократског савеза Македоније, понавља премијеру „како се са странцима састајао више пута и да је сигуран у оно што је од њих добио“.

„Ти ми кажеш да су ти странци дали?“, упитао је премијер Груевски Заева.

„Странци, да … странци“, одговара Зоран Заев, а на снимку се даље чује како је премијеру додао „како службе од којих је добио материјале нису из суседних земаља“, део разговора преноси Blic.

Но, овај су разговор чули сви у Македонији, али су за дописника угледног америчког листа снимке опозицији „доставили родољубиви државни службеници“.

„Од фебруара је Заев објавио тридесетак снимака, а мало више је обећао објавити пре масовног протеста заказаног за недељу у Скопљу. До сада нико није демантовао да су снимци аутентични, иако влада тврди да су неки делови извађени из контекста. Влада је рекла да су снимци дело „обавештајних служби“ који раде на рушењу владе. Шест особа, укључујући и бившег шефа тајних служби, били су затворени и оптужени за израду и давање копије снимака, као и Зоран Заев, који је оптужен за претњу насиљем против господина Груевског. Но, оно што је људи погодило готово једнако као и садржај разговора је тон, бешћутан начин владиних министара који су одлучили казнити своје непријатеље. На једном снимку шеф тајне полиције, који је уједно и премијеров рођак, радосно говори како ће њихове политичке противнике силовати у затвору“, преноси NYT.

„Они су тако вулгарни. Како само једноставно говоре о људском животу и смрти“, рекла је Џабир Дерала, председник локалне удружења за људска права и праћење избора CIVIL.

Је ли теорија завере навести како у дну интернет странице удружења CIVIL. јасно стоји да донације прима од америчке амбасаде, Швајцарске агенције за развој и сарадњу, немачке амбасаде у Скопљу и вечно присутног и неизоставног Отвореног друштва Џорџа Сороша? Ваљда није „теорија завере“ цитирати спонзоре „чувара апсолутне истине“ у Македонији?

Ни македонски премијер Никола Груевски, нити било који од његових најбољих сарадника није пристао на разговор за NYT.

Но, Александар Пандов, политички аналитичар, који је бивши члан парламента из владајуће странке и који горљиво подупире владу, објаснио је своје виђење афере.

„Можете чути нешто што је можда и вулгарно, али не и доказе о криминалу. Постоје резови у разговорима, ствари су извађене из контекста. Не знамо јесу ли се неке од ствари о којима се расправљало заправо догодиле. Ово је начин да они који су давали непримерене изјаве напусте владу, а ко је крив у случају нека иде у затвор, а да премијер Груевски остане на власти. Цела ситуација се може тако завршити“, рекао је Пандов.

„За сада се опозиција охрабрила. У интервјуу је господин Заев седео дуго на конференцијском столу и одбио је да говори превише о тактици за недељни скуп, за који каже да укључује бројне групе, а не само чланове његове странке, те да ће привући око 70 000 људи, можда и више“, за NYT извештава Александар Димисковски.

Заев је дао наслутити да ће кордони људи окружити важна министарстава и блокирати мостове, те да се протести настављају.

„Ми ћемо користити Гандијев начин борбе“, рекао је Зоран Зев, иако је у прошлом „гадијевском начину борбе“ од 19 повређених, њих 15 било из редова полиције, један фоторепортер, а троје су били демонстранти.

Оставка министара саобраћаја, министарке унутрашњих послова и шеф безбедносне службе не мења план, написао је Заев на својој Фејсбук страници. Ако ништа друго, то потврђује да је оно што је опозиција говрила истина и да морамо наставити, рекао је лидер македоснког СДСМ-а.

„Није време за славље. То је само још један корак према крају владавине Николе Груевског“, рекао је Заев.

„Многи критичари владе се ругају да је влада инсценирала напад албанске терористичке групе, прво у селу Гошнице, касније у Куманову како би одвратила пажњу од скандала прислушкивања, али владини званичници тврде како је претња права и долази од добро обучених албанских екстремиста.

Македонски премијер Груевски је изјавио је да је група планирала нападе на јавне зграде и трговачке центре у Македонији, надајући се да ће тако дестабилизовати владу. У међувремену, проглашени су два дана националне жалости. Опозиција је привремено суспендовала протесте, али и даље тврди како сумња да је напад оркестриран или барем искоришћен да одврати пажњу од скандала“, пише даље Домишковски.

Међутим, „намерно инсценирати напад“ је једно, а за то нема доказа, док је „користити га да се одврати пажња са скандала прислушкивања“ нешто сасвим друго и то је потпуно непотребно, јер се подразумева да ће сви Македонци у ситуацији какава је била у Куманову на тренутак с ума сметнути ултимативне захтеве Заева за оставком владе и премијера.

„У заједничком саопштењу америчке амбасаде у Скопљу, НАТО-а, Европске уније и Европске организације за безбедност и сарадњу у Европи епизода се назива „изолованим феноменом“ и позива се влада да се суочи са политичком кризом и донесе толико потребне промене“, пише NYT, не наводећи које су то „промене“ које би влада Груевског требала донети.

Гордан Калајџиев, председник Хелсиншког одбора у Републици Македонији, рекао је како је срж проблема што Македонци нису имали искуства са демократијом и оскудно подразумевају појмове провере и равнотеже.

„Ова влада нема намеру да промени курс или да одустане од власти. Они неће поднети оставку, јер знају да ће, ако поднесу оставку, бити процесуирани“, казао је Гордан Калајџиев из Хелсиншког одбора у Републици Македонији.

Занимљиво је да се македонски Хелсиншки одбор отворено сврстао на страну демонстраната који ултимативно траже оставку владе, без могућности останка Груевског у техничком мандату до нових легитиминих избора, што је прилично упитно ако узмемо у обзир начин рада ових одбора, на пример у Хрватској или другим земљама, где се активисти овог удружења знају супроставити владајућој политичкој елити, али никада нису заговарали противуставно свргавање исте. С друге стране, на службеним страницама ХО Македоније је приметна отворена „симпатија“ за „социјалдемократе“ Зорана Заева, док се владу описује у најцрњем светлу, што је прилично чудан начин рада овог „аполитичноге“ удружења.

Александар Пандов је рекао да је влада равнодушна на недељно окупљање опозиције или било које од протеста који ће се догодити.

„Владајућа странка ће имати своје окупљање дан касније, а оно ће показати чија је подршка већа“, рекао је Пандов.

Македонију, дакле, чека бурна недеља и понедељак. Оно што треба нагласити је да Никола Груевски јест премијер који се ни по чему не разликује од осталих транзиционих премијера, барем када је у питању реч корупција, непотизму и што му приговарају да „посао у Македонији могу добити људи само који су учлањени у ВМРО- ДПМНЕ „.

Вероватно јесте тако, али је тако и у Хрватској, а сасвим сигурно и Босни и Херцеговини, Србији или Црној Гори, где су на локалном и државном нивоу страначке чланске карте од пресудне важности за добијање радног места. Хелсиншки одбор и Зоран Заев су извукли и несретни случај убиства младог симаптизера победничке странке, Мартина Нешковског, којега је до смрти претукао полицајац, али је тај полицајац осуђен на 14 година затвора, што се систематски прећуткује у свим западним медијима.

Зоран Зев се позива на „слободу, демократију и владавину права“, а у канцеларији премијера Груевског признаје да је обиље материјала добио од „иностраних тајних служби које нису из сусједства“. Није ли то кривично дело? Неки правници тврде да јест, а посебно они из Сједињених Држава који су Менинга и Сноувдена за сличну ствар прогласили националним издајницима.

Приметно је да у свргавању владе Николе Груевског учествују медији, стране амбасаде, невладина удружења и разне фондације – све оне које су биле или су још присутне у Хонг Конгу, Венецуели, Бразилу, Украјини, током Арапског пролећа и тако даље уназад све до прве Обојене револуције.

Ако је све то случајно и ако су све „теорије завере“, онда неко има озбиљних проблема са перцепцијом стварности.

Уосталом, ако Груевски јест такав какав јест, а доста од онога што се каже је сигурно истина, те ако се ситуација у земљи буде погоршавала, због чега Зоран Заев и сва камарила око њега не прихвате сценарио избора вероватно прописаних македонским уставом, што би значило: оставка – техничка влада – регуларни и контролисани избори – проглашење победника или победничке коалиције и долазак на власт легитимне владе Републике Македоније?

Не, овде се користи ултиматум за ултиматумом и што год да Груевски сада направи, од њега ће се свеједно тражити неопозива оставка, што је познати и добро уходани сценарио.

У петак 14-ог маја је удружење CIVIL, које је на платном списку америчке и немачке амбасаде и фондације „Отворено друштво“, објавила саопштење да је цео изборни процес 2014. био нелегитиман, док Државна изборна комисија Македоније (SEC) тврди супротно и сви су основани приговори уважени, што значи да ова влада има пуни легитимитет и може и треба да иде само по закону и уставу Републике Македоније, а не ничијом одлуком споља.

Извор: altermainstreaminfo.com

Oznake: analiza, Makedonija, makedonska opozicija, N. Babić, Obojena revolucija, prozapadni nvo, teorija zavere