Ширење Европске уније и НATO-а, у процесу који је започео Запад предвођен Великом Британијом и Сједињеним Државама уз подстицај Ватикана, остварује се без престанка од 1989. године у оквиру успостављења тзв. новог светског поретка.

Писао сам о том феномену почев од првог новинарског написа објављеног у листу „Ревија 92“ (број 99, 9. јул 1993), под насловом „Бачена мрежа на Србију“. Изазивање распада СФРЈ од стране (САД и ЕЗ) и поседање Косова и Метохије трупама НАТО, које сам предвидео у том тексту, били су и остали у функцији ширења ЕУ (читај: Запада) и Натоа као основног инструмента за успостављање најављиваног „новог светског поретка“. Сви процеси од разбијања СССР, ЧССР и СФРЈ послужили су као припрема за предстојећи неминовни обрачун (рат) западне квалитативне и источне квантитативне цивилизације.

Портпарол руског председника Владимира Путина, Дмитриј Песков, је почетком октобра 2015. године (25 година од почетка ширења НАТО-а) изјавио: „План НАТО-а да приближи своју војну инфраструктуру Русији водиће реципрочним корацима који су неопходни да би се успоставила неопходна једнакост“. У Србији су о тој теми у последњих 25 година написани безбројни текстови, јер су окупирани Срби за сада главна жртва надобудних освајачких стремљења Запада.

Као доказ за претходну тврдњу може да послужи извод из књиге „Неокортикални рат“, објављене 1999. године. Наведени подаци су промењени, али да су довољни за расуђивање о процесу. На пример, у последњих 16 година је повећана контрола кретања људи и контрола ума у Сједињеним Државама, а права грађана су још ограниченија. Посебно после 2001. године. Ширење НАТО-а поменуто је у напомени број 7:

Није чудно што је идеја о тзв. неокортикалном рату (нападу на људски мозак) настала у Сједињеним Америчким Државама, јер је у тој, према мишљењу Американца Томаса Молнара, антиисторијској [1] „фантом држави” становништво одавно идеолошки програмирано.

Вашингтонски режим је:

1) прогласио комунизам за државног непријатеља број један, плашећи сопствени народ фамозним упозорењем „Руси долазе”; 2) створио „формула систем” према тзв. доктрини политички коректног изражавања,односно доктрини политичке коректности, у којој пише које речи смеју а које не смеју да се користе, којим се пилулама достиже вечито здравље и колико је благотворан (о)смех; 3) измислио модел формирања нације у којем се национално сивило успоставља пропорцијалним приливом становника из целог света, преко „зелених картица”, уз бројне услове, чијим се испуњењем већ у процесу пријема нових држављана, стварају шаблонизоване, неслободне личности; 4) створио хиљаде секти не би ли се распршиле енергије самосвесних народа; 5) сликовницама, поједностављеним путевима до решења проблема, школским и компјутерским програмима, намерно спустио интелектуални ниво сопственог становништва; 6) купио неопходну и послушну памет из иностранства у процесу „одлива мозгова”, чиме је створио „интелектуалне јањичаре” који у појединим ратним ситуацијама (не)знајући да су (зло)употребљени смишљају моделе за уништавање народа из којих потичу; 7) понудио својој, још увек младој нацији модел живљења који одвлачи мисли од основних људских врлина, не би ли предупредили схватање да трка за профитом угрожава преостало човечанство; 8) дозволио да FBI и CIA сарађују са серијским убицама;

9) створио међуграђанско неповерење [2] и услове за међусобне обрачуне,[3] праћења и обмањивања успостављањем унутрашње шпијунаже;[4] 10) под велом „демократије” притајио најгрубљи облик расизма, дискриминације и нетолеранције;[5] 11) измислио механизаме за стварање непријатеља према тренутним „виталним интересима”,[6] за искоришћавање и контролу изазваних криза и за експлоатацију малих економски (не)стабилних држава; 12) одвојио сопствени народ од истине, части и поштења, стварајући лажну слику сопствене вредности и туђе ништавности; 13) постао осион у тој мери да осталим државама у међународној заједници непрестано намеће и поставља услове за понашање и живот;[7] 14) успоставио шпијунску контролу над комуникацијама и крипто-системима 120 држава у свету, која обухвата и тзв. савезнике;[8] 15) подстакао америчке политичаре и креаторе високо софистицираних научних програма истраживања да не покажу спремност да поделе своја открића и своје намере са остатком света;[9] 16) заштитио припаднике америчких државних служби и америчке војнике од одговорности Међународног кривичног суда када почине злочине на туђој територији; 17) формирао најмилитантнију државу у свету с највећим војним буџетом;[10] (18) омогућио да Американци буду први у клонирању људског ембриона, и да на тај начин до краја изаспу зло из „Пандориног ћупа” итд.

НАПОМЕНЕ:

[1] Држава која нема историју и стога настоји да уништи све државе са богатом историјом.

[2] Под „електронском контролом” је 30 милиона запослених Американаца, а годишње полиција прислушкује на милионе телефонских разговора. До 2004. године Министарство финансија САД располагаће банком података о сваком пореском обвезнику, његовим приходима, имовини и о свему што купује и плаћа.

[3] У рукама америчких грађана је 60 милиона револвера и око 120 милиона пушака разног калибра. Годишње на тлу САД бива убијено око 19.000 људи, што је четири и по пута више него у целој Европи, док се у истом периоду догоди око 30.000 самоубистава. Објављен је податак да полиција и болнице решавају око 500.000 покушаја самоубистава сваке године, што значи да од 1.000 становника двоје дигну руку на себе! (видети: Илић Миодраг,Quovadis, свете?стр. 71).

[4] Др Брајан Гледман, бивши директор Стретешких електронских комуникација Велике Британије указао је на једно од подручја сарадње његове државе са САД: „Један од проблема у Великој Британији лежи у томе што наша влада сарађује са САД како би спречила британске грађане да користе кодирање не би ли спречили административно прислушкивање”.

[5] Оно што се догодило у месту Вако, у Тексасу, 19. априла 1993. – сурови масакр 86 чланова секте „Давидов огранак”, од чега седамнаесторо деце – најупечатљивији је доказ недоследности америчке државе, која нема обзира према невиним људима кад намерава да угуши неки покрет, отпор или другачије мишљење. Генерал Весли Кларк, онај исти што је оптужен за ратне злочине у Србији 1999, био је тада командант Прве коњичке дивизије у Форт Худу (Тексас). Његови тенкови напали су опкољене чланове секте на једном ранчу. Тада су фанатични лидер „Давидовог огранка”, Дејвид Кореш, и његови следбеници, излили велику количину бензина и живи спаљени, будући да су Кларкови специјалци за „брза дејства” и агенти FBI отворили на њих бесомучну ватру (видети: Илић Миодраг,Quovadis, свете?стр. 69). Дискриминација, као класни процес, последица је широко распрострањеног предубеђења у свим Denny’s ресторанима, посебно међу обласним и градским менаџерима који тврде да су црне муштерије лоше по бизнис (видети: Данијел Големан, Емоционална интелигенција, стр.148).

[6] Чувени конгоански политичар Мобуту Сесе Секо проглашен је у САД „диктатором” када се спремало његово збацивање с власти, иако је тридесет година, док је брутално кињио становнике Конга, за америчку јавност био „господин председник”. И Аугусто Пиноче је био љубимац вашингтонских властодржаца. Подржали су га да дође на власт „после марксистичког режима Салвадора Аљендеа” иако је Аљенде био легално изабран, а Пиноче извршио државни удар. У САД непријатељи преко ноћи, ако затреба, постају пријатељи. На пример, злогласна „ОВК” је почетком 1998. године добила етикету „терористичке организације”, али када се Ричард Холбрук средином исте године састао са њеним лидерима и подржао идеју „Велике Албаније” изјавио је: „Мислим да Срби треба да оду одавде”.

[7] На пример, Амерички Сенат је 14. октобра 1999. већином гласова одбио ратификацију свеобухватног уговора о забрани нуклеарних проба. Американци нису потписали споразуме о повлачењу противпешадисјких мина из употребе, о отварању Међународног суда за ратне злочине и о забрани употребе хемијско-биолошког оружја. Према писању листа „Ворлд дејли”: „Нескривено, жудећи за новим непријатељима после завршетка хладног рата, амерички произвођачи оружја купили су 1998. за 33 милиона долара пристанак 81 сенатора да одобре ‘експанзивно’ ширење Натоа”.

[8] Подаци стижу у Вашингтон на разне начине. Један канал успостављен је на основу тајног споразума Агенције за националну безбедност САД (НСА) и швајцарске фирме „CryptoAG” (видети: [1]AleksandarTrifoni, Razbijanjemšifaradoistine, стр. 264).

[9] Њихови научни програми обавијени су мистеријом и проглашени за најстрожу државну тајну, с доследном одлучношћу да служе геостратешким циљевима САД и уском кругу финансијски најмоћнијих људи – и по цену самоуништења.

[10] Одобрени војни буџет САД за 2002. годину био је 318 милијарди долара, за 2010. годину 636 милијарди долара, а за 2011. годину 725 милијарди долара. Овакав војни буџет Сједињене Америчке Државе нису имале од Другог светског рата (РС: Ово је податак из четвртог издања књиге „Неокортикални рат“, 2011).

Извор: svetozarradisic.com

Oznake: zapad, istok, novi svetski poredak, Svetozar Radišić