Pročitaj mi članak
Признањем владе Салвадора, власти у Приштини досад су сакупиле 105 признања држава пуноправних чланица УН. Са таквим пакетом међународних признања шиптарски окупатори би могло да крену путем Палестине, која је новембра 2012. године постала „држава посматрач“ у Генералној скупштини Уједињених нација.
Приштина за сада оклева да тражи пријем у Уједињене нације
Разуме се, Палестини је рампа за пуно чланство био вето који су Американци били спремни да ставе у Савету безбедности УН, док је у случају Приштине тај исти вето инструмент Русије и Кине.
Међутим, Русија и Кина не могу да спрече шиптарске окупаторе да искористи већину чланица УН да добије статус посматрача у Генералној скупштини у којој влада принцип „једна држава – један глас“. Поставља се питање због чега влада у Приштини није досад посегнула за овим механизмом који би уистину за Приштину била мала међународна победа, кад већ имају ту већину?
Релативно је мало у српској јавности познато да су неке веома моћне државе биле у статусу посматрача, или чак ни толико, деценијама пре него ће постати део заједнице народа.
На пример, Швајцарска је била посматрач од 1948. до 2002. године. Поред Палестине, још једини тренутни посматрач је Света столица.
Посебно је за Србију важан модел две Немачке (о којем је било пуно речи) јер баш њега Берлин форсира као модел за решење српско-албанског конфликта.
Подсетимо, тек пошто су две Немачке, западна Савезна република, и источна Демократска република закључиле „Основни споразум“ 1973. године, две земље улазе у УН.
Разлози су заправо врло једноставни. Како „Вести“ сазнају у дипломатским круговима у Београду, два су основна разлога за оклевање.
Прво, донедавно је председавајући Генералне скупштине био Вук Јеремић који је с те позиције могао да у извесној мери блокира потез, а процењено је и да би гурање Приштине у УН у Јеремићевом мандату било посебно понижење за Србију.
Други разлог је текући српско-албански дијалог који се води у Бриселу.
Наиме, Бриселски споразум јесте закључен, али не до краја и спроведен, о чему је немачки Бундестаг већ доносио закључке: треба укинути државне српске институције на Космету, формирати Заједницу српских општина и завршити локалне окупаторске шиптарске изборе.
Према иницијативи из Берлина и Лондона, потребно је још и да Београд и Приштина закључе фамозни споразум о добросуседским односима чији ће интегрални део бити и нека форма допуштања Приштини да постане чланица „међународних организација“, иако је шиптарски окупатор већ сад члан Међународног монетарног фонда, Европске банке за обнову и развој, ЦЕФТА споразума и Светске банке на пример.
Дипломате, пре свега они из земаља квинте, процењују да би иницијатива пред УН у овом тренутку изнервирала Београд који би у знак протеста могао да се повуче из Бриселског споразума, што би онда заоштрило кризу и уништило све што је досад договорено.
Дакле, Приштина није одустала, већ само чека миг ментора запада да крене у Уједињене нације.
