Још од грађанског рата у Шпанији и Квислинга, председника марионетске владе у Норвешкој за време Другог светског рата, мање-више се зна шта је то Пета Колона. Али, шта би то била Шеста Колона?

У недостатку боље дефиниције-а у случају данашње Србије – Шеста Колона би били политичари и пратећи идеолози који отворено, са убеђењем, а са критичним мањком политичке разборитости, виде будућност Србије искључиво у америчком наручју и НАТО пакту. Шеста Колона су, дакле, овај нови сој домаћих џихадиста на чијим црним заставама, белим словима-пише: „ЕУ или смрт“ и „Косово дамо-Брисел не дамо“!

Идеологија Шесте Колоне је поништење свега националног, примитивно, глобалистичко поимање света; неразумевање нових геополитичких промена. Идеологе Шесте Колоне жуља све што је српски државотворно, гнушају се суверенитета (срамни потпис на Бриселски споразум), отарасили би се товара националног за грам глобалног; либе се стратешког пријатељства са Русијом и- шире гледано – зазиру од буђења Русије као фактора на великој међународној сцени.

О АУТОРУ

Дејан Лукић је  има своју колумну у франкфуртском листу Вести где објављује друштвено-политичке коментаре.

Данашња Србија – на велику жалост – свега овога има у изобиљу…

Пета Колона је, међутим, отворена књига. Шеста Колона није. Она је опасна, притворна, дволична, лицемерна. Гуја у потаји.

Регрути и команданти Шесте Колоне су диверзанти са најмање два лица, а ниједно није српско. Њима уста знају да буду пуна Русије, али им је политички и цивилизацијски кредо да Србија промени душу у недрима; да постане „либерална“, вестернизована, безлична, денационализована крпа. Да буде авангарда глобализације на брдовитом Балкану; да јој у том подухвату Вашингтон буде татица, а Брисел мамица; да постане хепи корпорација у најбољем од свих светова, оном у коме ће да важе правила, закони, морал и критеријуми неодољивог им Запада.

То је, господо, та Шеста Колона. Позове у Београд Владимира, али дан пре тога зврцне телефоном Џозефа Бајдена, идеолога бомбардовања Србије у америчком Конгресу. Зове га да му испоручи нашу „тврду веру“: нека Џозеф ништа не брине. И већ сутрадан, још на аеродромском црвеном тепиху, Владимиру се саопштава како ће Србија, свакако, да развија односе са Русијом, али му, истовремено, Шеста Колона одмах, брже-боље-ничим изазвана, каже како је стратешки пут Шесте Колоне Европска Унија!

И Квит. Мисли Шеста Колона да руски Фараон неће знати да прочита српске хијероглифе.

Шеста колона зна знање; номинално још не гура Србију у НАТО пакт, чува се куке и мотике и овако је дојадила народу. Шеста Колона то ради „испод летве“: духовно, идеолошки и митолошки припрема Србију да једног скорог дана – ако тај дан дочека жива и здрава – Србијицу атлантизује до коштане сржи и можданих вијуга.

Петоколонаши су у свим епохама и историјским ситуацијама јасно дефинисана категорија-братија која се одриче свог народа и служи туђем интересу, за туђе паре.Шеста Колона је много лукавија зверка. Бојовник Шесте Колоне није уџбенички издајица државе и нације. Бојовник Шесте Колоне је опасан цивилизацијски феномен. Пета Колона ради за туђ интерес – ин флагранте – и за тај посао прима туђи новац. „Шестаци“ су много суптилнија и сложенија фела у служби анационалног пројекта. Они су, јелте, војска „алтернативне“ Србије и , јелте, „алтернативне цивилизације“.

То им пише на застави. Њихов је, рецимо, херој Робин Худ; они нису ни чули за Стевана Синђелића. Њима је Бој на Чегру, „бува у кожуву“. Рехабилитација ове упропашћене Србије, њен повратак српском изворном, православном бићу, предмет је њихове индигнације, често мржње и гађења.

Пета Колона, дакле, ради за паре, Шеста Колона зна да не ради за паре, она Србију туца у мозак и вестернизира из дубине душе, из идеологије. Из беде њене филозофије.

У преводу на српски, Петоколонаши су, рецимо, Соња Бисерко, Наташа Кандић, „покојни“, Чеда Јовановић, Б92 и њихови пратећи одреди идеолога. Са њима је, ипак, лакше: укинеш им стране доларе-остају гола грана и прочитана књига. Али, са Шестом Колоном ће Србија још да види мука. Шеста Колона – „част“ изузецима – може и без страних пара – ради на идејној бази, из америчке душе и евроатлантског срца.

(Vesti on line)

Ознаке: srpski političari, Дејан Лукић, пета колона, Србија, шеста колона