Pročitaj mi članakDa li je zaista nekoga iznenadila odluka predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da ministarku državne uprave i lokalne samouprave Anu Brnabić predloži za novog mandatara? Ako će se Vladom Srbije, umjesto iz Nemanjine, ubuduće upravljati sa Andrićevog venca, ima li od ministarke Brnabić idealnijeg kandidata? Ako se svemu dodaju i neki za javnost nebitni podaci iz biografije buduće premijerke - a dodaju se, nažalost - predsjednik Vučić je, predlažući ministarku Brnabić za mandatara, nastavio da igra simultanku na dvije table: Zapadu je na ovaj način iznio „konkretne dokaze” o sopstvenoj demokratskoj širini; istovremeno je, preko ministra odbrane koji je nedavno u Bjelorusiji prisustvovao završnim aktivnostima trilateralne vježbe "Slovensko bratstvo 2017”, poručio Moskvi da će Srbija „u bliskoj budućnosti iz statusa posmatrača u Organizaciji sporazuma o kolektivnoj bezbijednosti (ODKB) preći na nivo aktivnog učesnika”. Oba poteza predsjednik je povukao istog dana.
Да је друг Тито био и приближно вјешт стратег и тактичар, гдје би крај био и њему и Југославији?!
Некадашња предсједница Демократске странке Србије, бивша амбасадорка Србије у Риму, посланица у српској Скупштини, психијатрица Санда Рашковић Ивић, није изненађена предлогом Алексанадра Вучића да Ану Брнабић предложи за нову мандатарку.
„Предлог да досадашња министарка државне управе и локалне самоуправе буде изабрана за мандатара доказује вазални, слугерањски однос Александра Вучића према Западу. Изузев слепом послушношћу ММФ-у, чиме је то Брнабић заслужила премијерско место? Заштитом права радника, одбраном Косова и Метохије? Неко је већ рекао да Вучић не тражи премијера, тажи – кривца којем ће делегирати одговорност за све катастрофалне потезе које је повукао у претходних пет година. У том смислу, Ана Брнабић је заиста идеалан кандидат”, каже Санда Рашковић Ивић.
О којим лошим потезима говорите?
О којим?! Србија је приватна држава Александра Вучића, који наставља да разара остатке оно мало институција које су некада постојале. Једина „институција”у Србији данас је Александар Вучић.
А Скупштина Србије?
Захваљујући Маји Гојковић, Скупштина је постала пуки сервис за извршавање Вучићевих налога. По његовим инструкцијама Гојковић суспендује рад парламента, малтретира и дискриминише посланике опозиције…
Госпођа Гојковић тврди да посланици опозиције малтретирају њу.
Реч је о типичној вучићевској „калимеро” политици.
Шта то значи?
У време када је и формално био радикал, Вучић је, сећате се, увек због нечега био увређен, тужан, расплакан; према његовој странци и њему стално је чињена некаква „неправда”. Тај образац понашања усвојили су сви некадашњи радикали, укључујући Мају Гојковић.
Мислите да то о чему говорите препознаје просјечни грађанин који гласа за СНС?
Просечни гласач гледа Пинк, Хаппy, РТС, чита таблоиде и остале пропагандистичке медије у којима се Вучић приказује као најјачи, најбољи, најпаметнији, најхрабрији и једини који ће Србију спасити од ратних претњи које наводно долазе од свих наших суседа, од беде и сиромаштва.Тај просечни грађанин, перманентно подвргнут агресивном и вулгарном испирању мозга, разочаран и преплашен мисли – не дај боже да буде горе. Гаранција да неће бити горе је – Александар Вучић.
Пропаганда је од предсједника Вучића направила „спасиоца” и „месију” или је предсједник Србије тај статус стекао захваљујући личној харизми?
Вучић није харизматични лидер. Уосталом, како неко ко јавно плаче може бити харизматични вођа? Где сте то видели?
Гдје сте ви видјели да предсједник Србије плаче?
Је ли Вучић плакао када је Војислав Шешељ одлазио у Хаг, приликом хапшења Радована Караџића, када је објавио победу Томислава Николића на председничким изборима 2012, приликом проглашења победе Српске напредне странке на парламентарним? Јесте, наравно. Са друге стране, јасно је да је Вучић веома вредан, пун енергије. Његова жудња за влашћу, за моћи, невероватна је. Још као министар информисања у влади Мирка Марјановића, Вучић је проучио начине манипулације медијима, које данас успешно примењује. Поред тога, схвативши да је Томислав Николић, чим је напустио челну позицију у странци и преселио се на Андрићев венац, за њега постао лак плен, Вучић је урадио све што је у његовој моћи да бившег шефа своје странке сведе на себи прихватљиву меру – на Јована без земље. Ако неко мисли да ће Вучић сада следити пример председника Николића и одступити са места председника СНС-а, грдно се вара. Зашто? Зато што је Вучић научио лекцију.
Узгред, занимљиво је да су из нове званичне верзије биографије Александра Вучића волшебно нестали подаци о томе да је 1998/99. био министар информисања, као и подаци о његовим високим позицијама у Српској радикалној странци.
(Нова економија)
