Pročitaj mi članakProtekli tzv. Svesrpski sabor u organizaciji Aleksandra Vučića i Milorada Dodika kada je u pitanju južna srpska pokrajina je doživeo fijasko. Osim jedne uopštene formulacije o Rezoluciji 1244SB pitanje Kosova i Metohije je na totalnim marginama ovog pompezno nazvanog Svesrpskog sabora.
Многи су очекивали да ће сабор да расправља рецимо о Француско-немачком предлогу који је у суштини фаталан за српске националне и државне интересе јер је Александар Вучић прихватио као председник Републике Србије да се одрекне јужне српске покрајине. Наиме у тачки два овог Француско-немачког предлога стоји да Србија прхвата територијалну целовитост, независност и сувереност Косова и Метохије. То је председник Србије прхвато у Бриселу а у Охриду се обавезао да ће одбредбе Француско-немачког предлога да спроведе у дело што је он фактички већ започео. Прихватио је сепаратистичке регистарске таблице, као и лична документа и исправе самопроглашене републике Косово. Власт у Београду се без борбе одрекла динара који је још 2000. године одлуком УНМИК-ове администрације признат као званична монета. Александар Вучић каже да он то није потписао али по међународном праву ако председник једне државе или председник владе или чак министар спољних послова усмено прихвате један споразум он је у суштини валидан. Председник то зна али га ништа не кошта да обмањује сопствени народ да се он није одрекао јужне српске покрајине али прихватањем Француско-немачког предлога пред бројним званичницима и медијима он је то учинио.
Овакво флексибилно или боље рећи издајничко деловање председника Србије похвалио је и амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил у изјави за Глас Америке. Он је задовољан понашањем Београда када је у питању однос према самопроглашеној републици Косово и што се њега тиче за власт има само речи хвале. Из тог разлога је и амбасадор подржао садашњу власт током претеклих избора како 17. децембра тако и током локалних избора 2. јуна. И не само то, приволео је и поделио српску опозцију да изађе на локалне изборе. Народ би то симболично превео – ја теби територију а ти мени власт у Србији.
У саборској деклерацији се посебно потенцира као и у изјави америчког амбасадора Гласу Америке мир и стабилност на Балкану за који се председник Србије посебно залаже. Они који мало дуже памте могу само да констатују да је председник Србије доживео озбиљну менталну и духовну трансформацију. Он је као посланик Српске радикалне странке у Скупштини Србије за говорницом причао да за једног убијеног Србина треба убити што Бошњака. Сада је атерирао и постао човек мира и стабилност у региону.
На Свесрпском сабору, што је сасвим похвално, говорило се и о подизању спомен парка, музеја страдалим Србима у Јасеновцу и у Доњој Градини. Али нисмо чули зашто је сабор индиферентан према иницијативи црногорског парламента да се злочин у Јасеновцу прогласи за геноцид. Ово тим пре јер су ту били присутни и Андрија Мандић и Милан Кнежевић српски прваци из Црне Горе.
У суштини цео сабор је просипање из шупљег у празно и његов једини циљ је да маскира и замагли издају КиМ од стране председника Србије. Од стране председника Србије смо и чули да ће његов говор у Уједињеним нацијама српски ђаци у будућности вредновати као прави пример патриотизма и родољубља. Није у праву председник Србије. Српска деца ће учити у школама нешто друго. А то је да је Александар Вучић највећи издајник у истрији српског народа јер је територију на којој је настала и српска духовност и српска државност предао нашим вековним непријатељима Албанцима.
На Сабору је био присутан и српски патријарх Порфирије за чије време Србија полако али сигурно губи јужну српску покрајину а да црква над том појавом остаје нема. Чак напротив, више се понаша као филијала СНС него као озбиљна духовна организација српског народа. Можда је томе разлог и тај да су председник Србије и српски патријарах у блиским родбинским везама. Уосталом без настојања председника Србије сигурно је да СПЦ не би признала аутокефалност Македонској православној цркви. Тим поступком Србија се одрекла бројних светиња које су Немањићи, Бранковићи, Мрњавчевићи, Дејановићи и бројна друга властела градили у Македонији. Много већи број манастира је српски краљ Милутин, који важи за владара који је подигао 42 светиње, подигао у Македонији него на Косову и Метохији. Бојимо се да онај ко је био у стању да се одрекне српског наслеђа у Македонији то сутра не учини са српским наслеђем у јужној српској покрајини.
Како радили тако нам Бог помогао.
Информативна служба
Народног покрета Срба са Косова и Метохије
„Отаџбина“
