Прочитај ми чланак

Шабац: Масовно запошљавају СНС активисте – Посао и за БАТИНАШЕ са моста

0

Од тренутка смене власти 2020. године до данас, структура запослених у јавним установама и предузећима, потпуно је промењена. На руководећа места постављени су кадрови Српске напредне странке, а реч је углавном о људима који немају одговарајуће образовање и знање за послове и функције које обављају.

Српска напредна странка преузима власт у Шапцу 2020. године, а прва одлука нових челника била је да запосле 50 нових лица у Градску управу, па је са 170, број запослених скочио на 220, а из буџета града годишње се издваја око 80 милиона динара више за њихове плате.

– Овај новац су једноставно добили тако што су избрисали из буџета практично све развојне пројекте. Другим речима, зауставили су развој града, не би ли упослили партијске кадрове – каже за Данас шабачки адвокат Александар Мијаиловић

Према његовим речима, најбољи пример страначког запошљавања представља Јавно комунално предузеће „Стари град“, где не само што је замењена руководећа структура предузећа, него су отпустили и готово све на нижим нивоима који нису били политички подобни.

– Резултат свега тога је да је град данас у хаосу. Трава се не коси месецима, смеће се нередовно односи, додатни проблем представља што недостатак стручних људи у том предузећу доводи у опасност цео град. Већ две године није извршено редовно годишње чишћење кишне канализације, па после сваке кише имамо поплаве у граду – објашњава Мијаиловић.

Ниједна институција ни јавно предузеће нису остали поштеђени удомљавања страначких кадрова.

– Чак и Канцеларију за младе води жена која је најпре окачила слику Александра Вучића у канцеларију, а потом дала приоритет страначким активностима на штету Канцеларије за младе. Чак је у једном тренутку пред изборе позвала децу да деле промотивни материјал Српске напредне странке – објашњава саговорник.

Неки од батинаша са моста у Шапцу, који су тукли народ на протесту против Рио Тинта, такође су удомљени у јавним предузећима.

– Тако возач багера Небојша Стојићевић Јарин је запослен у ЈП „Инфраструктутра“, а незавнично, он и доноси одлуке у овом предузећу. Владимир Мићић, који је виђен како организује цео догађај, и за кога се сумња да стоји иза „потерница“ које су се појавиле по граду, а којима се тражи глава једног адвоката, једне новинарке и једног малолетника, помоћник је градоначелника. Душко Прокић, који је чувао багеристу, заменик је директора у ЈП „Паркинг Шабац“ – каже Мијаиловић.

Слична ситуација је и у шабачким школама, где нико не може да се запосли а да није партијски „подобан“.

По доласку на власт, смењени су и директори културних институција, а посебну пажњу у јавности изазавало је незаконито разрешење директорки Народног музеја и Шабачког позоришта, Неле Тонковић и Милене Миње Богавац.

– Начин на који сам смењена, без објашњења и без могућности да се изјасним, пред новим представницима својих послодаваца, без могућности да их бар упутим у објективне околности рада Шабачког позоришта, а посебно у тој, незамисливо тешкој години, када су сва позоришта на свету, морала да раде под апсолутно ванредним околностима због коронавируса – сећа се драматуршкиња Милена Богавац.

– Нисам само смењена са места директорке Шабачког позоришта, ја сам отерана, оклеветана и попљувана, након што сам две и по године, радила најбоље што сам знала, у јавној установи која, жао ми је што то морам да нагласим, није била без озбиљних проблема, ни пре него што сам почела у њој да радим. Ухватила сам се у коштац са тим проблемима, а после се испоставило да сам за све те проблеме – крива. Буквално, од канализације, па до свега осталог, што је деценијама постојало као изазов, а што ја нисам успела да решим, у првој трећини свог мандата – објашњава Богавац.

– У бацању смећа на моју главу, приликом смене, посебно се истакла једна госпођа, локална новинарка, чији је син нешто касније запослен као глумац, у Шабачком позоришту, без конкурса, без аудиције и без уважавања чињенице да су на то радно место, буквално чекали у реду, бројни млади, а много искуснији шабачки глумци и глумице, који су пре тога имали сталну и врло квалитетну сарадњу са Позориштем. Последња представа, са такозваног „мог репертоара“, „Радио Шабац“ донела је овом позоришту прву Стеријину награду, у његовој 120 година дугој историји. И даље волим Шабац и захвална сам том граду на великом животном искуству које сам тамо стекла.