Pročitaj mi članak
Не знамо довољно детаља око састанка Путин—Вучић, али и да не знамо ниједан довољно је да се укаже на здраве основе односа неутралне Србије са државом као што је Русија. Такав однос је у дречећој супротности са оним што долази са Запада, прва је реакција дипломате Владислава Јовановића после завршене тродневне посете српске делегације Русији.
Очигледно да се у односима Србије са Русијом ствари крећу, каже даље овај искусни дипломата, и подвлачи да сарадња ни у једној области не представља било какав облик притиска или претњи Србији због њене политике или због опште ситуације у земљи и у њеним спољнополитичким односима. То је, истиче Јовановић, нешто што је сасвим супротно од онога што долази са Запада, где се сваки предлог, чак и онај који нам се чини привлачним, увек пропрати са неким обликом притиска или наговештавања неке претње.
„Наглашено је и то да спољна политика Србије у односу на Запад, поготову ЕУ, веома зависи од даље подршке Русије у питању Косова у вези са УН и у вези са настојањима Запада да ту такозвану државу Косово прогура у што већи број европских и специјализованих организација“, додаје Јовановић. Могло би да се закључи, прецизира он, да су односи са Русијом, колико год су и даље у знаку наше независне и свестране спољне политике, елеменат којег се Србија никад и никако не може и не сме одрећи.
Опрез Србије због намера Америке
Вучић је истакао и да је договорено да ће Србија радити на ремонту руских хеликоптера који ће бити пребачени из Пољске и Чешке што ће, према његовим речима, значити нова радна места.
„Ми ћемо тражити још експерата и вероватно запослити велики број људи у нашој земљи који ће да раде на ремонту руских хеликоптера. То је важна економска вест за нашу земљу“, рекао је Вучић новинарима.
Он је рекао да ће бити формиране радне групе које ће се бавити организацијом тог посла и додао да ће за тај посао бити потребно да се ангажују машински техничари и инжењери.
Према његовим речима, у разговору са Путином било је речи и о сарадњи у наменској индустрији.
„Ово што је Америка подарила не знам колико тих ракетних старих система Хрватској је нешто што не може да доприноси стабилизацији на Балкану, већ само може да подстакне неку регионалну мини-трку у наоружању. То је опет нешто што би морало да се истражи у општим политичким циљевима и интересима Америке на Балкану. А то већ подстиче извесна подрозрења, па мало и сумњу на крајње циљеве такве једне политике и земљу као што је Србија упућује на повећи опрез и на благовремена предузимања мера како не би била доведена у неко стање непријатног изненађења“, конкретан је Владислав Јовановић.
Што се тиче наоружања Србије од стране Русије, односно теме која је последњих дана била једна од најактуелнијих, војни аналитичар Мирослав Лазански каже за Спутњик да је добра најава да ће у Србији бити ремонтовани руски хеликоптери. То би, додаје Лазански, значило оспособљавање Завода „Мома Станојловић“ крај Београда.
„У целом региону имате јако пуно руских хеликоптера — од Мађара, да кажемо и Бугара, онда у Босни, па чак и Хрвата и Румуна — који би се могли овде ремонтовати да их не вуку у Русију на ремонт, јефтиније би било код нас“, појашњава Лазански. Он додаје и да је непобитно оно што је премијер Вучић прошле године обећао и што се сад остварује, а то је куповина два руска хеликоптера.
Штуре информације о војној опреми после састанка премијера Вучића и председника Путина, Лазански тумачи као уобичајену праксу јер ниједан политичар неће да истрчи са свим тим подацима одмах.
Има нешто што се се сматра, додаје Лазански, пословном тајном. А има и један други моменат. „Прво, да ли смо Русе уверили какав смо споразум о заштити информација потписали са њима и да ли врхунска технологија коју би они нама продали неће отићи одмах на другу страну? Друго, да ли смо их уверили да изношењем тих података шта ћемо да купимо или добијемо не угрожавамо руске испоруке неким другим земљама?“, појашњава своје виђење Лазански.
Енергетска безбедност није у ваздуху
Вучић је српским новинарима изјавио да је постугнут договор о складиштима гаса и о нижој цени гаса за Азотару и МСК Кикинда.
„Суштински смо се договорили, али је остало да се договоримо око детаља. За Банатски двор је потписан Меморандум. Оно што још није потписано то је Итебеј, али се надамо да ћемо у наредном периоду да урадимо све техничко оперативне информације да бисмо могли да завршавамо и складиште Итебеј“, рекао је Вучић.
Навео је да ће тиме Србија имати две милијарде кубних метара гаса годишње и да ће то значити енергетску стабилност.
Српски премијер је казао да је договорена нижа цена гаса за Азотару у Панчеву и МСК у Кикинди, али није навео колика. Додао је да се још треба договорити о техничким стварима.
Вучић након састанка са руским председником није желео новинарима да открива шта му је све Путин рекао, јер је, како каже, то био „разговор у четири ока“.
Српски премијер је само подсетио да је са Русијом потписан меморандум о проширењу капацитета за Банатски двор.
Да су и у области економије направљени помаци сведочи економиста Горан Николић, који тврди да ће у зависности од тога колико нижа буде цена гаса, толико бити лакше спасити српски петрохемијски комплекс. „Мислим да је то потенцијално најважнији резултат посете. Генерално, свако интензивирање сарадње са Русијом, посебно кад је у питању наш прехрамбено-индустријски комплекс, од великог је значаја зато што је то сфера где ми можемо да повећамо понуду и где имамо шансе да остваримо боље извозне резултате“, тврди Николић. Како он сматра, дуплирање смештајних капацитета гаса у Банатском двору је нека врста супститута за „Јужни ток“.
Ова посета је, и према мишљењу Владислава Јовановића, показала да српска енергетска безбедност није у ваздуху, као што се чинило пре шест месеци или годину дана после пропасти „Јужног тока“, већ да се она на други начин осигурава и Србији као земљи без енергетских могућности даје осећај повећане сигурности у тренутку кад је цео сплет гасовода, с било које стране, под великим знаком питања.
Већина ствари око војне сарадње која је, како каже, и најосетљивија, најверовероватније ће, према Јовановићу, бити конкретизована приликом најављене посете Дмитрија Рогозина Србији у децембру. Свеукупно, према суду овог искусног дипломате, посета Русији је одржана на највишим политичким и стручним нивоима, а дужина разговора који су вођени том приликом је показала да обе стране имају битан и дугорочни интерес да сачувају добре билатералне односе.
Вучић је рекао да је обавестио Путина и о противљењу Казахстана бесцаринском увоз Фијатових возила.
„Указао сам да смо добили информацију да је то за Казахстан проблем, претпостављам због возила који они производе. Председник Путин је рекао да ће разговарати и да мисли да ће тај проблем бити отклоњен“, казао је Вучић.
Пронађена решења за бржи развој
Вучић је подсетио и да не осећа додатне притиске на Србију да уведе санкције Русији, уз опаску да је на њега тешко вршити притисак.
„То знају сви, много је то тешко урадити. То су својевремено урадили по питању Бриселског споразума и тад су схватили да је то бесмислено“, изјавио је Вучић новинарима.
Вучић је рекао да свуда у свету говори исто, па је тако и у САД говорио да жели добре односе са Русијом, као што је и у Русији говорио да је Србија на европском путу.
„Свестан сам да се светска економија налази у лошем стању, али је, без обзира на то, економска сарадња са Србијом добра“, истакао је Путин у троминутном обраћању новинарима на почетку састанка, те пожелео добродошлицу српском премијеру и делегацији, у којој су министри Ивица Дачић, Небојша Вујовић, Зорана Михајловић, Небојша Стефановић и Братислав Гашић.
„Испорука пољопривредних производа из Србије порасла је за 40 одсто, што је добро“, закључио је Путин.
Премијер Вучић је захвалио председнику Русије на гостопримству и истакао да је српска делегација последња три дана у Москви и са председником Владе Дмитријем Медведевом, и са другим саговорницима, размотрила економске односе, али и политичке.
„И са погледом у будућност, нашли смо решење за још бржи развој наших односа“, истакао је премијер Вучић.
Он је у име Републике Србије захвалио Путину на подршци у Уједињеним нацијама и Унеску, као и у свим другим међународним организацијама, где Србија покушава да заштити свој интегритет, али и свој углед и слободарску традицију.
„Знамо да је ситуација у целом свету компликована, ништа мање није компликована ни на Балкану“, нагласио је Вучић.
Он је Путина обавестио и о сарадњи са Приштином, Бриселском споразуму и застојима у његовој реализацији.
Вучић је руском председнику пренео да је Београд забринут због најновијих изјава из Приштине, које указују на могућности да раније постигнути договори не буду реализовани, а пре свега споразум о формирању Заједнице српских општина.
Вучић је у разговору са шефом руске државе констатовао да је ситуција на Балкану, као уосталом и у свету уопште, веома сложена, те подсетио на споразуме које су у Бриселу постигли Београд и Приштина.
„А, ево, данас је председница Косова изјавила да најважнији од тих споразума уопште немају намеру да реализију, тј. примене, што је за нас озбиљна и тешка вест“, рекао је Вучић.
Сусретом са председником Путином Вучић завршава тродневни боравак у Руској Федерацији.
Ово је трећи сусрет премијера Србије са шефом руске државе у последњих 15 месеци, а тема разговора је, према Вучићевим речима, унапређење сарадње двеју земаља.
Дијалог Русије и Србије усмерен је на стабилност у региону
Русија и Србија подржавају политички дијалог о целом низу питања, а посебна пажња посвећена је подршци миру и стабилности у балканском региону, саопштено је уочи састанка Путина и Вучића.
„Између Русије и Србије се одржава традиционално активан политички дијалог, који обухвата широки круг питања билатералне сарадње и међународне проблематике. Посебан акценат је стављен на подршку миру и стабилности у балканском региону, пре свега на решавању косовског питања“, истиче се у саопштењу.
Тиме што није подржала санкције ЕУ према Русији, Србија је осигурала добру перспективу за повећање испорука пољопривредних производа у Русију.
„Одличну перспективу има сарадња у пољопривредној сфери, посебно у делу повећања испорука производа српске аграрне индустрије у Русију. Додатне могућности у овом правцу резултат су принципијелне позиције Србије, која је одлучила да се не прикључи санкцијама које је Европска унија увела Русији“, наводи се у саопштењу.
