Прочитај ми чланак
(Драган Марковић)
Основни утисак, након учешћа у програму, који је у Москви у организацији Росотрудничества окупио 25 представнике младих бизнисмена и друштвено политичких кругова балканског региона, је да се Русија све интензивније враћа на наш простор, упркос деловању њених геополитичких супарника и “елите” која Западу у Србији служи.
Пре него што почнем са утисцима са овог амбициозног и веома успешно реализованог програма, написаћу пар речи о организатору и домаћину. Росотрудничество је државна агенција Русије за међународну сарадњу, основана 2008.године, на челу са Константином Косачовом. За све оне који желе јачи руски утицај у нашој земљи, макар и како би се направила равнотежа у односу на утицај западних држава, свакако да постојање ове државне агенције Русије треба да радује, као и њен приступ у промовисању и јачању „меке моћи“, као све битнијег елемента у међународним односима, ког је последњих неколико година постала свесна и Русија. А сада да изложим основне утиске након посета неким од најзначајнијих руских институција.
Званичници Министарства спољних послова Руске Федерације јасно су нам поручили да је Русија на чврстим позицијама поштовања Резолуције 1244 и непризнавање независности Косова. Говорећи о иницијативи „Г 6“, односно о регионалној сарадњи црне Горе, Албаније, Македоније, Босне и Херцеговине, Србије, али и лажне државе Косово, која се у последње време форсира из Црне Горе и Албаније, речено је да је “позиција Русије да је потребна конструктивна сарадња држава у југоисточној Европи која треба да превлада проблеме, али да Русија нема интерес да подржава регионалне иницијативе која за циљ имају улазак у ЕУ и посебно НАТО, јер оне нису у сагласности са руским циљевима”.
“Русија подржава интеграције, али не и да се оне спроводе под туторством ЕУ, САД или Анкаре”.
Руске дипломате су се осврнуле и на то како процес ширења ЕУ утиче на односе са Русијом, рекавши да Русија има веома интензивне односе са ЕУ и њеним чланицама.
“Са друге стране, многи званичници земаља које улазе у ЕУ говоре Русији да ће они бити њени најбољи пријатељи унутар ЕУ, али да се јавља проблем да због усаглашавања са политиком ЕУ неки споразуми морају да се промене”.
Звучи ли вам ово познато, препознајете ли реторику наших политичара који говоре да је наш улазак у ЕУ, а бојим се да ће ускоро тако оправдавати и улазак у НАТО, и у интересу Русије која ће тако добити верног савезника у тим организацијама? При томе они потпуно занемарују други аспект тих интеграција попут сигурног губитка Споразума о слободној трговини са Русијом, који ће уследити уколико наставимо „путем без алтернативе“.
Још занимљивији одговор је уследио на помало наивно питање да ли се може очекивати улазак Русије у ЕУ?
“То је политичка фантастика”, уследио је јасан одговор, јер је Русија евроазијска земља која има глобалну улогу и за разлику од ЕУ има и огромне природне ресурсе.
“Треба питати ЕУ да ли хоће да уђе у састав Руске Федерације”, на помало шаљив начин закључио је руски дипломата, ипак јасно стављајући до знања колико је порасла свест унутар Русије о њеној снази и глобалном утицају.
Састанак у Гаспрому са људима задуженим за реализацију Јужног тока био је посебно занимљив члановима српске делегације, имајући у виду кампању коју Инсајдер води против овог капиталног пројекта.
На састанку је речено да је најважнији пројекат Гаспрома изградња Јужног тока (чија је вредност према последњим проценама порасла са 15,7 милијарди евра на 17 милијарди евра) и да ће 2016. године гасовод бити завршен кроз Србију.
На питање како гледају на организовану кампању Инсајдера уперену против пројекта Јужни ток и шта ће урадити како би одговорили на изнете сумње, из управе Гаспрома су одговорили да врло пажљиво прате Инсајдер који је направљен као добро режиран филм који је публици јако занимљив. “Уредници Инсајдера користе што у јавности нема довољно информација о овом пројекту и тако манипулишу полуистинама истргнутим из контекста. Међутим, када почну радови, дођу инвестиције, уговори са српским компанијама и низ других позитивних ефеката, грађанима ће бити јасно да је пројекат у њиховом интересу.”
Посебно ми је било занимљив да гледам колико су делегације Албаније, Македоније и Црне Горе инсистирале да Гаспром још једном размотри могућност изградње крака и ка њиховим земљама. Штета што у тим државама нема Инсајдера да им објасни да Јужни ток и није у њиховом интересу и да немају разлога за забринутост, већ за задовољоство што овај гасовод не пролази кроз њихове државе и не угрожава им економске и националне интересе.
На састанку у Думи наглашено је да је “простор југоисточне Европе од стратешког значаја за Русију и да је почетком 90-их година руска политика била зависна од страних кредитора и саветника којима није било у интересу јаче присуство Русије на Балкану”. Занимљиво је са колико опреза и скепсе у Русији посматрају западне политичке саветнике, а колико их у Србији власт дочекује са одушевљењем, иако српско искуство са њима није ништа боље него руско.
У Думи је истакнуто да је једно од питања око којих ће се ломити копља европске политике у наредном периоду трећи енергетски пакет ЕУ, који је уперен против Гаспрома јер забрањује произвођачима да имају власништво над транзитним постројења као што су гасоводи. То је питање које ће тек бити пред Србијом, а имајући у виду досадашње поступке министарке енергетике, имамо основа да сумњамо у чијем интересу ће бити донета одлука.
Можда наше економске реформаторе треба обавестити и да у Думи трају обимне консултације око буџета за 2014. годину, а да у Србији још нема ни наговештаја како ће изгледати нужни ребаланс већ ребалансираног буџета.
У градској скупштини Москве, која је не само главни град, него и конститутивни елемент Руске Федерације, истакнуто је неколико импресивних података. Буџет Москве је 40 милијарди евра. Можда још импресивније од овог податка је чињеница да се готово половина буџета издваја за капиталне инвестиције и развој града који има готово 12 милиона становника.
Задуженост Москве је само 250 милиона евра, а до краја 2015. године задуженост ће бити нула. Са друге стране у Београду, задуженост Београда је 400 или 800 милиона евра, зависно од методологије по којој се рачуна. И још једно поређење са Београдом. Москва има само 35 одборника, а Београд 110. Можда би поред омиљене теме у јавности о потреби смањивања броја посланика, неко могао да се позабави и зашто Београд има највећи број одборника међу европским метрополама.
Састанак у Институту за стратешка истраживања, који има 206 сарадника који раде спољнополитичке анализе за Путинову администрацију био је врло отворен.
“Русија је напустила Балкан 90их, то је било велико разочарење и велика грешка, али од 2000. она се враћа на Балкан. Тој сарадњи постоји противљење али не од грађана већ од запада који покушава да опструише руске пројекте”, јасна је порука челника овог важног института који је без увијања говорио и о државама из којих долазе учесници програма.
“Не може се говорити о самосталности балканских земаља, оне су под протекторатом и директним утицајем САД, Берлина и Велике Британије.”
За Ђукановића је на састанку речено да је више пута покушавао, али да Путин никад није хтео да се сретне са њим, након чега је ову информацију демантовала Влада Црне Горе која је навела да премијер није ни тражио сусрет са Путином, па је самим тим најобичнија измишљотина, ма од кога она долазила, да је сусрет одбијен.
Без обзира на стил којим ставове образлаже Леонид Решетњиков, који је директор овог института поставља се питање да ли је у савременом друштву битније бити политички коректан или говорити истину?
Треба истаћи да Институт има седам центара ван Русије, а први на Балкану ће отворити 26. октобра у Београду.
Састанак у Организацији уговора колективној безбедности за слабије информисане чланова делегације био је и упознавање са овом организацијом, за шта је сасвим сигурно одговорна и њихова информативно-аналитичка служба која није довољно активна што је један од разлога због чега људи у југоисточној Европи немају довољно информација о ОДКБ.
“Кључни изазов ОДКБ у наредном периоду биће улазак банди из Авганистана на територију чланица ОДКБ. Посебно је опасна 2014. за када је најављено повлачење САД из Авганистана и када ће према проценама уследити јачање талибана.”
Када је реч о могућностима интензивније сарадње са вом организацијом, треба напоменути да је Србија једна од ретких држава која има статус посматрача и да је ОДКБ је отворен и за пријем нових чланица, али оне не смеју да буду чланови других организација са којима је чланство у ОДКБ противречно.
Ово су само неке од бројних посета у којима сам имао част да учествујем и са којих сам хтео да пренесем основне поруке. А мислим да је основна порука да се Русија све интензивније враћа на наше просторе, упркос деловању њених геополитичких супарника и “елите” која Западу у Србији служи.
О лепоти и величине Москве, импресивности Храма Христа Спаситеља, необичности Храма Василија Блаженог, бројним споменицима у част песника, писаца и других значајних личности, архитектонским чудима, можда други пут. Али ово културно, историјско и духовно богатство се никако не сме губити из вида када се сагледава значај и величина руског народа и државе. Напротив, само је додатни разлог да се насмејете када вам неко говори о Русији као некој ретроградној земљи наспрам ЕУ као обећаном месту које нема алтернативу.
