Прочитај ми чланак
Земља без чијег аминовања Србија не може преко прага Европске уније, поново ће бити у фокусу српских власти овог месеца.
Први потпредседник Владе Александар Вучић, Сузана Грубјешић, потпредседница Владе за европске интеграције, и Милица Делевић, председница Одбора за европске интеграције, боравиће у Берлину у другој половини фебруара и један од њихових кључних сусрета, према нашим сазнањима, биће са Кристофом Хојзгеном, саветником немачке канцеларке за безбедност и спољну политику. Очекивања су да после тог састанка Београду многе ствари буду јасније: од демистификације услова који се нижу у дијалогу са Приштином до тога да ли је датум за преговоре о учлањењу у ЕУ надохват руке овога лета.
Резервисан став Берлина и ново дизање лествице услова за Београд, по некима, има везе са тим што је Немачка ушла у изборну годину, а њени бирачи нису наклоњени ширењу Уније. Ридигер Гебел, заменик уредника немачког дневног листа“Јунге велт”, за“Новости”, међутим, каже да немачке званичнике не ограничавају бирачи у кључним питањима. Он као пример наводи то што је 60 одсто људи у Немачкој против рата у Авганистану, али немачка влада и парламент тамо шаљу немачке трупе из године у годину од 2001. О односу Немачке према Србији, Гебел каже:
– Од 1914, скоро стотину година, Србија је представљана као фиктивни непријатељ и жртвени јарац: у нашим медијима и јавном мњењу Србија је крива и за Први, и за Други светски рат, као и за рат на Косову 1999. Због грађанског рата у Босни и Херцеговини бивши немачки министар иностраних послова Клаус Кинкел 1992. Наложио је:“Морамо да бацимо Србију на колена. ” Али гледајући на признање Косова, Србија није на коленима. То Немачка неће опростити.
Аутор књиге“Геополитика Србије” Душан Пророковић каже да Немачка на овом простору има два интереса: заокруживање средњовропског геоекономског и геополитичког простора чији је јужни обод територија Војводине. Балкан, на другој страни, контактна је зона за продор ка југоистоку и ка Турској, пошто Немачка има велике интересе на Блиском истоку и Кавказу.
– Немачка јача утицај кроз фрагментацију простора, а српски народ, као и други народи, тежи обједињавању простора на ком Срби живе. И ту се виде супротни интереси. Иако није у лагодној позицији, Србија има простора да се постави према Берлину, и то може да учини преко Москве, јер још од Шредерове владе траје изграђивање стратешког партнерства Берлина и Москве. Србија треба да буде стратешки партнер Москве и тако амортизује немачки“удар” – сматра Пророковић.
По њему, Србији није у интересу да квари односе са Берлином, већ да их учини подношљивијим. Пророковић, такође, каже да је интерес Берлина даља фрагментација Балкана и да Немачка и не рачуна на улазак балканских земаља у ЕУ, поготову када су Бугарска и Румунија показале да ЕУ није решење за проблеме које су имале.
– Интерес Немачке је аутономна Рашка област и конфередерални статус Војводине, јер би тиме имали контролу простора. У том сценарију, Србија, која ни сада нема дипломатску и економску моћ одбране сложеније унутрашње структуре, била би објекат спољне политике и не би била способна да утиче ни на своју унутрашњу политику – наводи наш саговорник.
За разлику од неких који мисле да је немачка политика на Балкану самостална, Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова, држи да је Берлин добро уклопљен у политику САД. Та политика је била усмерена на растакање некадашње Југославије чији делови би требало да буду што симетричнији.
– Србија ту по много чему штрчи и треба је географски, демографски и војно свести на мању меру – каже Јовановић. – Пошто је Србија слаба, оцењује се да је смртно везана за чланство у ЕУ, због чега се лествица услова подиже све више и више.
Јовановић оцењује да се нова власт показала као кооперативна по питању Косова и да зато из Берлина стижу притисци да се се ово питање на брзину затвори. Заузврат ће, верује Јовановић, Србија добити почетак преговора са ЕУ, али јој после тога следи пут од 1. 000 миља који Немачка неће дозволити да се тек тако претрчи, већ ће он трајати бар десетак година.
Као најјача чланица ЕУ Немачка је“опремљена” да врши притисак на Србију. Како због економске зависности Србије, тако и због великог броја Срба који живе у Немачкој, сматра Јовановић, и подсећа на речи бившег немачког амбасадора Андреаса Цобела који је повезао Косово са Санџаком и Војводином.
– То је Демоклов мач, намерно постављен да би Србија видела шта је чека ако не буде кооперативна по питању Косова – указује Јовановић.
Русија и Немачка све више зависе једна од друге и ту је кључ за Србију, сматра овај дипломата. Када би се Русија јаче“увукла” у Србију, Москва би имала више интереса да подсећа Берлин да коригује став према Србији. Без спектакуларних инвестиција великих земаља попут Кине, Индије, или арапског света, Србија ће остати“тесто за мешање” са којим свако мисли да може да ради шта хоће.“Слугарење” Западу, по Јовановићу, само води у гору ситуацију у којој се на Србију иде ђоном, док би прави пут био – не конфротација, већ убеђивање Америке да са Србијом на Балкану може много више, него када је против ње.
Србија и Немачка успоставиле су дипломатске односе сусретом Фридриха Првог Барбаросе и Стефана Немање у Нишу, 1189. Наш владар Немања посветио је посебну пажњу сарадњи са немачким царем, тада најмоћнијим владаром Европе. Српско – немачки односи у доба Немање били су савезнички – наводи у докторској дисертацији Љиљана Никшић.
– Међутим, чињеница је да садашње генерације Срба и Немаца не могу да избришу трагичну прошлост насталу сукобљавањем двају народа у 20. Веку, али развој међународних односа налаже да је морамо превазићи. Немачка је најважнији стратешки привредни партнер Србије у ЕУ и четврта економска сила у свету са све већим политичким утицајем. Бори се за место сталног члана у Савету безбедности, реформу УН, мултиполарни систем, поделу командне одговорности унутар НАТО и јачање заједничке европске безбедносне и одбрамбене политике.
(Вечерње новости)
