Pročitaj mi članakPredstavnici Srba na Kosovu traže ustavne izmene kako bi Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) bila formirana u skladu sa dogovorima iz Brisela. Stručnjaci kažu da je u tom slučaju glavno pitanje kakav će biti status srpske zajednice u ustavnom poretku Kosova. Ukoliko oni postanu ustavna kategorija, to bi im u budućnosti omogućilo i pravo na samoopredeljenje ili autonomiju, piše Radio Slobodna Evropa.
Како да Србима живот „буде подношљивији“?
У међувремену, председник Косова Хашим Тачи најавио је да би се коначним споразумом Косова и Србије унапредила позиција српске заједнице. Тачи је и у Софији током самита ЕУ-Западни Балкан и по повратку из Софије казао да се од коначног споразума Косова и Србије може очекивати афирмативнија позиција за српску заједницу на Косову.
„Пронаћи ће се модалитети међусуседске сарадње на основу европских стандарда ради што афирмативније позиције српске заједнице на Косову. Они су грађани Косова, држављани Косова, и свако афирмативније поштовање према њима помаже и ојачава Косово и подршку међународне заједнице нашој држави“, казао је Тачи у Софији 16. маја, након састанка са председником Србије Александром Вучићем и високом представницом ЕУ Федериком Могерини.
Из Председништва Косова за сада не коментаришу шта се конкретно може очекивати када је у питању будући положај српске заједнице.
УДАР НА БАШТИНУ: Дечане угрожава албанска магистрала https://t.co/G4nOR7FTdB
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 22, 2018
Посланик Српске листе Игор Симић сматра да пре коначног споразума треба да се формира ЗСО како је договорено у Бриселу. Да би се то десило, додаје Симић, потребно је изменити не само Устав Косова већ и све остале правне акте како би се омогућило прилагођавање правног оквира Косова са Бриселским споразумом, што је „део имплементационог плана за формирање ЗСО“.
– То је једини начин да се ЗСО формира онако како је договорено у Бриселу. Све остало значи поновно пролонгирање и проблеме у формирању – наводи Симић у изјави за Радио Слободна Европа.
Заједница би требало да окупи десет општина где живи већинско српско становништво, јужно и северно од Ибра. Бриселски споразум такође предвиђа да ће ЗСО надгледати области као што су економски развој, образовање, здравство, те урбано и рурално планирање у тим општинама. Заједница би требало да има председника, потпредседника и Скупштину.
Једног дана и аутономија севера Косова?
Из Владе Косова наводе да српска заједница на Косову већ има довољно унапређена права, и да се у уставном и правном смислу не може захтевати више осим што се могу вршити напори „да им живот буде подношљивији“. Међутим, саветник премијера Косова Хаљиљ Матоши каже да је, што се ЗСО тиче, уставно и правно питање завршено.
Бивши председник Уставног суда Енвер Хасани каже да нема дилеме да ли ће ЗСО имати извршна овлашћења, већ је главно питање уставни статус ЗСО, односно да ли ће бити равноправан са уставним статусом Косова као независне земље.
– Оно што Срби траже јесте да буду уставна категорија, да буду посебна категорија унутар уставног поретка. Није проблем то да ли ће ЗСО имати овлашћења јавног права или не, већ је проблем који ће бити статус српске заједнице и њихове Скупштине (Скупштина Заједнице) у уставном поретку Косова. Да ли ће Скупштина бити уставна? – наводи Хасани.
– Уколико је тако, онда ће и српска заједница имати специјална уставна права, што у каснијој фази може подразумевати и право на спољно самоопредељење. Уколико та Скупштина неће имати статус уставне скупштине, онда ће се уставне промене десити у складу да духом актуелног устава – оцењује бивши председник Уставног суда.
Уколико се српској заједници омогући да постане посебна уставна категорија, то у будућности може довести и до аутономије севера.
