Прочитај ми чланакЗашто је референдум о Дану Републике уздрмао цео регион, а и неке светске центре моћи?
Фото: Тањуг/Тања Валиц
У компликованој држави попут БиХ, са сложеним уставно-правним уређењем, несређеним односима међу народима, земљи у којој је рат, 21 годину од његовог завршетка и даље основа свих важнијих процеса, тешко је пронаћи одговоре и на много једноставнија питања од овог. Јер, наизглед, власти Републике Српске референдумским питањем о Дану Републике не руше државу нити њене надлежности. Штавише, не задиру ни у надлежности и функционисање Уставног суда БиХ, иако за то постоје бројни разлози.
Ипак, бошњачки политичари и експоненти једног дијела међународне заједнице у Сарајеву не мисле тако. За њих је референдум удар на интегритет земље, опасно играње ватром, које би могло да произведе озбиљне посљедице, не толико по БиХ, колико по саму Републику Српску и њен статус. У наводној одбрани суверенитета земље, бошњачки политичари, дио интелектуалаца и бројне невладине организације посежу за ратнохушкачком реториком, што поново отвара приче о новом оружаном сукобу у земљи.
На такве повике из Бањалуке стиже одговор да ће грађани Српске на гласачка мјеста 25. септембра изаћи само са оловком у рукама, демократски изразити свој став, и масовно се изјаснити да 9. јануар остане Дан Републике. Шта ће се даље дешавати, детаљно не прогнозира ни предсједник Српске Милорад Додик, али мало је оних који очекују да послије 25. септембра стање у БиХ остане исто.
А одговор на питање из прве реченице би могао да буде негдје на средини. Некадашњи предсједник Српске, а данас један од лидера опозиције у РС, Драган Чавић, у разговору за Недељник изражава бојазан да ће септембарски догађаји на велика врата вратити странце у систем одлучивања у земљи.
„Нема нових преговора о уставном поретку БиХ без велике драме. И ту се негдје крећу моје процјене, или прецизније, моји страхови, да можда некоме треба велика драма у БиХ, па од муве прави медвједа, пласира приче о сецесионизму и деструкцији, о прекрајању граница и слично. Давање ове димензије референдуму у хипотетичком смислу може да буде почетак приче о томе да нам је потребан неки ‘Дејтон 2’, што је јако опасно прије свега јер гаранти Дејтонског данас имају много тежа жаришта гдје се сукобљавају, а то су Украјина и Сирија. У том великом конфликту, ми лако можемо постати кусур. И не би било први пут да постајемо кусур великих сила“, каже Чавић.
У Републици Српској влада општи став да од изјашњавања грађана о једном празнику није требало да се прави регионални проблем. Владајућа гарнитура сматра да они који то раде у ствари страхују од успостављања референдума као сталне праксе. А познато је да ријеч „референдум“ у Босни одзвања на посебан начин.
„Могу да мислим како би изгледало да Додик извуче из ладице одлуку о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ. Ово што се догађа мени дјелује као манифестација страха Сарајева од права на референдум. Ствара се перцепција да је ово пробни референдум за онај о отцијепљењу који би услиједио. А ствари су потпуно другачије. Дејтонска организација БиХ је идеална за Србе. Не смијемо бити наивни. Срби имају 49 одсто територије, потпуну власт на тој територији са свим виталним животним надлежностима, и на то још имамо трећину управљачких права са механизмом блокаде на нивоу државе“, додаје Чавић који се иначе не слаже са редослиједом потеза које повлачи власт у вези са референдумом.
Сматра да је требало исцрпити све правне лијекове прије расписивања референдума, али наглашава да, кад је већ расписан, он треба да буде и одржан, а након њега да се настави са правном процедуром.
Власти Српске очекују масовну подршку грађана чиме би добили вјетар у леђа за политички одговор на очигледно политичку одлуку Уставног суда БиХ који је Српској оспорио право на прославу 9. јануара као Дана Републике по апелацији Бакира Изетбеговића, направивши жесток преседан јер је прихватио да одлучује о томе како се слави неки празник. Конкретно, Уставни суд БиХ није имао никакву надлежност да забрани вјерски обред који се протеклих двадесетак година обављао сваког Дана Републике.
Након референдума, план је да Народна скупштина РС донесе закон о проглашавању 9. јануара Даном Републике или, што још озбиљније звучи, Даном државности, а да истовремено из Закона о празницима буде избачена одредба коју је оспорио Уставни суд. Тиме би одлука Суда била проведена, та институција би била испоштована, као и њене надлежности. Рекло би се – и Изетбеговић сит, и празници на броју. Али право је питање да ли је онда морало да дође до референдума, јер закон је могао да се усвоји у парламенту и без изјашњавања грађана.
„И раније сам говорио да референдум није потребан, да можемо усвојити закон којим ћемо 9. јануар прогласити Даном државности, што звучи још јаче и озбиљније, али Додик је инсистирао да се одржи, а када је већ тако, ја тај приступ подржавам јер сматрам да Српска има право да одржи референдум“, каже за Недељник српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.
Као гром из ведра неба одјекнула је информација да државни врх Србије не подржава одржавање референдума. Та порука услиједила је тек неколико дана након састанка Александра Вучића са представницима Срба из БиХ на комеморативном скупу у Доњој Градини код Јасеновца. На том састанку референдум није поменут. Већ сљедеће седмице, Србија је ускратила подршку, ако је уопште икада и постојала. На питање да ли је став Томислава Николића и Александра Вучића уздрмао Додика, Младен Иванић каже да је то могуће.
„Већина грађана сада се пита шта се заиста догађа. Морам признати да сам мислио да је комуникација између власти у Бањалуци и Београду далеко боља, али показало се да има различитих виђења“, каже Иванић.
Одлука Београда заиста није добро прихваћена међу обичним грађанима. По друштвеним мрежама било је могуће видјети чак и изједначавање Александра Вучића са Бакиром Изетбеговићем. Сарајевски писац и новинар Неџад Латић истиче да довођење Вучића и Изетбеговића у исту раван треба посматрати нешто другачије.
„Вјерујем да ће се референдум одржати и да ће Додик ликовати. Изетбеговић је на неки начин већ ревидирао своје ставове, а то је позиција за Александра Вучића да истргује нешто крупно. Према мојим информацијама, састанак Вучића и Изетбеговића већ је договорен“, сматра Латић.
Како је Изетбеговић „ревидирао“ ставове, Латић објашњава кроз дјеловање предсједника Уставног суда БиХ Мирсада Ћемана, који је својевремено био потпредсједник Изетбеговићеве СДА.
„Сад се види да ће криза са референдумом бити ријешена тако што ће се Мирсад Ћеман посути пепелом, те ће судије ревидирати свој одлуку коју су донијели“, процјењује Латић.
Уставни суд БиХ ће 17. септембра разматрати апелацију Народне скупштине РС која је тражила да та институција преиспита своју одлуку о Дану Републике. Ако апелација буде прихваћена, првобитна одлука ће бити одбачена, чиме ће престати и разлози за референдумом. До тог дана, међутим, реторика ће бити још жешћа.
„Нико нормалан не смије помислити да се лати оружја. Ту причу фурају луди националисти, па и они који су окрвавили руке у ратовима. Националистичке елите у Босни су веома свјесне да више не би могли мобилизирати масе на патриотској основи јер су о очима обичног свијета и Бакир Изетбеговић и Драган Човић, као и Милорад Додик људи који су се енормно обогатили на туђој муци. За њих такве нико не би желио ратовати, а посебно гинути“, каже Неџад Латић.
Младен Иванић такође сматра да је звецкање оружјем глупост и да то неће донијети корист никоме.
„Ових дана ме је мноштво људи питало да ли ће бити рата. Увјеравам их да неће. Авантуристи су једном направили хаос и то се више не смије догодити“, закључује Иванић.
