Та сјајна дефиниција полтронства настала је, кажу, овде код нас, у време социјализма, мада има универзално значење, а гласи: Врхунски полтрон је онај који свом директору напише говор, а онда хвата белешке док га директор чита.

Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србији. Није вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоји од покушаја.

Укратко, саветник у озбиљним државама и политичким системима, представља значајну вредност у систему актуелног владара; нема у савременој политичкој историји успешног владара, председника, премијера, канцелара, који је одлуке доносио без консултација с паметним људима, по правилу онима који су увек, без изузетка, имали и бранили своје мишљење.

Код Срба је другачије; саветници српских владара, и ту без изузетка, имали су и имају једну особину која их веже и чини уникатним: хвале и у звезде кују оног кога би требало да саветују и критикују; те председниче били сте сјајни, шефе оно сте генијално рекли, овај интервју је бриљантан, па овде сте превазишли себе… и слично. Мекано и милозвучно за уши, разуме се, али то оног коме је намењено увек води у пораз.

Велики римски цар и филозоф, Марко Аурелије, доласком на трон римске империје, познато је, већ првог дана одредио је човека који ће га пратити у стопу и наредио му да увек кад примети да се он (Аурелије) занео на таласку кликтања масе и хвалисања, кад види да је у заносу да је помислио како додирује божанске висине, изговори реченицу: Ти си само човек.

Просечно обавештен Немац рећи ће вам да је Меркелова успешан канцелар и одмах додати да она сама није богзна какав капацитет али да има врхунске сараднике, саветнике.

Легенда каже да је Бизмарк уочи сваке велике, пресудне одлуке, коју је морао да донесе, сазивао најумније Немце и питао их шта би они урадили. У тренутку кад је већ било јасно да ће Хрватска остварити све своје политичке циљеве, Фрањо Туђман је имао 12 саветника, од којих шест универзитетских професора. Слободан Милошевић није имао ниједног, ако не рачунамо његову супругу Миру.

У горе споменутим текстовима написао сам – не цитирам сопствену маленкост, већ се подсећам – да ће велики, позитиван резултат у српској политици направити онај владар који поред себе постави доказано умног, образованог, интелигентног човека с обавезом да му говори углавном оно што овај не жели да чује; од тога шта је рекао до начина како је рекао.

За почетак, било би довољно да се властодршци у Србији, од председника општине па горе до Вучића и Николића, ратосиљају сарадника, саветника, који их свакога дана и на сваком кораку хвале.

(Вечерње новости)

Oznake: polički savetnici, Ratko Dmitović, Srbija, srpski političari