Руски премијер отворено је дао Србији „зелено светло” да размишља о уласку у Евроазијску економску унију и најавио отпочињање преговора са Београдом о зони слободне трговине.

Баш о томе, али и да ли овај позив значи да се наша земља дефинитивно окреће ка Москви и Истоку, као и да ли ћемо због тога трпети последице у односима са Европском унијом без длаке на језику за „Aло!” говори министар трговине и туризма у Влади Србије Расим Љајић.

Премијер Русије Дмитриј Медведев направио је праву пометњу својом изјавом да ће Евроазијска унија отпочети разговоре са Израелом и Србијом о стварању слободне трговине. Министар Расим Љајић одмах на почетку разговора скреће пажњу да је то једно огромно тржиште.

– Евроазијску унију чини пет земаља: Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргистан и Русија. То је једно огромно тржишно пространство, које наша привреда мора да искористи – каже нам министар Љајић на почетку интервјуа.

Када почињу преговори о слободној трговини са овим подручјем?

– Ми смо већ одржали једну рунду консултација, договор је да Србија Евроазијској унији достави свој предлог сарадње и листу робе која би се нашла на бесцаринском режиму. У понедељак имамо заједнички састанак свих наших надлежних институција, где су укључена сва министарства, царине и Привредна комора, на којем ћемо дефинисати предлог с којим ћемо иступити у преговорима о приступању овој унији. Очекујем да ћемо већ почетком следеће недеље послати Русији наш предлог, а у новембру очекујемо прве званичне разговоре, баш ове које је премијер Русије Дмитриј Медведев најавио.

Српски „фијат“ спреман за извоз

Најважније у споразуму и чланству у Евроазијској унији за Србију сигурно је питање бесцаринског извоза „фијата“. Контигент од 10.000 аутомобила, који стоји спреман као запета пушка, значиће много крагујевачкој компанији и српској привреди, о чему је више пута говорио и сам премијер Србије Aлександар Вучић.

Који ће бити циљ Србије?

– Настојаћемо да проширимо договор о бесцаринској трговини на сву робу. Ту пре свега мислимо на „фијат“, цигарете, шећер, сир, вино и живинско месо. То су наше жеље и свесни смо да неће све моћи да буде прихваћено.

Која је конкретна добит Србије од овакве врсте савеза?

– Двострука је корист. Отвара се могућност да извеземо робу на тржиште од 185 милиона људи. Сада је на привреди да искористи своју шансу. Држава је урадила свој део посла и урадиће све што треба да се тај споразум спроведе у дело, а сада привреда треба то апсолутно да искористи, на најбољи могући начин. Џаба нам споразум ако нема ко да извози. Самим тим нам се отвара могућност да смањимо наш спољнотрговински дефицит. Друга велика погодност овог споразума је у привлачењу страних инвестиција и инвеститора у земљу, не само из Русије већ из читаве Европе и света.

Да ли ће то само по себи бити довољно за привлачење инвеститора?

– Наравно. Многи страни инвеститори као један од разлога својих инвестиција у Србију наводе управо овај споразум који ми имамо потписан са Русијом и који треба да потпишемо са Евроазијском унијом. Србија је једна од ретких земаља која има ову погодност. Знате, имамо с једне стране споразум са ЕУ и истовремено, с друге стране, са Евроазијском унијом о слободној трговини, ту погодност ретко ко има.

Да ли ће приближавање Евроазијској унији направити проблем Србији са ЕУ и да ли ће нас због тога неко прозивати да се окрећемо ка Русији?

– Не! Никаквог сукоба ту нема. То се уопште не коси са правилима ЕУ. До уласка у Унију ми можемо да задржимо и користимо споразум о слободној трговини са Русијом, а када постанемо пуноправни чланови ЕУ, онда за нас важе правила која су у њој и ми тада преузимамо споразуме о слободној трговини ЕУ, тада, наравно, нећемо моћи имати споразум о бесцаринској трговини са земљама ван ЕУ. Значи, док нисмо чланица, ми слободно можемо да закључујемо споразуме о слободној трговини. Србија, осим са Русијом, такав споразум има и са Турском, преговарамо и са Украјином да потпишемо један такав документ. То је наше право.

Сви хрле у „руску унију“

Више од 40 земаља и међународних организација, укључујући Кину, Индонезију и Иран изразило је заинтересованост за прикључење Евроазијској унији и потписивање споразума о слободној трговини.

Да ли можемо очекивати да Србија уђе у Евроазијску унију?

– Сигурно је да ће и Евроазијска унија имати неке захтеве, али с обзиром на то да постоји политичка воља, пре свега са руске стране, не очекујем да ту буде проблема. Ми то релативно брзо можемо да завршимо.

Колико ће значити директно ангажовање Медведева у тој причи?

– Aпсолутно ће пуно значити. Видите, свако има своје интересе, ту је у питању пет земаља и то можда неће у почетку ићи глатко, али с обзиром на политичку вољу и Медведевљеву ангажованост, то ће се све решити.

Да ли у Влади постоји сагласност да се уђе у ову „руску унију”?

– Постоји апсолутна сагласност Владе Србије за потписивање оваквог споразума о трговини. То је наш огроман интерес, пре свега због привреде. Сви инвеститори из ЕУ, Немачке, Aмерике на крају крајева имају свој интерес да то урадимо. Јер они онда своје производе извозе на оно тржиште од 185 милиона људи.

Шта можемо да понудимо

„Фијат“
Шећер
Памук
Дуван
Житарице
Воће
Поврће
Сухомеснате
производе
Слаткише
Лекове

Извор: alo.rs

Ознаке: ЕАУ, Евроазијска унија, ЕУ, Расим Љајић, Русија, Србија, трговачки споразуми