Прочитај ми чланак
Фото: Бета
БЕОГРАД – Позив председника Бошњачког националног већа и Странке демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина Савету безбедности УН, да у тај део југозападне Србије пошаљу међународне снаге за спречавање конфликата и друге мере за заштиту бошњачког народа, јесте серија будалаштина које слушамо већ 25 година, изјавио је данас потпредседник Владе и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Расим Љајић. Он је рекао да је поносан на оно што је урађено 5. октобра, без обзира но то што је тај догађај испао непопуларан, и истакао да је грешка стављати знак једнакости и некакве лажне симетрије између периода 90-их година прошлог века и периода од 5. октобра до данас.
„Да ли је после 5. октобра било политичких убистава и санкција или је земља враћена у свет, а започете реформе? Ја не кажем да је довољно учињено и сигурно је да су изневерени идеали 5. октобра, а ја сам спреман да говорим о свим тим слабостима и о, како кажу, пљачкашким приватизацијама и тајкунизацији државе. На крају крајева, 25 одсто приватизација је поништено, а од оних које нису, већина фирми је пропала и отишла у стечај, а онда су продали грађевинско земљиште“, истиче он, али понавља да та два периода не могу да се упоређују.
Опасност од екстремне деснице, Србији потребна десна странка која тежи ЕУ
Љајић истиче да нарастајућу опасност од екстремне деснице види у атмосфери у друштву, после судских пресуда Караџићу и Шешељу, али и пре њих.
„Евидентно је померање клатна политичке сцене у десно и не мислим да ова врста скретања има везе са политиком ове владе… ни једној влади то не одговара. То је последица економске кризе и покушаја да се она искористи у политичке сврхе, али и јачање деснице у Европи, која на таласу избегличке кризе гради своју анти-имигрантску политику“, објашњава он и додаје да на Балкану, приде, тај национални елемент постоји у свим државама.
Љајић види СНС као странку на десном делу политичког спектра и каже да је Србији потребна како „јака десна политичка странка која тежи да земља буде део Европске уније и реформама, тако и јака странка левице.
„Левичари не би требали да дају лажна обећања… када чујем шта странке левице предлажу, ја помислим да се померим од левице ка центру. Пароле „фабрике радницима“ и „земља сељацима“ могле су да се чују пре 50 година“, наводи он.
Питање партијског запошљавања – немогућа мисија
Када се ради о повећању плата и пензија, Љајић истиче да то мора да буде ствар опоравка земље или ћемо, у супротном, упропастити финансијски систем у земљи.
„Ја сам за то да одговорно кажемо људима да не можемо да урадимо то одмах јер економске прилике то не дозвољавају… јесте, мале су пензије, морамо да их повећамо, али онда морамо од некога да узмемо. Ови који обећавају да ће бити повећане пензије или лажу или не знају како функционише систем“, објашњава он.
Коментаришући тезу да пензије смањују они који нису спремни да реше питање партијски запослених кадрова, питање јавних предузећа и питање ненаменског трошења средстава, Љајић каже да би била немогућа мисија остварити све то.
„Свему томе треба да тежи свака влада, и то јесте предуслов за повећање пензија и плата, али где год загребете скочи јавност на вас. Сви траже реформе, а када кренете да их спроводите, онда сви скачу на вас како отпуштамо људе. Како ћете да дефинишете ко је партијски запослен у администрацији, ако кренете са тим, онда нема краја“, објашњава он и додаје да морамо да се определимо или ћемо да спроводимо реформе до краја или да правимо козметичке промене које урешавају систем у земљи.
Будалаштине Сулејмана Угљанина слушамо од 90-их
Љајић се осврнуо и на позив председника Бошњачког националног већа и Странке демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина Савету безбедности УН да у тај део југозападне Србије пошаљу међународне снаге за спречавање конфликата и друге мере за заштиту бошњачког народа, рекавши да сличне будалаштине слуша већ 25 година.
„Ово писмо је упућено не УН, него бирачима у Санџаку, а завршиће у корпи за отпатке. Тај позив ствара лошу слику јер представља Санџак као потенцијално жариште. Људи се боре за веће плате и пензије, а ми сада некоме треба да објашњавамо да је ова изјава глупа“, оцењује он.
Љајић подсећа да у Србији има 20 етничких заједница, које имају своје националне савете, а да нико осим Угљанина нема примедбе на акциони план.
„Овај наступ је за унутрашњу употребу. Угљанин је 90-их година по истој матрици анимирао јавност и концентрисао национални корпус, али сада је то контрапродуктивно и за њега, само ће одбити бираче“, оцењује он.
Помирење мора бити у срцима и главама, допринос Трибунала занемарљив
Љајић објашњава да је недавно изјавио да његова генерација неће дочекати искрено помирење у региону, али да је ту мислио на односе међу државама.
„У Санџаку није било сукоба, није пала крв и, иако не могу да кажем да влада идила, јесу стабилни међуетнички односи. Са друге стране, моја генерација неће дочекати искрено помирење региона, а оно је у срцима и главама људи. Можемо да сарађујемо, али некаквог помирења без инцидената, проблема и страха неће бити“, закључује он.
Љајић истиче да први корак морају да ураде политичари, али да су по дубини, ране ратова још увек свеже, те да је довољна судска пресуда или нечија изјава, па да видимо колико смо далеко од помирења.
„Ниједан суд, самим тим ни Хашки трибунал, није тај који мири. Иако је Хаг требао да допринесе процесу помирења, он је допринео нечем сасвим другом… још више је удаљио и државе и народе, својом непринципијелношћу, различитим одлукама, и у том погледу допринос Трибунала је занемарљив“, истиче он.
Случај Шешељ Љајић карактерише као „циркус и фарсу који направио Трибунал“, а у вези са изручењем троје радикала оптужених пред тим судом он је рекао да се чека одлука домаћег суда, коју ће власт поштовати.
Изборни тест: Довољно права и могућности за АП Војводину
Љајић је одговорио и на сет предизборних питања која ће бити постављена свим учесницима емисије „Прави угао“, па тако каже да није за приватизацију водних и шумских ресурса, као ни ЕПС или Железница Србије, али да је сте за јавно-приватно партнерство.
Такође, он истиче да треба да афирмишемо и да помажемо домаће пољопривредне произвођаче, али не по цену да пропадамо и да блокирамо долазак инвеститора чекајући да се домаћи произвођачи опораве.
Љајић сматра да треба смањити пореска оптерећења на рад, као и да треба опорезовати верске заједнице.
Он сматра да постојећи правни оквир даје довољно права и могућности да се истакне посебност АП Војводине, да је финансирање Војводине само једно од питања, те да нам оно више говори о томе да институције у Војводини не функционишу како треба.
Љајић се залаже за смањивање броја посланика на 150 и додаје да нас до краја 2017. године свакако чека промена Устава Србије, која треба да буде производ сагласности свих страна, па и када се ради о евентуалном брисању преамбуле и о Косову и Метохији.
Он сматра да је улазак у ЕУ од кључне важности, да се неће тражити признање Косова, да нећемо увести санкције Русији и да Србији није место у НАТО.
За геј параду каже да је више подизала тензију, него што је мењала свест људи о потреби поштовања мањинских права, али да треба да се одржи уколико неко сматра тиме брани своја права.
(РТВ)
